0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti uskoro bi trebalo da imaju sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem. Prema informacijama dnevnog lista “Nova”, pomenuti susret bi trebalo da se održi najaksnije u novembru.
Pismo koje su nedavno Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron uputili Vučiću i Kurtiju, po svemu sudeći, samo je uvod u intezivniju aktivnost dve najvažnije države u rešavanje spora između Beograda i Prištine.
Pročitajte još...
Kako saznaje “Nova”, uz pismo, predsedniku Srbije i premijeru Kosova bi uskoro trebalo da stigne i pozivnica za sastanak u Berlinu, gde će ih ugostiti nemački kancelar.
“Jedina nedoumica da li će sastanak biti održan tokom samita u okviru Berlinskog procesa ili pre. Najkasnije će taj susret biti organizovan u prvim danima novembra”, navodi izvor našeg dnevnog lista.
Prema poslednjim najavama, Samit Berlinskog procesa bi trebao da se održi 3. novembra i u planu je da se razgovara o energetskoj bezbednosti, zelenoj agendi i zajedničkom regionalnom tržištu. Pored pomenutih tema, diskutovaće se i o bilateralnim i unutrašnjim sporovima koje opterećuju EU integracije na Zapadnom Balkanu, a tu je tema dijaloga Beograda i Prištine u vrhu agende.
Od Srbije i predstavnika vlasti na Kosovu se očekuje da u narednom periodu naprave dodatne korake ka normalizaciji odnosa, jer, kako navode naši sagovornici, to bi značajno stabilozvalo kompletan region i poboljšalo evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
Pismo koje su Makron i Šolcu uputili Vučiću i Kurtiju samo je uvod u intezivnije aktivnosti Francuske i Nemačke u rešavanju kosovskog spora. Odluka da su njihovi savetnici, Emanuel Bon i Jens Pletner, priključe timu Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine, ukazuje da lideri dve najmoćnije države u EU žele lično da učestvuju u pregovorima.
Šolc i Makron su predložili da Bon i Pletner zajedno sa Lajčakom posete Kosovo i Srbiju, “kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred” i u pismu apeluju na Vučića da “pokaže maksimalnu odlučnost i spremnost da se donose teške odluke”.
Drugi razlog je, navode naši sagovornici, i namera Berlina i Pariza da umanje uticaj Moskve na Zapadnom Balkanu, ali i da spreče predsednika Rusije Vladimira Putina da nastavi da koristi Kosovo kao opravdanje za otpceljenje Donjecka i Luganska i za buduće akcije koje bi sprovodio.
Šta je Putin govorio o Kosovu
Predsednik Rusije Vladimir Putin, od početka agresije na Ukrajinu, dva puta je govorio “kosovskom presedanu”, navodeći da je Međunarodni sud pravde presudio da država ne mora da traži od centralne vlade dozvolu da proglasi nezavisnost.
„Kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, Međunarodni sud pravde je pod pritiskom zapadnih zemalja presudio da prema Povelji UN, kada država proglasi nezavisnost, nema potrebe da se traži dozvola od centralne vlade. To znači da republike Donbasa nisu morale da traže od Kijeva dozvolu“, rekao je Putin na Međunarodnom ekonomskom formu u Sankt Petereburgu, a skoro identičan stav izneo tokom sastanka sa generalnim sekretarom UN, Antoniom Guterešom.
Šolc prošli put “iznenadio” Vučića
Nemački kancelar Olaf Šolc boravio je u Beogradu u junu ove godine i tada je, prema rečima Aleksandra Vučića, tražio otvoreno od Srbije da prizna Kosovo.
“Mi ne reagujemo na taj način da na pritisak reagujemo zato što nam neko zapreti. Sad smo prvi put čuli da se traži međusobno priznanje. To do sada nije bio slučaj, o tome niko nije govorio u Evropi osim Amerikanaca koji o tome govore poslednje tri godine“, rekao je Vučić i dodao:
„Srbija nije odbila nijedan sastanak, na svaki poziv smo se odazvali. Nemojte da se ljutite što je vaš odnos prema Srbiji drugačiji od našeg. Koliko vi volite teritorijalni integritet Ukrajine, toliko mi volimo naš teritorijalni integritet na Kosovu“, rekao je Vučić i dodao da je i za njega zahtev za međusobno priznanje iznenađenje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
