Skupština Srbije nema sluha za predloge opozicije

Politika 11. feb. 202013:23 > 20:49
Podeli:
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Smanjenje cenzusa i povećanje kvota za žene na stranačkim listama u izbornoj godini, razlozi su zbog kojih je Skupština Srbije bila u fokusu ovdašnje javnosti i stranih diplomata. Ipak, posebnu pažnju je privukla jedna pojava, retka u srpskom parlamentu - usvojeni su zakonski predlozi predstavnika opozicije.

Koliko je ta praksa neuobičajena, ilustruje i istraživanje inicijative „Otvoreni parlament“, koje pokazuje da je od 2016. do danas, usvojeno 567 zakonskih predloga, od kojih je ukupno 11 na inicijativu poslanika, a samo dva na predlog opozicije, odnosno poslanice Demokratske stranke, Gordane Čomić.

U pitanju su izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima, kojim je predviđeno povećanje broj žena na listama na 40 odsto.

Koordinatorka incijative „Otvoreni parlament“, Tara Tepavac, ističe da zakonski predlozi poslanika retko dolaze na dnevni red i bivaju usvojeni. Ona navodi da se u skupštinskoj proceduri trenutno nalazi 274 predloga, od kojih su 219 podneli članovi parlamenta.

„Ovaj saziv je prvi put u martu 2019. godine razmatrao predloge poslanika koji nisu deo vladajuće većine. Reč je o Rezoluciji Narodne skupštine o Vojovodini i predlogu Zakona o finansiranju te autonomne pokrajine. Inicijatori su bili predstavnici LSV-a“, kaže Tepavac i dodaje da, za razliku od predloga Gordane Čomić, ova inicijativa nije dobila neophodnu podršku većine.

Tepavac objašnjava da ne postoje prepreke u proceduri koje bi uticale na usaglašavanje vladajuće većine sa ostatkom parlamenta, te da je upravo zadatak narodnih poslanika da u „plenumu“ razmatrataju najbolja zakonska rešenja:

„U redu je da se najveći broj zakona usvaja na predlog Vlade, ali nije uobičajeno da taj procenat iznosi 97 odsto, kao što je slučaj u Skupštini Srbije.“

Uzrok niskom procentu usvojenih poslaničkih predloga, posebno onih koji dolaze iz redova opozicije, prema mišljenju Bojana Klačara, programskog direktora CESID-a, treba tražiti u nedovoljno razvijenoj političkoj kulturi u Srbiji:

„Vladajuća većina ima malo razumevanja za potrebe i interese političke manjine. Ne postoji volja za dijalogom, koji bi za cilj imao unapređivanje zakonskih rešenja“, objašnjava Klačar i dodaje da to nije samo slučaj sa aktuelnim skupštinskim sazivom.

Politička moć određuje senzibilitet vlasti

Na pitanje da li će usvajanje zakonskog predloga poslanice Gordane Čomić, uticati na dosadašnju praksu u Narodnoj skupštini, naši sagovornici odgovaraju da to nije moguće predvideti, te da su takve promene uslovljene različitim faktorima:

„Da li će se nešto promeniti, možemo znati tek kad se neka pozitivna praksa institucionalizuje i time prestane da zavisi od političke volje ljudi koji vode određene državne organe ili Skupštinu“, napominje Tepavac, dok Klačar smatra da je neophodan “ balans političke moći“, kako bi se poboljšalo stanje u srpskom parlamentu:

„Do promene prakse i većeg razumevanja doći će onda kad opozicija u Skupštini postane snažnija. Onda će vlast želeti da bude otvorenija i da pravi savezništva. U ovom momentu vladajuća koalicija ima lagodnu poziciju, a imajući u vidu nisku političku kulturu u Srbiji, plašim se da inicijativa Gordane Čomić neće značiti promenu trenda. Ona može biti samo jedan izuzetak koji potvrđuje pravilo ili nastavak prakse da se na temama, koje nisu toliko važne, izađe u susret opoziciji“, zaključuje Klačar.