8
Evropski tim na čelu sa Miroslavom Lajčakom u dijalogu Beograda i Prištine dobio je pojačanje - u pregovore se uključuju Emanuel Bon i Jens Pletner, savetnici francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Sagovornici “Nove” navode da uključivanje Bona i Pletnera u dijalog pokazuje da se pregovori Beograda i Prištine intenziviraju i da je cilj EU i njenih najmoćnijih zemalja članica da se pitanje Kosova reši u najkraćem roku.
Lideri najmoćnijih evropskih zemalja Emanuel Makron i Olaf Šolc odlučili su da svoje najbliže saradnike angažuju u pregovorima Beograda i Prištine. Oni su u zajedničkom pismu obavestili predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su zadužili svoje savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku Emanuela Bona i Jensa Pletnera “da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima”.
Šolc i Makron su predložili da Bon i Pletner zajedno sa Lajčakom posete Kosovo i Srbiju, “kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred” i u pismu apeluju na Vučića da “pokaže maksimalnu odlučnost i spremnost da se donose teške odluke”.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da na ovaj način Pariz i Berlin žele da imaju direktan uvid u pregovore, kao i da im je cilj da podignu intenzitet dijaloga.
“Ako Amerikanci imaju Gabrijela Eskobara, Evropa ima Lajčaka, Pariz i Berlin hoće da i oni budu direktno uključeni i oni ubacuju svoje igrače. Kad uvodiš nove igrače, znači da pojačavaš pritisak. To je fizika pregovora. Čim dolazi novi, dolaze i nova energija, nove ideje, novi mandat. Svima zapadno od linije fronta u Ukrajini je u interesu da se Kosovo završi što pre”, kaže Međak za “Novu”.
On navodi da su Rusi još 2014. povukli paralelu Kosovo – Krim, te da će jednog dana kada se rat u Ukrajini bude završavao Moskva biti spremna da to stavi na sto.
“Zapadnim silama, Amerikancima i EU je u interesu da se Kosovo skloni, da se zatvori ta priča, jer onda nema šta da se stavi na dnevni red za Krim. Zbog toga se po meni sve ovo toliko intenzivira i to je bilo i više nego očekivano 24. februara (početak agresije Rusije na Ukrajinu). Ide se ka nekom kraju, ali da li će to doći do kraja, ja to ne znam. Izbacuje se jedan adut Rusima za buduće pregovore, jer ako se tu nešto dogovori, to je gotova stvar”, zaključuje Međak.
Imenovanje savetnika Makrona i Šolca spoljno političkom komentatoru Bošku Jakšiću ukazuje na to da je reč o pritisku da se dođe do međusobnog priznanja.
“Jer, slučajno ili ne, i šef evropske diplomatije i evropski posrednik u dijalogu Beograda i Prištine dolaze iz zemalja koje nisu priznale Kosovo – Španije i Slovačke. I sada se to poravnava. Sada se u to uključuju Nemac i Francuz. Dakle, dolaze iz zemalja koje su priznale Kosovo i pravi se neki balans koji samo nagoveštava da će apsolutno da se pojačava taj pritisak. Kao što vidimo on je takav i iz SAD, a sada to prihvata i Evropa”, navodi Jakšić.
On kaže da je konačni sporazum po viziji podrazumeva međusobno priznanje i ističe da ga tako vide u najvećem delu Zapada.
Upitan da li uključivanje savetnika Makrona i Šolca u pregovore ima veze sa tim što je u njih uključen Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan, on odgovara potvrdno.
“Apsolutno. Amerikanci su sve vreme u Briselu sedeli u nekoj susednoj sobi. Sada je to mnogo otvorenije i angažovanije. Sve ide u pravcu da dođe do međusobnog priznavanju”, smatra Jakšić.
Podsećamo, Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti nedavno su postigli dogovor oko priznanja ličnih dokumenata, a kako je izjavio Žozef Borelj, komesar za spoljnu politiku, Kurti je prihvatio period od dva meseca da se reši problem registarskih tablica.
U medijima se spekuliše da se radi i na konačnom sporazumu Beograda i Prištine, te da je ponovo u igri model “dve Nemačke”.
O tome je nedavno govorio Artan Behrami, savetnik bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je izjavio da je odustao od zahteva za međusobno priznanje Beograda i Prištine.
“Nekoliko meseci iza kulisa sprema se predlog sporazuma Kosova i Srbije koji ne sadrži međusobno priznanje ni na početku, ni u sredini, ni na kraju. Od svojih međunarodnih prijatelja saznao sam da baronica Ketrin Ešton i ambasador Frenk Vizner, u dogovoru sa Miroslavom Lajčakom, rade na modelu konačnog sporazuma, koji ima elemente nemačko-nemačkog sporazuma”, napisao je Behrami.
Ko su Bon i Pletner
Emanuel Bon je karijerni diplomata koji je postavljen za savetnika predsednika Francuske 2019, a prethodno je bio šef kabineta francuskog Ministarstva za Evropu i spoljne poslove. Bio je lični predstavnik francuskog predsednika koji priprema važne međunarodne samite G7 i G20. Do 2017. bio je ambasador u Libanu, a mediji su objavili da je reč o bivšom politikologu koji je specijalizovan za pitanja Bliskog istoka.
Jens Pletner je nemački diplomata i savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Olafa Šolca od decembra 2021. Pre toga je bio politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova. Mediji su preneli da je Pletner, uoči rata u Ukrajini, i upravo sa francuskim izaslanikom Emanuelom Bonom, učestvovao u pregovorima diplomatskih predstavnika Ukrajine i Rusije.
Kada je Beograd od Generalne skupštine UN zatražio da se samoproglašenoj nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde, Pletner je, kako je preneo Danas, u izjavi za Dojče vele ovako preneo stav vlade u Berlinu: „Ako smo mi priznali Kosovo, onda možete da budete sigurni da smo mi ubeđeni da je to u skladu sa međunarodnim pravom”.
BONUS VIDEO „Ja ne mogu da komentarišem vaše utiske“: Kako je ministarka Čomić izbegla da iznese svoj stav o Evroprajdu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
