Sinergijski efekat nastupa opozicije i građanskog aktivizma je ono što plaši vlast, smatra Dragomir Anđelković, dok Boban Stojanović ne razume zašto vlasti toliko kritikuju pozivanje na izbore i pretpostavlja da je želja da se na taj način nekako stvori jaz između različitih delova opozicije.
Politikolog Boban Stojanović kaže da ovo pitanje nema jednostavan odgovor.
„Vlast reaguje i na opoziciju i na ProGlas na isti način. Kroz tabliodnu kampanju koju sprovode propagadni mediji. Provlače ih kroz blato na način koji smo već imali priliku da vidimo“, kaže Stojanović za N1.
On navodi da je vlast kao i do sada izabrala neprijatelje, a da je među njima i „ProGlas“. Oni su im potrebni kako bi mogli da po njima „udaraju“ do iznemoglosti. Ističe da je jasno da „ProGlas“ tretiraju kao da izlazi na izbore i kao da su deo opozicione kampanje.
„Ipak, mislim da Proglas ne može da dopre do glasača Srpske napredne stranke i da ih motiviše da promene stav. Tribine po gradovima su dobre ali ne mogu da dođu do svih vrata. Zato ne razumem zašto je tolika kampanja uperena protiv njih. Posebno protiv Svetlane Cece Bojković. Ona jeste prepoznatljiva, ljudi je vole, najbolja je naša glumica. Verujem da ih više ‘žuljaju’ glumac i režiser Dragan Bjelogrlić ili sudija Miodrag Majić“, kaže Stojanović.
Stojanović kaže da nije siguran šta je ideja vlasti kada kritikuju kampanju koja poziva na izbore, što je pozitivno u svakom demokratskom društvu.
„Kako deluje, SNS brine i gleda zadrži svoje birače. Možda su napadi na ProGlas želja da se stvori jaz između različitih delova opozicije. Ako se gledaju nastupi, vidi se da celu opoziciju doživljavaju kao jednu listu“, izjavio je.
Politički analitičar Dragomir Anđelković za N1 smatra da se vlast plaši i opizicije i „ProGlasa“.
On kaže da građanski aktivizam bez partijskog ne znači dovoljno, ali da partijski aktivizam zajedno sa građanskim dobija posebnu težinu, odnosno, ima sinergijski efekat.
„Vlast se najviše plaši se da se kritika pojavljuje iz više centara, pogotovo onih koji nisu direktno u politici. Od klasičnih političkih opozicionih do širih društvenih. I jedno i drugo ih veoma plaši i zato tako histerično reaguju“, smatra Anđelković.
Anđelković ističe da bi partijska opozicija bila manje opasna, kada ne bi imala društvenu podršku.
„Pogotovo u vreme izbora. Kada se sve to spoji, predstavlja veliku neprijatnost“, dodaje.
Kako tvrdi, glavna strategija Vučića je da stvori apatiju kod opoziciono nastorojenog građanstva.
„S jedne strane svoje mobiliše, a većinu građana koja je nezadovoljna vlašću dovede u situaciju da misli da nema alternative. Da stav bude da politička elita generalno ne valja. Da bude ‘ja sam protiv Vučića, ali neću izaći’. Ova vrsta građanskog aktivizma, odnosno uticajnih ljudi podstiče birače da izađu i glasaju za bilo koga. Logično je da ako ste nezadovoljni vlastima, treba probati nešto drugo. Najgore je prepustiti se letargiji“, zaključuje Anđelković.
***
BONUS VIDEO – Proglas u Novom Sadu: „Srbija zarobljena spin diktatura, ne borimo se da sjaše Kurta, da uzjaše Murta“