0
Odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se sretne sa savetnikom čečenskog lidera Ramzana Kadirova, obuče njihov tradicionalni gunj i poruči da se rusko-srpski odnosi ne mogu uništiti ni pod kakvim pritiskom, još jedna je u nizu provokacija upućenih Zapadu. Šteta koju država Srbija može trpeti zbog ove i drugih sličnih situacija, koje odslikavaju odlučnost u tome da se Rusiji ne uvedu sankcije, može biti ogromna. Od zaustavljanja pregovora za pristup Evropskoj uniji, do uvođenja viza, trgovinskih ograničenja i zabrane pristupa finansijskom tržištu kapitala…
Fotografija Aleksandra Vučića sa Turkom Davidovim, savetnikom čečenskog lidera Ramzana Kadirova, juče je bila jedna od glavnih vesti. Što u Srbiji, što u regionu, što u Evropskoj uniji.
Turko Daudov je na početku razgovora preneo pozdrave iz Čečenije predsedniku Srbije i, preko njega, celom srpskom narodu.
„Danas u svetu postoji teška politička situacija, kada je Rusija došla u odbranu duhovnih, tradicionalnih i porodičnih vrednosti, pokazala Zapadu odbacivanje vanzemaljske ideologije koju su oni nametnuli, možemo reći da je ceo zapadni svet ustao protiv nje. Ali, uprkos svim poteškoćama i ogromnom pritisku koji vrši Evropa, rukovodstvo i narod Srbije ne samo da se nisu suprotstavili, već su pokazali i svoju podršku Ruskoj Federaciji. S tim u vezi, Ramzan Kadirov me je zamolio da vam lično izrazim poštovanje i prenesem da su vekovni bratski odnosi između Rusije i Srbije još jednom pokazali svoju snagu“, rekao je Turko Daudov.
0
3
12
3
Zauzvrat, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je na toplim rečima podrške Ramzana Ahmatovića Kadirova.
„Ruski narod je za nas bratski narod, a vekovna istorija je to dokazala više puta. Stoga se rusko-srpski odnosi ne mogu uništiti ni pod kakvim pritiskom“, rekao je Aleksandar Vučić.
I tako se nastavila čitava serija poteza srpskih vlasti kojom se iskazuje upornost u tome da ostanemo jedini u ovom delu Evrope koji nisu uveli sankcije Rusiji.
Tako se sredinom oktobra predsednik Srbije sastao sa zamenikom ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandrom Gruškom. Najava ovog sastanka, ne samo da nije, suprotno ustaljenoj praksi PR tima predsednika, bila dostavljena medijima, već se vlast u Beogradu potrudila da sakrije da je uopšte došlo do susreta šefa srpske države i ruskog diplomate.
Nakon što je Nova.rs pisala o ovom “tajnom” sastanku, predsednik Vučić je naš portal nazvao “profesionalnim denuncijantima” (dojavljivačima), a političare koji su govorili o tom sastanku uporedio sa onima koji su nemačku vrhovnu komandu 1943. u Beogradu obaveštavali o ilegalnim pokretima otpora.
Da odemo još jedan korak unazad. Krajem septembra tadašnji šef diplomatije Nikola Selaković i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov popisali su u Njujorku plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve države, i to pod svetlima reflektora, uprkos tome što je Rusija zbog agresije u Ukrajini trenutno najnepoželjniji mogući partner po bilo kom pitanju.
Stigle su burne reakcije evropskih i svetskih zvaničnika. Izvestioci Evropskog parlamenta za Srbiju i KiM, Vladimir Bilčik i Viola fon Kramon, upozorili su da je to udarac na proces pridruživanja naše zemlje EU, te da ga treba zamrznuti, dok je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil rekao da SAD od Srbije traži objašnjenje.
“U ovim trenutku niko ništa ne bi trebalo da potpisuje sa Rusijom, malo ko šta i potpisuje s njom. Osim onih jadnih regruta koje mobilišu za odlazak u rat“, rekao je ovim povodom Hil i dodao da mu je teško da razume ovaj potez Beograda.
Treba podsetiti i na to da je neposredno nakon uvođenja međunarodnih sankcija Sergeju Lavrovu, najavljena njegova poseta Beogradu. Ona je, ipak, otkazana jer su zemlje iz okruženja odbile da daju dozvolu za prelet Lavrovljevom avionu. Ipak, ostala nam je još jedna mrlja koju je trebalo da brišemo.
Zbog svega toga nije čudno što je evroposlanica Viola fon Kramon nedavno rekla da je Srbija u ovom trenutku najdalje moguće od Evropske unije. Čak od 2000. godine.
“Nisam sigurna da ljudi u Srbiji znaju da je reputacija Srbije najgora posle 1999.godine. Zbog stava o sankcijama možda postane izolovana iz međuanrdone zajednice a niko toga nije svestan. Ljudi kolutaju očima kada pomene Srbiju i njen napredak na sastancima u okviru evropskih institucija”, rekla je fon Kramon.
Kad su sankcije Rusiji u pitanju, treba podsetiti i da je nemački Bundestag početkom maja predložio da se državama kandidatima koje odbijaju da uvedu sankcije Rusiji oteža pristup fondovima Evropske unije.
Blokiran je i proces evrointegracija.
Bivša ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović informisala nas je ne tako davno da klaster 3 neće biti otvoren u junu, kako je planirano, i to zato što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
Pod velikim znakom pitanja su i strane investicije.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je nedavno da investitori odustaju od investicija u Srbiji, jer naša zemlja nije uvela sankcije Rusiji
“Imam informacije da su dve velike kompanije iz Japana i Zapadne Evrope odustale od investicija u Srbiji, nemački investitori se raspituju da li ovde da investiraju. Trpećemo posledice ako ne uvedemo sankcije” izjavio je Đilas.
Bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže da šteta ovakvih odluka Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji još nije velika, ali preti da postane ogromna.
“Od uvođenja viza, preko trgovinskih ograničenja do pristupa finansijkom tržištu kapitala, tako da ne možemo da uzimamo kredite. To bi bilo katastrofalno”, kaže Đukić za Nova.rs.
On smatra da Vučić donekle vodi računa da ne dođe do ovog scenarija i da će sedenjem na dve ili više stolica doći do pobede.
“Ubeđen sam da misli i da tako čuva Kosovo, a nije svestan da Rusija odavno više ništa ne znači u odbrani KiM Ako se usvoji ovaj plan koji je aktuealn ili neki slični ići će se na usaglašenost obe strane i Beograda i Prištine. A ako Srbija bude saglasna s tim, onda Savet bezbednosti i Rusija nemaju ništa više s tim”.
Na pitanje da li su Vučićevi “tajni” sastanci provokacija Zapadu, Đukić odgovara:
“Lično mislim da je to njegov stil upravljanja poslovima. Da sve mora da prođe kroz njegove ruke. To je taj radikalski, Šešeljev manir. On će pregovarati i sa najnižim činovnikom i sa šefom neke države. Pregovaraće i sa ulagačem koji planira u Srbiji da zaposli 30 ljudi i onim koji otvara nekolio hiljada radnih mesta. Pritom, Vučić uopšte ne shvata da to što on prima svakoga državi nanosi štetu. I to veliku”, zaključuje Đukić.
BONUS VIDEO: Sve jači pritisci iz Evrope da Srbija uvede sankcije Rusiji