Kako se termin izlaska na birališta približava, tako se u opozicionim redovima sve češće postavlja pitanje da li ima smisla bojkotovati izbore. Dok jedni ocenjuju da je uspeh već ostvaren, odlukom da najveće opozicione partije ne budu deo izbornog procesa, drugi upozoravaju da pasivnost i nejasno postavljeni zahtevi prete da uruše tu ideju.
Za Balšu Božovića, poslanika DS-a u Skupštini Srbije, bojkot izbora ima smisla isključivo ukoliko je aktivan i ako svi učestvuju u njemu:
„Ovakva vrsta neaktivnog bojkota očigledno odgovara Vučićevom režimu. Farsa je to što su predstavnici grupe „1od5miliona“ najviše insistirali na neizlasku na izbore, da bi kasnije rešili da izađu na iste. Siguran sam da je takva odluka oslabila tu ideju.“
S druge strane, Nikola Jovanović, šef odborničke grupe SZS u Skupštini Grada Beograda, smatra da ideja bojkota nije oslabljena, te da su izbori koji slede već izgubili legitimitet, usled činjenice da na njima ne učestvuju najrelevatnije opozicione stranke.
“ To je u startu pobeda. Bez bojkota, građani neće moći da razlikuju opoziciju koja se zalaže za vraćanje stvari u normalne tokove od one koja samo želi da bude deo postojećeg sistema. Ova akcija ima smisla, jer ako učestvujemo na lažnim izborima, nikada nećemo dobiti prave. „, objašnjava Jovanović.
Da bojkot ima smisla, jer je reč o legitimnom političkom sredstvu, smatra i Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a. On, ipak, napominje da je veoma teško sprovesti kampanju neizlaska na izbore, jer je to u slučaju Srbije – „duel nejednakih.“
„S jedne strane imamo snažnu SNS i ogromnu koaliciju oko nje, dok, s druge strane, imamo čitav blok opozicije, čija je zbirna podrška oko 20 odsto izborno orijentisanih glasača“, ističe Klačar, dodajući da je za uspeh bojkota neophodno da izlaznost bude manja od četrdeset procenata.
Klačar kaže da je kampanja bojkota značajno zahtevnija od izborne, te da je zbog toga iznenađujuće što je neizlazak na izbore proglašen u avgustu prošle godine.
„Bojkot je najavljen preuranjeno. Ne vidim da je ta kampanja bila intezivna, niti primećujem najavu da će se u nedeljama koje dolaze situacija promeniti. Ako govorimo o izborima koji slede, odluka da se ranije proglasi bojkot je neobična. Međutim, ona je u potpunosti logična ako je cilj opozicije da se pripremi za neki naredni izborni ciklus“, ističe Klačar.
Da je pogrešno proglasiti neizlazak na izbore skoro godinu pre njihovog raspisivanja, smatra i Balša Božović. On dodaje da nije primetio da je organizovanu kampanju koja bi građanima objasnila zbog čega je važno bojkovati izbore:
„Nekoliko puta sam u medijima upozoravao da ne treba da se ponašamo kao da nam je bojkot cilj i da bi on morao da bude aktivan, ukoliko želimo da imamo rezultate. Ne vidim nikakavu aktivnost koja bi omogućila građanima da dobiju fer izbore.“
Ni sam Jovanović nije zadovoljan kako se do sada sprovodila kampanja bojkota, napominjući da opoziciju od 1. februara očekuje veoma naporan posao:
„Mislim da to nije rađeno na koordinisan i dovoljno intezivan način. Odgovornost opozicije je da svakom građaninu objasni zbog čega je važan bojkot.“
Predstavnik SZS-a se osvrnuo i na komentare da je bojkot osuđen na propast, zbog toga što nema podršku međunarodne zajednice i zato što njegovi zagovornici nisu omiljeni među biračima, poručivši da se kampanja ne vodi zbog lidera opozicije, već zbog građana:
„Mi imamo jasne signale da međunarodna zajednica ne podržava vlast koja je slična Erdoganovoj. Njeni predstavnici se nisu decidno svrstali niti na jednu stranu. Ideja bojkota je srušti sistem u kojem je država privatizovana, kako bismo dobili poštenu izbornu utakmicu“, poručuje Jovanović.
