1
Funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Šormaz izjavio je danas da će u narednom periodu uslediti žešći pritisci iz Evropske unije s ciljem da Srbija uskladi svoju bezbednosnu i spoljnu politiku sa EU.
Šormaz je agenciji Beta kazao da bi Srbija morala da ispuni sve zahteve iz rezolucije Evropskog parlamenta (EP), koja je danas usvojena, gde se osim uskladjivanja spoljne i bezbednosne politike traži i veća posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava.
Pročitajte još...
„Na vladavini prava i medijskih sloboda i sveobuhvatne demokratije u Srbiji, evropski parlamentarci su i ranije insistirali, ali smo mi to uspevali da prevazidjemo. Medjutim, sada, čak i ako bi to popravili ne bi se ništa promenilo u odnosu EU prema Srbiji. Nama su u suštini evropske integracije zaustavljene. Sada je najvažniji naš odnos prema agresiji Rusije na Ukrajinu“, ocenio je Šormaz.
Po njegovim rečima, EU je do sada bila veoma tolerantna prema Srbiji kada je u pitanju stav vlasti prema ratu u Ukrajini.
„Nisam siguran da će posle druge uzastopne rezolucije Evropskog parlamenta, EU biti tolerantna prema Srbiji. Mislim da će sada krenuti stvarni pritisak na Srbiju, jer do sada Srbija skoro da nije ništa osetila zbog neuskladjivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU“, rekao je on.
Šormaz je rekao da pojedinci iz vlasti svojim istupima ugrožavaju bezbednost zemlje.
„Ne može da ide u prilog našoj bezbednosti kada predstavnici vlasti odu u Azerbejdžan i najave da ćemo sada od njih kupovati oružje, iako svi znaju da Azerbejdžan nema oružje za prodaju. Kao da u EU i SAD ne znaju da smo time rekli da ćemo i dalje kupovati rusko oružje, ali preko Azerbejdžana“, objasnio je funkcioner SNS-a.
Šormaz kaže da bi prioritet u spoljnjoj politici Srbije trebalo da bude uvodjenje sankcija Ruskoj federaciji, „kao što smo to već uveli Belorusiji“.
„Mi smo još u martu prošle godine trebali da se uskladimo sa spoljnom politikom EU. Od uvodjenja sankcija Rusiji ne bismo pretrpeli nikakvu ekonomsku štetu, jer prirodni gas nije pod sankcijama EU. Evropa je shvatila da Rusija koristi gas za ucenu i zbog toga više nikada neće dozvoliti da bude ucenjena“, kazao je Šormaz.
Dodao je da Srbija kod EU insistira na poštovanju Briselskog sporazuma, a istovremeno ne poštuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
„Mi smo i po SSP-u morali da se uskladimo sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali nismo i time smo pokazali da nismo kredibilan partner kome se može verovati“, rekao je funkcioner SNS-a.
Na pitanje Bete, da li za svoje stavove ima podršku u stranci kojoj pripada, Šormaz je kazao da Glavni odbor SNS-a nikada nije raspravljao o toj temi.
„Glavni odbor se poslednji put sastao kada je trebalo dati podršku Ani Brnabić za još jedan premijerski mandat“, kazao je on.
Šormaz naglašava da će Srbija pretrpeti ekonomske posledice ako ne uskladi svoju politiku sa EU.
„Rast našeg BDP-a u 2022. godini je bio samo 2,7 odsto. Privredni rast je smanjen jer su smanjene evropske investicije“, ocenio je on i naglasio da je jedini ispravan put Srbije članstvo u EU i NATO.
„Ja se razlikujem od mojih kolega iz SNS-a po tome što smatram da su Srbiji prioritet EU i NATO. I naši preci su se borili za evro-atlantski svet još od Prvog srpskog ustanka i balkanskih ratova. Srbi nikada nisu stremili nekom istočnom komunističkom svetu ili džamahirijama. Uvek su nam saveznici bili sa zapada. Sada nas proklamovana neutralnost mnogo košta“, zaključio je Dragan Šormaz.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, a u delu tog dokumenta koji se odnosi na Srbiju navodi se da Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.
Od 641 poslanika za rezoluciju je glasalo 407, protiv su bila 92, a uzdržanih 142.
EP u izveštaju drugi put zvanično zahteva od EU da zaustavi napredak pregovora sa Srbijom sve dok ona ne ispuni nekoliko ključnih zahteva od kojih se najvažnijim smatra potpuno usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa spoljnom i bezbednosnosm politikom EU.
EP naglašava važnost potpunog uskladjivanja posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja. Žali zbog kontinuirano niskog nivoa uskladjenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosno politikom EU a posebno u pogledu vojne agresije Rusije na Ukrajinu. EP navodi da bi dalja pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kad Srbija ojača svoju posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti uskladjena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
U izveštaju EP podseća da se Srbija kao zemlja koja teži evrointegracijama – mora pridržavati zajedničkih vrednosti i poštovati prava Unije.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU, niti za ostale evropske institucije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare