0
Komentarišući amandmane na izveštaj Vladimira Bilčika kojima se traži od vlasti u Srbiji da razjasni afere Jovanjica, Krušik i Telekom, profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić kaže za N1 da u Srbiji postoji "amalgam politike i kriminala" i da mu je žao "što se te stvari ne rešavaju u zemlji" već o njima mora da raspravlja Evropski parlament. Izrazio je i nadu da će opozicija uspeti da se usaglasi oko platforme za pregovore o izbornim uslovima sa vlastima.
Srbija je formalno na putu ka EU, kako je to izjavila premijerka Brnabić, ali profesor Samardžić kaže da je vlast veoma osetljiva na kritike.
„I tu svoju osetljivost su do sada iskazivali unutar zemlje. Kad god bi im neko nešto dobronamerno rekao, od opozicije, ili neko drugi, oni su reagovali na to. Sad ta vrsta kritike ide iz EU, i ti amandmani su vrlo eksplicitni, oni prozivaju vlast za odgovornost u aferama poput Jovanjice, Krušika i Telekoma. Meni je žao što se ta stvar ne rešava u zemlji, gde vlada amalgam politike i kriminala, i iz tog kaveza koji su sami sebi napravili ne umeju da izađu“, ocenio je Samardžić.
Članovi Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) izglasali su usaglašene, kompromisne amandmane na izveštaj o Srbiji izvestioca EP Vladimira Bilčika. Svih 38 amandmana usvojeno je u obliku u kome su usaglašeni, kao i osnovnih 50 amandmana onako kako su predloženi.
Samardžić kaže da će amandmani ići na plenum EP-a sredinom marta i misli da će biti i usvojeni, jer je, kako mu se čini, Evropska narodna partija (EEP), čija je SNS članica, odustala od toga da „pokriva nepodopštine SNS-a“.
„Oni su imali običaj da pokrivaju nepodopštine SNS-a, ali su po svoj prilici od toga odustali, pošto su ovo vrlo evidentne činjenice“, kaže Samardžić.
„Ali su njegovi rezultati jako loši, te su reakcije iz Evropskog parlamenta očekivane, mada i zakasnele“, naglasio je gost Pressinga.
I dolazimo u situaciju da za vlast u Srbiji, osim medija, opozicije, kritičara, u grupu neprijatelja počne da se svrstava i EU.
Samardžić, koji je smatran za evroskeptika, kaže da on govori o tome da Srbija ne može da postavlja uslove Briselu, ali da može da ga pita da li je to dobar put i da ponudi alternativu ako nije.
„Sve vreme dok sam bio viđen kao evroskeptik, govorio sam da nije stav da Srbija traži drugačiji put. Ali, taj model o pridruživanju EU, on ne radi, u glavnoj stvari – uspostavljanju slobodne zone EU i Srbije, ne može da ostvari… On je pravljen pre 13 godina i ta dinamika se izgubila, ne daje rezultate koje bi trebalo da da za pristupanje“, tvrdi Samardžić.
Vučić je veran, sad su problem Albanci
Komentarišući pitanje Kosova i rezultate poslednjih izbora na Kosovu, Samardžić kaže da taktika lidera Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ne odgovara ni Briselu, ni Vašingtonu.
#related-news_0
„Kurti je dao nekoliko smelih izjava, da je dijalog sa Beogradom na šestom ili sedmom mestu na njegovoj listi prioriteta, da li je to taktika ili neko neiskustvo političko, ne znam, ali to je nešto što ne odgovara ni Briselu ni Vašingtonu, koji su spremni da se to pitanje reši što pre, misle da stvari klize iz ruku. Taj spor će morati da reše s Kurtijem kako znaju i umeju“, kaže Samardžić.
Predsednik Srbije izjavio je da se u narednom periodu očekuje zajednički pritisak EU i SAD na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Samardžić kaže da su Vučić i Dačić to uradili još 2014. godine.
Pomenuo je i pitanje razgraničenja, koje se takođe pojavilo u jednom trenutku, ali je i ta ideja propala.
„Sad se dešava druga dinamika – Albanci postaju prepreka pregovora, uvode carine od 100 odsto, uvode svoju vojsku. Dolazi do potpune blokade, Vučić je tu lojalan, ne mogu da ga optuže ni za šta, sada su Albanci problem“, rekao je sagovornik N1.
Opozicija i platforma za pregovore o izbornim uslovima
Profesor Samardžić je jedan od pregovarača čije se ime spominje u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima. O tome kako teče ovaj proces, kaže:
„Događa se više nego što se vidi. Ja u tome učestvujem na neki način, ne mnogo intenzivno, ali pratim ipak stvari. Naime, taj dogovor opozicije ide polako i jako je delikatan. Trebalo je da se raščisti ko učestvuje na strani opozicije, naročito posle izbora, kada su neke stranke opozicije odlučile da izađu na izbore… Sada se stvari vraćaju u prvobitno korito, na jednoj strani su stranke koje su bojkotovale izbore. Opozicija je stekla veliki kredit kod građana zahvaljujući tom bojkotu, ljudi su videli da je priložena žrtva jednom principu, tri ili četiri stranke mogle su da pređu cenzus i uđu u parlament, ali su uložile ime i reč i ostali dosledni do kraja“, izjavio je profesor.
„Vučić je video koliko je ta bojkot opozicija opasna i spustio je cenzus na tri odsto, učinio je praktično sve da privuče nekoga“, kaže Samardžić i dodaje da su se tako izdvojila dva bloka opozicionih stranaka.
Na pitanje da li će oni moći da sarađuju i dogovore oko platforme za pregovore s vlastima, Samardžić navodi da su te pojedinačne platforme bliske jedne drugima.
„I nisu predmet velikih sporova. Biće završene za šest ili sedam dana, onda će se razgovarati o formatu. Ako se platforma napravi, biće to veliki vetar u leđa, tako da se sve složi do kraja meseca“, kazao je Samardžić.
