0
Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin prisustvovao je danas, zajedno sa srpskom ministarkom kulture Majom Gojković, obeležavanju Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke koja je 6. aprila 1941. godine uništena do temelja tokom nacističkog bombardovanja Beograda.
Saracin je rekao je da ono što je nemačka vlada učinila tada, 6. aprila 1941. nije samo dovelo do ljudskih žrtava, već je ujedno bilo upereno i protiv srpske kulture, koja je, kako je dodao, važan deo evropske kulture.
„Nalazim se u Srbiji kako bih obeležio sećanje na žrtve nacističkih i ratnih zločina. U 6 sati ujutro 6. aprila 1941. godine, Vermaht je bombardovao Beograd u okviru nacističke kampanje na Balkanu i kasnije izvršio okrutne masakre u Kraljevu i Kragujevcu. Nikad više“, rekao je Saracin.
Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, kao specijalna izaslanica predsednika Srbije Aleksandra Vučića, položila je simbolično cvet i knjigu na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, jedne od najstarijih i najznačajnijih ustanova kulture u našoj zemlji koja je na današnji dan 1941. godine, do temelja spaljena.
Povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke, Gojković je rekla da je 6. april tragičan i tužan dan za našu kulturu, istoriju, ali i celokupnu modernu civilizaciju.
„Za srpski narod 6. april nije samo dan kojim je nemilosrdnim bombardovanjem našeg glavnog grada i stradanjem nedužnih civila počeo Drugi svetski rat na ovim prostorima. Već duže od osam decenija, pitamo se zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori“, rekla je ministarka kulture.
Gojković je navela da je kao rezultat tog podmuklog čina, u plamenu hrama kulture danima gorelo više od sto rukopisnih knjiga na pergamentu, lične biblioteke brojnih velikana srpske kulture, dela stare srpske književnosti, vredne zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku, kulturnu i književnu istoriju.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo podsetio je da je tog dana uništen knjižni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilskih rukopisa i povelja od XII do XVII veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina.
Uništene su lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika.
Novu zgradu Narodna biblioteka Srbije dobila je 6. aprila 1973. godine na Vračarskom platou, gde se i sada nalazi, a prvu počasnu člansku kartu u novootvorenom zdanju dobio je nobelovac Ivo Andrić.
***
BONUS VIDEO – Šestoaprilsko bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu
