0
Svakodnevne tromesečne demonstracije tokom zime 1996/97. navode se često kao svetli primer u novijoj srpskoj istoriji i uspešan vid mirnog građanskog protesta kojim je sprečena izborna krađa i odbranjena volja glasača. Pošto posle skoro tri decenije ovi protesti više deluju kao nedostižan mit, “Nova” kroz seriju tekstova podseća šta im je prethodilo, kako su i zašto počeli i zbog čega su ostali tako urezani u pamćenje građana Srbije.
Građanski i studentski protesti počeli su zbog izborne krađe u drugom krugu lokalnih izbora 17. novembra 1996. godine. Međutim, kada se danas priča o tom periodu, retko ko pomene da je dve nedelje ranije, 3. novembra, koalicija “Zajedno”, koja će na kraju iz protesta da izađe kao pobednik, a koju su činili Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Građanski savez Srbije, ustvari, poražena na izborima za parlament Savezne republike Jugoslavije.
Mnogi tada nisu verovali da za četrnaest dana opozicija može od poraza na saveznim izborima da stigne do pobede na lokalnim izborima u ključnim gradovima u Srbiji. Ni rezultati prvog kruga lokalnih izbora, koji su održavani po većinskom sistemu kada se glasa za konkretne kandidate, a ne za stranačke liste, nisu ulivali veliku nadu. U prvom krugu izabrano je 2067 odbornika u gradovima i opštinama širom Srbije, a od toga je SPS dobio 1227 odbornika, koalicija “Zajedno” 313, a JUL 111 odbornika.
U drugom krugu je trebalo da se izabere daleko više odbornika, njih 5603 i tamo gde se otišlo u drugi krug, a to su uglavnom bile sve veće sredine, kandidati “Zajedno” su prilično dobro stajali, ali su procene ipak bile da bi zbog lošeg rezultata na saveznim izborima moglo da dođe do apatije opozicionih glasača. Interesantno je da na lokalu sastav koalicije nije bio isti kao na saveznom nivou. Naime, DSS Vojislava Koštunice na lokalnim izborima nastupio je samostalno, van koalicije “Zajedno”.
Nekoliko dana uoči ponovnog glasanja Zoran Đinđić, lider DS, izjavio je da koalicija “Zajedno” osvaja Srbiju ako dobije drugi krug izbora u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
“To je tronožac na kojem stoji Srbija i ako on bude naš, možemo da zaboravimo sve priče o saveznim izborima” bio je kategoričan Đinđić. Ali je i on na sam dan izbora izneo otvorenu sumnju u regularnost izbora.
„Drugi krug je još neregularniji nego prvi. Plašim se da su ovo poslednji izbori koji nose privid demokratičnosti. Kada god postoji mogućnost da se u ovoj zemlji nešto uradi, pojavljuje se nasilje, represija i manipulacija” rekao je lider DS.
Još tokom izbornog dana stizale su primedbe opozicije na regularnost glasanja. Koalicija “Zajedno” žalila se da se, u unutrašnjosti dešavalo da kandidati socijalista istovremeno budu i članovi biračkih odbora i da otvoreno ispituju građana na biračkom mestu za koga će da glasaju.
Zabeleženo je da su na glasačkim mestima u Smederevskoj Palanci bili prisutni policajci u civilu, a da je vođa niških socijalista Mile Ilić nastojao da zabrani predstavnicima “Zajedno” da učestvuju u radu biračkih odbora, kao i da je doveo privatno obezbeđenje sastavljeno od kik-boksera da kontroliše dešavanja na biračkim mestima. Bahatost lokalnih moćnika i neskriveno kršenje izbornih pravila u pojedinim sredinama dodatno su podizali tenzije među građanima, a kod pristalica opozicije izazivali i strah i strepnju šta će dalje biti.
Međutim, ubrzo nakon zatvaranja glasačkih mesta počeli su u stranačke centrale da stižu rezultati o pobedi opozicije u gotovo svim većim gradovima u Srbiji: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku. Prve procene su bile da su kandidati opozicije pobedili u više od 40 opština i gradova.
Čak su i predstavnici vladajuće Socijalističke partije Srbije na neki način priznali poraz. “Kakav bi to višepartijski sistem bio ako bismo svuda pobeđivali”, rekao je u prvim reakcijama tadašnji portparol SPS Ivica Dačić. Istovremeno su počele su da stižu i informacije o pritiscima socijalista na lokalne izborne komisije da se rezultati ili preinače ili ponište.
Dan nakon izbora, koalicija “Zajedno” organizovala je slavlje na beogradskom Trgu Republike, potpuno svesna da se vlast neće tako lako pomiriti sa gubitkom ključnih gradova. Predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić, najavljena kao “prva dama srpske opozicije”, pozvala je građane da ne dozvole poništavanje izbornih rezultata koalicije „Zajedno“ i da vlast „bilo kakvim lopovlucima“ oduzme pobedu opoziciji.
Delegacija koalicije otišla je u Skupštinu grada gde je zasedala Gradska izborna komisija da vide da li se dogodilo nešto što dovodi u pitanje izbornu pobedu koalicije. Razgovor nije ostavio umirujući utisak na predsednika SPO Vuka Draškovića, koji je okupljenima preneo da izgleda “oni sada izigravaju građane koji pišu prigovore, pa onda na osnovu tih prigovora poništavaju izbore”.
Najdrastičniji pritisci su bili u Nišu, gde je obezbeđenje Mileta Ilića otvoreno terorisalo članove gradske izborne komisije. Ilićevi ljudi su neovlašćeno prisustvovali sednicama komisije i pretili članovima ukoliko ne usvoje prigovore socijalista.
Zato je prvi veliki protest protiv izborne krađe organizovan 19. novembra u Nišu. Mediji su preneli da su se pred više od 35.000 Nišlija na bini našli lideri opozicije “Zajedno”. Pozvali su građane da mirnim protestima brane svoju izbornu volju. Lideri koalicije su pokušavali da smire strasti jer su pristalice opozicije u Nišu bile dosta pod tenzijom zbog ponašanja lokalnog rukovodstva socijalista. Jedna grupa okupljenih otišla je sa skupa do pekare jednog od tada viđenijih socijalista i potpredsednika gradske vlade Branka Todorovića i polupala izlog.
Uprkos protestima, narednog dana na sednici GIK Niš socijalisti su dobili još 11 odborničkih mandata i došli do 37 od 70 mesta u lokalnoj skupštini, dok je “Zajedno”spala na 24 mandata. Prema prvim rezultatima posle glasanja, prema zapisnicima opozicije, koalicija “Zajedno” imala je 41, a socijalisti samo 11 odborničkih mesta.
I u Beogradu se nastavljaju okupljanja, prvenstveno zbog dešavanja u Nišu, ali i širom Srbije gde se vrši veliki pritisak na opštinske komisije da naknadno prepravljaju i verifikuju rezultate u korist socijalista.
Do 21. novembra na trećini mesta gde je koalicija “Zajedno” pobedila poništeni su ili prekrojeni rezultati glasanja različitim pritiscima na lokalne izborne komisije.
Kako je objasnila predstavnica pravne službe “Zajedno” Vesna Rakić Vodinelić prigovori na osnovu kojih je došlo do promena su u 97 odsto slučajeva iz SPS. Jedan od najčešćih razloga za poništavanje rezultata, kako je navela, je višak glasačkih listića u kutijama, koji, međutim, nije registrovan prilikom brojanja na glasačkom mestu, nego tek pošto su kutije više od 24 sata bila u nadležnosti opštinskih komisija.
0
12
2
8
U samom Beogradu je GIK verifikovao rezultate po kojima “Zajedno” ima 60 od 110 odbornika, socijalisti 23, radikali 15 i DSS dva. Naloženo je ponavljanje na 10 od 460 biračkih mesta, ali su socijalisti najavili brojne prigovore tražeći poništavanje izbora.
Predstavnici vlasti neprekidno kroz ključne medije vrše pritisak da se na što više mesta ponove izbori, dok u svim većim gradovima građani na ulici uprkos lošem vremenu traže priznavanje izborne volje. Sve vreme kroz državne medije vlast plasira tezu da opozicija na ulici želi da na silu osvoji vlast, pa je kao argumentacija za te optužbe iskorištena izjava supruge predsednika SPO Danice Drašković.
“Sramota je da Srbija nema ni Apisa, ni terorizam kao odgovor na duhovni i fizički terorizam. Njihovu kuću treba blokirati, treba ih gađati paradajzom i kamenjem, baciti bombu” izjavila je Danica Drašković. Ovo su svi državni funkcioneri iskoristili kao krunski dokaz o namerama opozicije.
Dan kasnije Vuk Drašković je alarmirao javnost da mu je supruga nestala, da bi se posle 24 sata oglasila i sama Danica Drašković tvrdeći da je celu noć provela u podrumu u prostorijama DB u Ulici kneza Miloša gde su joj, kako je navela, pretili i maltretirali.
Bez obzira na sve ovo bunt se širio Srbijom, a krajem te prve postizborne sedmice okupili su se i beogradski studenti. Na platou ispred Filozofskog fakulteta pročitan je proglas kojim studenti Beogradskog univerziteta pružaju podršku građanima Srbije koji već danima zahtevaju zaštitu građanskih i ustavnih prava.
“Grubo kršenje zakona i poništavanje izbornih rezultata predstavlja atak na osnovne principe demokratskog uređenja. Mi se ne opredeljujemo između vlasti i opozicije, već između pravne države i jednopartijskog režima. Svaka vlast koja ne želi da prizna poraz, ne zaslužuje našu podršku i mi joj se otvoreno suprotstavljamo” poručuju studenti. Najavili su da će od ponedeljka stupiti u štrajk i obustaviti nastavu ukoliko vlast ne bude poštovala izbornu volju građana.
Naravno, da nije došlo do smirivanja strasti, već su tenzije pojačane kada je tog vikenda koalicija “Zajedno” ostala bez 33 odbornička mandata u Beogradu. Naime, Prvi opštinski sud poništio je rezultate drugog kruga opštinskih izbora na 110 biračkih mesta u glavnom gradu. Sud je zaključio da je GIK Beograd, odbijanjem većine prigovora socijalista i njihovim izostavljanjem iz materijala koji je dostavljen sudu, povredio birački proces i na osnovu toga poništio izbore na tim biračkim mestima. Tako je koalicija “Zajedno” ostala bez većine u beogradskoj skupštini. Opozicija je pokazivala rešenost da ne popusti i da trećeg izbornog kruga neće biti.
Na jednom od prvih protesta pojavio se bivši predsednik SRJ, pisac Dobrica Ćosić. Tada su se govornici građanima okupljenim na Terazijama obraćali sa prozora prostorija Demokratske stranke u Kolarčevoj 3 na četvrtom spratu, a Ćosićeva pojava na čuvenom “simsu” izazvala je salve zvižduka i uzvika “stidi se”, “ua”, “odlazi”.
U danima pred praznike, pošto je 29. novembra tada još proslavljan kao državni praznik došlo je do rascepa u “Blicu”. Ovaj dnevni list, koji je počeo da izlazi u septembru te godine sa demonstracijama doživeo uzlet i za dva meseca stigao do tiraža od više od 200.000 primeraka. U listu je, kako je prenela “Naša borba”, objavljen komentar jednog od vlasnika lista Petera Kelbela da te novine "ne želi da podstiču ulično nasilje'', da "žele da se bore za demokratiju'', ali da "u demokratiji, oni koji viču na ulici, nisu automatski u pravu”. U komentaru se konstatuje da je "u Jugoslaviji opozicija u očiglednoj krizi i da narod nisu samo oni koji na ulici glasno viču, nego upravo većina koja ćuti''. Grupa od 42 novinara tog lista ogradila se od sadržine broja, saopstavajući da u njegovom kreiranju nije ucestvovala. Ubrzo nakon praznika, “Blic” je nastavio normalno da izlazi na čelu sa dotadašnjim glavnim urednikom Manojlom Vukotićem, za koga je tadašnja Naša borba prenela da je “pristao da u novinama bude nešto manje politike.” Međutim, znatan deo uređivačkog kolegijuma zajedno sa Vukotićevim zamenikom Cvijetinom Milivojevićem počeo je da uređuje i izdaje dnevni list “Demokratiju”, čiji naziv im je ustupila Demokratska stranka.
“Beograđani, Beograđanke, ovde sam i ja, pisac da pozovem vršioce vlasti na poštovanje narodne volje i zakona i savetujem im da ne brane vlast svim sredstvima” rekao je Ćosić. Nadvikujući se sa masom pozvao je Miloševića da ispuni zakletvu koju je dao srpskom narodu da će poštovati zakone države i prava građana.
“U našoj zemlji ni za odbranu, ni za osvajanje vlasti ne sme više da se prolije nijedna kap ljudske krvi. Nijednu promenu u ovoj zemlji ne sme da nosi mržnja i osveta. A promene su neodložne i neminovne. Sve ideologije građanskog rata porazila je istorija. Ne obnavljajmo rovove građanskog rata. Nastupilo je novo doba za nove ideje, novu politiku, nove ljude” poručio je Ćosić.
A kada ga je nakon završenog obraćanja jedna novinarka upitala za komentar zvižduka kojim je bio “pozdravljen”, Ćosić je uzvratio:
”A šta se vas to tiče?’ – Ja sam novinar – odvratila je ona, a Ćosić je uzvratio: – Ja sam pisac!”. Ćosić je na miting došao na poziv Zorana Đinđića, koji je objasnio da je pisac “jedan od neprikosnovenih autoriteta u intelektualnom životu, jedan od ljudi koji su uticali na formiranje kolektivne svesti i da je njegova podrška veoma važna”.
Demonstracije postaju sve masovnije. Već šestog dana protesta, broj okupljenih merio se desetinama hiljada. Tako je 25. novembra Radio B92, prema informacijama uhvaćenim sa policijskih motorola, objavio da je Beogradom prošlo 153.000 demonstranata.
Studenti su ostvarili svoju najavu i od 25. novembra obustavili su nastavu i počeli sa svakodnevnim protestima u 12 časova na Platou ispred Filozofskog fakulteta. Posle govora, desetine hiljada akademaca prošetale bi centralnim gradskim ulicama. Mediji prenose da sa Platoa u šetnju krene nekoliko hiljada studenata, da bi se taj broj tokom šetnje drastično povećao.
Među prvima studentima se obratio akademik i slikar Mića Popović. Smatra se da je to jedno od njegovih poslednjih pojavljivanja u javnosti, jer je umro za manje od mesec dana.
Također, jednog od prvih dana protesta na Platou pročitan je telegram podrške košarkaša reprezentacije i američkog Šarlota Vlade Divca. Akademici, univerzitetski profesori, pisci, glumci, reditelji, muzičari svakog dana su se obraćali studentima na Platou.
Protest je podržavao i sve veći broj profesora, kao i značajan broj dekana beoogradskih fakulteta.
Studenti su vrlo brzo proširili zahteve tražeći odlazak rektora Beogradskog univerziteta Dragutina Velickovića. On je u prvim reakcijama ocenio da u Beogradu protestuje „manji broj studenata“ i da nije reč o studentskim demonstracijama, već da je to „čisto dnevnopoliticka stvar koja nema nikakve veze ni sa studentima, ni sa Univerzitetom“, kao i da je manji broj akademaca podlegao toj manipulaciji.
Zbog toga su akademci u svoje zahteve pored priznavanja izborne volje građana uvrstili i ostavku prvog čoveka Beogradskog univerziteta i studenta prorektora Vojina Đorđevića.
Sutra: Fašisti, jaja, koaksijalni kabl i poziv Gonzalesu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare