Predstavnici “velike petorke”, koju su činili Gabrijel Eksobar ispred SAD, posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak, kao i emisari SAD, Nemačke i Italije, zatražili su od Beograda i Prištine da do februara 2024. postignu pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, saznaje Nova.rs. U isto vreme, oni zahtevaju da obe strane krenu u implementaciju sporazuma koji su ove godine prihvaćeni u Briselu i Ohridu.
Prošlonedeljni dolazak “velike petorke” u Beogradu i Prištini prvi je susret s američkim i evropskim zvaničnicima nakon oružanog sukoba u Banjskoj, u kom su poginule četiri osobe. Njihova poseta Srbiji dolazi u trenutku kad se govori o uvođenju sankcija protiv onih koji su odgovorni za taj događaj, ali i protiv predstavnika državnog vrha ukoliko se dokaže da su umešani u taj slučaj.
Iako se Banjska pominjala, glavna tema je bilo predstavljanje plana za nastavak dijaloga Beograda i Prištine i primena sporazuma koje su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti prihvatili u Briselu i Ohridu. Kako je i zvanično rečeno nakon sastanaka, od Prištine se zahteva raspisivanje izbora na severu Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština.
Izvori Nova.rs, međutim, navode da je na stolu bio i zahtev da Beograd i Priština postignu pravno obavezujući sporazum, a kao krajnji rok je određen februar sledeće godine.
“Bilo bi idealno kad bi se taj dogovor postigao pre kraja godine, ali je kao rok postavljen februar 2024, s obzirom na da to slede izbori, odnosno kampanja najpre u Briselu, a potom i u Vašingtonu”, kaže naš sagovornik.
Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, u izjavi za naš portal podseća da je, kad su pregovarači prošle godine na leto došli u Beograd, bila ideja da se sporazum (francusko – nemački plan”) postigne što pre – prvo je pomenut kraj godine, a potom proleće.
“I jeste sporazum postignut na proleće, kad je došlo do Briselskog i Ohridskog sporazuma. Verujem da će se sad insistirati implementaciji, a onda kad sve to bude završeno može da dođe i do pravno obavezujućeg sporazuma. To je sporazum koji bi odnose Srbije i Kosova doveo na neku normalu”, navodi Štiplija.
On kaže i da pretpostavlja da je “velika petorka” došla s nekim rokom o tome kad očekuju prve korake u implementaciji Briselskog, odnosno Ohridskog sporazuma.
“To se prvenstveno odnosi na održavanje izbora na severu KiM i formiranje ZSO. Ono što je meni zanimljivo posle dolaska izaslanika je to što oni i dalje vide Kurtija kao najveću prepreku u implementaciji svega postignutog. Bez obzira na sve što se desilo u Banjskoj”, navodi Štiplija.
Naš sagovornik ističe i da se Srbija 2013, kad su odobreni pregovori o pridruživanju s EU, obavezala pregovaračkim okvirom da su nam u procesu evrointegracija ključne tri stvari – poglavlja 23 i 24 (vladavina prava) i dijalog Beograda s Prištinom, odnosno postizanje pravno obavezujućeg sporazuma.
“Nedostatak reformi u tim oblastima i nepostizanje do pravno obavezujućeg sporazuma može da zakoči naš evropski put”, kaže Štiplija.
Nakon sastanka s predstavnicima “velike petorke” nije organizovana konferencija za novinare. Prvo Vučićevo gostovanje bilo je na televiziji Pink u jutarnjem programu, gde je rekao da ne može da govori o detaljima sastanka.
„Razgovor je bio težak, ali ne mogu da govorim o detaljima, jer je takav dogovor. Ljudi misle da je to samo zbog Banjske. Nije. To je taktički bilo užasno zbog nas. Donelo je katastrofalne posledice, ali u strateškom smislu, ne zaboravite, njihov jedini cilj je da priznamo nezavisno Kosovo“, rekao je Vučić.
Nakon razgovora u Beogradu i Prištini Miroslav Lajčak je izjavio da očekuju od Kosova i Srbije da u potpunosti ispune obaveze iz dijaloga o normalizaciji odnosa, kao i da tu činjenicu ne menjaju događaji od 24. septembra. On je naveo da su članovi “velike petorke” s Vučićem i Kurtijem razgovarali o tome kako da se ide napred u normalizaciji odnosa i ostvari napredak u primeni Sporazuma na putu ka normalizaciji. Postizanje pravno obavezujućeg sporazuma pominje se u tački šest dokumenta koji je prihvaćen u Briselu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare