Savo Manojlović, pravnik i aktivista inicijative "Kreni - promeni" ovih dana kampuje ispred Predsedništva, zajedno sa brojnim građanima koji se bore za pravno zaustavljanje „trovanja Srbije“ i zakonsko zabranjivanje eksplotacije litijuma i bora na teritoriji naše države. U novoj epizodi podcasta Snaga uma, koja je snimljena dan pre početka ovih važnih protesta, Savo Manojlović je govorio o putu svog obrazovanja i aktivizma, ali i odgovorio na mnoga goruća pitanja u vezi sa njegovim javnim delovanjem.
Na pitanje da li u budućnosti ipak razmišlja o potencijalnom angažovanju kroz političke organizacije i kandidaturu, Manojlović nije imao dilemu.
„Ako i kada budem želeo da se kandidujem, tome ću pristupiti otvoreno kao i svemu do sada. Mislim da je logično da čovek koji hoće da se kandiduje to uradi tako što kaže – ovo je moj program, ovo je moja vizija, ovo je ideja Srbije kakvu želim, ko želi neka za mene glasa, kome se to ne sviđa neka ne glasa, ili neka glasa protiv“, rekao je Savo i još jednom potvrdio da trenutno nema ni javne, ni skrivene ambicije tog tipa, pa se osvrnuo na očiglednu satanizaciju svih koji pretenduju ili navodno pretenduju na državne pozicije u Srbiji.
„Uvek mi je zanimljivo što ljudi kod tih optužbi stalno primenjuju autoprojekcije. Političari koji su na vlasti optužuju građane da je strašno što oni hoće da se kandiduju za funkcije na kojima se oni nalaze. Kao da misle sve najgore o sebi. Milomir Marić me je tako optuživao da sam se prijavio za rijaliti program, što je stvarno neistina. Ali mi je simpatično da on to koristi ako argument za diskreditaciju – kao da hoće da kaže da nema goreg dna nego da neko želi da dođe kod njega. Malo je tragično sve to. Premijerka Ana Brnabić je došla iz nevladinog sektora i učestvovala je na projektima. Ipak, posle je tvrdila da je ko god to radi strani plaćenik koji izdaje zemlju! Ja sam mislio da se na tim projektima učestvuje tako što vas neko angažuje zato što ste ekspert i dobri ste u nečemu. Ako ona tvrdi da se tamo dolazi da bi se prodavala sopstvena zemlja, zaključujem da svako govori iz ličnog iskustva i iz sopstvene prespektive“, primetio je Manojlović.
Kako je objasnio to što ljudi stalno debatuju o tome da li je to što „Kreni -promeni“ radi politika ili nije politika u stvari baljenje praznom semantikom.
„Suština je da uvek radimo na nekoj vrsti konkretne promene, koja će biti pravno utemeljena i koja će zaista društvo promeniti na bolje i omogućiti ljudima da uživaju u tim promenama i svojim pravima. Da li se mi borimo za to da jedan uzbunjivač Aleksandar Obradović izađe iz kućnog pritvora, što je realna stvar koja će mu omogućiti da sutradan može da šeta sa svojim sinom i suprugom; Ili se borimo za to da nepravedno uhapšeni iz vanrednog stanja odu i provedu recimo Uskrs sa svojom verenicom, što je bio slučaj sa jednim dečkom koga smo oslobodili; ili će sutradan ljudi moći da vide decu kako trče po parkiću koji je odbranjen – to su sve naše borbe za neke dobre promene ili za to da nešto što je štetno ne bude sprovedeno. Sve to jeste neka vrsta politike, jer utiče na političke odluke, ali je usmerena kroz građane. Građani su takođe politički subjekti, čak osnovni“, rekao je Savo Manojlović.
„Političke stranke uopšte nisu sporne i ne znam zbog čega se to postavlja kao nešto od čega se treba ograđivati. One rade kroz drugačije usmerenje, tako što kanališu volju građana kroz kandidovanje na izborima. One su potpuno legitiman način delovanja, kao i građanske inicijative, samo smo različiti. Nema potrebe da se to meša. Mi smo povodom svake naše kampanje uvek otvoreno govorili šta je naš cilj – hoćemo parkić, ili kao sada što hoćemo da se zaustavi iskopanje litijuma i bora. Sve smo uvek komunicirali dosta jasno – cilj, rok, šta tražimo da se desi i na šta smo spremni ako se ne desi ono što tražimo. Meni se čini da je ljudima jasno šta rade i kuda idu sa nama, mislim da nam zato ljudi i veruju i da se te optužbe i etikete zbog toga odbijaju od nas. Ljudi ne treba nikome da veruju samo na reč. Sasvim je dovoljno da slede ono što svako od nas govori i, pre svega, ono što radi. Ako im to ima smisla, ako smatraju da je to dobro, onda treba i da se bore za to“, zaključio je.
Ipak, svaki put kad se pojavi neka građanske inicijativa koja se zalaže za „opšte dobro“, uvek će biti onih kojima nije jasno šta svi ti ljudi zapravo hoće, aludirajući na neke skrivene političke ambicije.
„Nama su za svaku kampanju tražili skrivene motive. Kad smo skupljali potpise za ograničavanje rijaliti programa i uvođenje kulturnog programa za decu, govorili su nam da skupljamo potpise da bismo se kandidovali. Iako ne postoji mogućnost da te potpise prepakujete u kandidaturu. Nismo se kandidovali. Kada smo branili parkić na Banovom Brdu, ljudi su govorili kako je to super, ali su nas i pitali da li to radimo da bismo se kandidovali. Ne. Onda su nas pitali zašto onda to radimo, da li hoćemo novac ili šta hoćemo. Opet ne. Pa šta hoćemo? Hoćemo parkić, kao što sve vreme govorimo. I sada kada govorimo da hoćemo da se prestane sa trovanjem zemlje, uvek nam kažu – da, ali vi želite zapravo da se kandidujete ili preuzmete vlast! Ne. Mada je potpuno legitimno da se u demokratskom poretku neko kandiduje i preuzme vlast. Uvek odgovaramo – dobro, budite mudri i pređite nas u našim skrivenim namerama tako što ćete nam ispuniti ove zahteve. Ali ne tako što će reći da su oterali Rio Tinto, ali bez donošenja Zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora. Ovako smo u situaciji da kako je ta uslovno rečeno pobeda došla može i da ode“, objasnio je Savo u novoj epizodi podcasta Snaga uma koju možete u celosti pogledati na našem portalu.
Pogledajte ceo podcast Snaga uma:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare