0
Za obuku članstva Srpska napredna stranka je 2022. dala 48 miliona dinara firmama iz Nemačke i Velike Britanije. CINS otkriva ko se nalazi iza njih.
Novi izbori su bili na vidiku, ali dogovora između vlasti i opozicije tog septembra 2021. godine nije bilo.
Iako je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) godinu dana ranije na parlamentarnim izborima osvojila više od dve trećine mandata u parlamentu, zbog bojkota opozicije pitanje legitimiteta je visilo u vazduhu, piše Cins.
Stranke na vlasti i one u opoziciji su pokušavale da krizu prevaziđu uz posrednike Evropskog parlamenta, njih četvoro koliko ih je ova institucija poslala.
Ipak, opozicija nije bila zadovoljna dokumentom koji je proizašao iz tog dijaloga. Krajem januara 2022, samo dva meseca pred izbore, posrednici Evropskog parlamenta su organizovali konferenciju za štampu.
Jedan od njih, Knut Flekenštajn (Knut Fleckenstein), rekao je da oni nisu bili tu da „štite“ vlast ili budu advokati opozicije, već da pomognu da se dijalogom napravi korak napred.
Međutim, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je te godine kompanija u kojoj je Knut partner imala poslovne veze sa Srpskom naprednom strankom.
Istraživanje CINS-a pokazuje kako je SNS 2022. godine platio nešto manje od 40 hiljada evra konsultantske usluge nemačkoj firmi u kojoj je Flekenštajn i u to vreme bio jedan od partnera. Analitičar nemačkog ogranka organizacije Transparentnost Mikael Rumegu Ruvel (Mickael Roumegoux Rouvelle) kaže da ovaj slučaj budi sumnje jer je Flekenštajn bio predstavnik Evropske unije u dijalogu od 2019. do 2022. godine.
„Ako je pružao konsultantske usluge SNS-u 2021. i 2022. godine ili bio uključen u dobijanje konsultantskog ugovora za svoju kompaniju, to bi bio sukob interesa“.
Istraživanje pokazuje i kako je SNS ovaj trošak u svom finansijskom izveštaju vodio kao obuka članstva. Ova stavka ne mora da sadrži sve informacije, pa građani ne mogu da vide kome taj novac ide i za šta tačno. CINS je pronašao još jednu firmu sa kojom su naprednjaci sarađivali te godine. Reč je o kompaniji iz Londona bliskoj tamošnjim konzervativcima čiji se jedan od vlasnika hvalio da je radio kampanju i za Borisa Džonsona.
U srcu Hamburga, drugog po veličini grada u Nemačkoj, u prestižnoj ulici Neuer Wall nalaze se prodavnice najpoznatijih svetskih brendova. Prolaznici u izlozima mogu da vide nove modele Luj Vitona, Prade i Hermesa, između ostalih.
Pored jedne od tih prodavnica nalazi se i sedište firme Beust&Collegen International. Ona se, kako na njenom sajtu piše, između ostalog bavi savetovanjem nemačkih kompanija u međunarodnim aktivnostima tako što ih približava političarima, vlastima i mogućim partnerima. Firma je u vlasništvu kompanije čiji je jedan od osnivača nekadašnji gradonačelnik Hamburga Ole fon Bojst (Ole Von Beust).
Na zvaničnom sajtu firme koja je vlasnik Beust&Collegen International se navodi da nove klijente uzimaju po preporuci, i da neće zastupati kompanije ili institucije koje su značajno pod uticajem država gde se ne sprovodi vladavina prava.
Ugovor koji je ova firma sklopila sa naprednjacima vredan je oko 40 hiljada evra. Uz pomoć nemačkog kolege, CINS je pokušao da zakaže intervju sa predstavnicima Beust&Collegen International. Međutim nisu pristali jer, kako su odgovorili u mejlu, ugovor ih obavezuje na tajnost podataka. Kratko su i spomenuli šta je bila tema saradnje sa SNS-om.
„Naš posao ticao se strateških saveta u vezi sa pregovorima za pristup Srbije EU i pronalaženjem najvažnijih stakeholdera (zainteresovanih strana, prim.nov) u procesu“, navodi se u odgovoru.
Njihova saradnja sa naprednjacima se desila 2022, iste godine kada je jedan od partnera ove firme, nekadašnji nemački političar i poslanik u Evropskom parlamentu Knut Flekenštajn, bio među posrednicima u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
Zbog čega je Flekenštajn izabran za posrednika Evropskog parlamenta, nismo uspeli da saznamo jer nam iz ove institucije nisu odgovorili na konkretna pitanja, već samo uputili na opšte propise. Dokumentaciju i prepiske koje se tiču procesa dijaloga su takođe odbili da nam dostave.
Ni Knut Flekenštajn nije želeo da govori za CINS.
Flekenštajn je bio posrednik u dijalogu vlasti i opozicije između 2019. i 2022. godine, ali se i pre toga kao poslanik Evropskog parlamenta sastajao sa Aleksandrom Vučićem. Takođe, sredinom 2023, bio je u zvaničnoj poseti sa delegacijom ove institucije koja se sastala sa Vladimirom Orlićem, tadašnjim predsednikom srpskog Parlamenta i kada se takođe pričalo o dijalogu vlasti i opozicije.
Čak i ako je Flekenštajn učestvovao u poslu svoje kompanije sa SNS-om, analitičar nemačkog ogranka organizacije Transparentnost Mikael Rumegu Ruvel kaže da formalno nije prekršio nikakva pravila. U to vreme, prema njegovim rečima, bivši poslanici su odmah nakon prestanka funkcije mogli da se bave lobiranjem ili zastupanjem tuđih interesa. Novo pravilo je uvedeno prošle godine, pa oni to sada mogu šest meseci nakon funkcije, uz obavezu da se upišu u Registar transparentnosti Evropske unije. To nije dovoljno, smatra Ruvel.
„Potrebna su nam stroža pravila nakon mandata za Evropski parlament, sa periodom do tri godine i zahtevom za prethodno obaveštenje (Evropskog parlamenta, prim. nov) o bilo kojoj aktivnosti nakon mandata tokom ovog perioda.“
Takođe, kaže da je problematično što ne postoje pravila u vezi sa sastavom tima za dijalog.
„Dok za poslanike važi kodeks ponašanja Evropskog parlamenta, nije jasno da li se on odnosi i na bivše poslanike.“
Pored Beust&Collegen International, Srpska napredna stranka je 2022. dala oko 370 hiljada evra Westminster Digital, firmi iz Londona. Njihov zadatak je bio da funkcionere i članove SNS-a obuče za samostalni rad iz oblasti digitalnog marketinga. Ugovori sa SNS-om su im se završili manje od mesec dana pred izbore 2022.
Jednog od njenih vlasnika u to vreme, Krega Dilona, mediji su predstavljali kao savetnika Borisa Džonsona, a on je za britanske medije govorio da pomažu političarima britanske Konzervativne stranke da budu „uticajni“ na društvenim mrežama i snimaju video klipove. U njegovoj biografiji, u nekoliko podkast emisija u kojima je gostovao, stoji da je savetovao više političara iz Britanije, SAD, Australije, Kanade, „pa čak i Srbije“.
Novinarke CINS-a su uspele da stupe u kontakt sa Dilonom koji se u međuvremenu preselio u SAD gde na televizijama nastupa pod drugim imenom – Tomas Korbet-Dilon. Međutim, on nije želeo da govori o saradnji svoje nekadašnje firme sa naprednjacima.
„Ja sam politički strateg sa sedištem u Vašingtonu i radio sam sa mnogim političarima širom sveta. Nemam drugi komentar sem toga“, odgovorio je Dilon.
Drugi zaposleni iz Westminster Digital sa kojima smo stupili u kontakt nisu imali informacije o saradnji sa srpskom vladajućom partijom. Nju je početkom ove godine kupio novi vlasnik, a firma, kako navode, više ne sarađuje sa političkim klijentima s kojima je prethodna uprava sarađivala.
Ni iz Srpske napredne stranke nismo dobili odgovor na pitanja u vezi sa ovim poslovima.
Imena ovih firmi sa kojima je sarađivala Srpska napredna stranka su postala dostupna javnosti tek nakon kontrole finansijskog izveštaja stranke od strane Državne revizorske institucije.
Razlog za to je što su poslovnu saradnju sa njima vodili kao trošak za usavršavanje, rad sa članstvom i međunarodnu saradnju – stavka u finansijskom izveštaju za koju prema Pravilniku o evidencijama i izveštajima političkog subjekta nije potrebno navesti kome se novac i za šta tačno daje.
Svaka stranka mora da deo svojih prihoda, najmanje 5%, daje u ove svrhe. One to koriste za različite stvari – konferencije, kurseve, članstvo u međunarodnim organizacijama. Sami naprednjaci su od 2018. do kraja 2023. godine na ovaj način potrošili više od 430 miliona dinara, odnosno oko 3,7 miliona evra.
Advokat Vladimir Tupanjac koji je ranije radio u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti Agencije za sprečavanje korupcije, smatra da je ta cela odredba od 5% za usavršavanje nedorečena, a da to stranke nekada zloupotrebljavaju.
„Agencija je gonila zbog neprijavljivanja tih troškova, a prekršaj je ako ne iskoristiš ta sredstva. Onda oni, da ne bi odgovarali, prvo popune 5%, a onda gurnu u tu rubriku, a nije to suština.“
Međutim, kaže da ako ona već postoji, onda treba da se zna kome novac ide i u ovom slučaju, kao i kod troškova oglašavanja ili organizovanja javnih događaja.
„Tamo gde postoji pružalac usluge, naročito kada je u pitanju pravno lice ili neko privredno društvo, naravno da treba da se upiše ko je, pre svega zbog veće transparentnosti“, zaključuje Tupanjac.
Sa njim se slaže i Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija koji smatra da bi ovakvi podaci trebalo da budu javni.
„S obzirom na to da su ovi zanimljivi podaci postali dostupni tek na osnovu izveštaja državnog revizora, mislim da postoji dobar razlog da se izmeni pravilnik i da se predvidi obaveza njihovog objavljivanja.“
U istraživanju je učestvovao i Dirk Planert, novinar iz Nemačke.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
