9
Samit između zamalja Zapadnog Balkana i Evropske unije u Briselu doneo je puno razočaranja pa i gorčine zamljama regiona. Ukrajina i Moldavija su dobile status kanidata, dok zemlje Zapadnog Balkana praktično nisu dobile ništa, osim obećanja. Sagovornici lista Nova dodaju da je razbijena i nada da bi zbog rata u Ukrajini proces pridruživanja moga biti ubrzan. Ispostavilo se da je ubrzan, ali za druge.
Epilog Samita u Briselu je da su Ukrajina i Moldavija dobile status kanidata za ulazak u Evropsku uniju. S druge strane zamlje Zapadnog Balkana ostale su praznih ruku.
Zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora za članstvo EU nije dala Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Srbija i Crna Gora su ostale na istoj „koti“ a Kosovu nije dobilo liberalizaciju viznog režima. Novinar Boško Jakšić za Novu kaže da poslata poruka sa samita – loša.
„Poruka je loša i sadrži elemente geopolitičkog marketinga Evropske unije. Dakle s jedne strane potpuno je jasno da Evropa želi da se solidariše sa Ukrajinom koja je žrtva Putinove agresije, ali s druge strane ta politička volja iskazana za Ukrajinu i Moldaviju apsolutno je ponovo zakazala kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana“, ocenjuje Jakšić.
Dodaje da se kandidatura ove dve zemlje u Briselu slavi kao veliki istorijski događaj ali da je istovremeno, u istom danu, Zapadni Balkan „gotovo brutalno probuđen iz svog predugog evropskog sna.
„Niko u regionu nije dobio ništa osim lepih poruka koje slušamo već decenijama“, kaže Jakšić i dodaje da su najveće žrtve Severna Makedonija i Albanija.
Balkanske zemlje kolateralne žrtve rata
„Pokazalo se koliko je EU neefikasna u odlučivanju i dozvolivši da Bugarska do maksimuma razradi svije ucenjivačke kapacitete i da blokira Severnu Makedoniju koja je uradila sve što je trebalo da otvori pristupne pregovore, a na kraju od toga ništa. Isti slučaj važi i za BiH“, navodi Jakšić uz zaključak:
„Ako su Ukrajina i Moldavija kolateralni dobitnici rata, onda su balkanske zemlje kolateralne žrtve jer još čekaju bilo kakve signale bržeg približavanje“.
Rat u Ukrajini neće ubrzati integracije
Prema oceni Srđana Cvijića, analitičara Instituta za javne politike Fondacije za otvoreno društvo i člana Savetodavne grupe Balkan u Evropi, Samit u Briselu je razbio i neke druge iluzije i nade.
„Samit u Briselu razbio je nadu da će se zbog rata u Ukrajini proces proširenja EU na Zapadni Balkan ubrzati. Bugarsko blokiranje Severne Makedonije pokazalo je da bez ukidanja veta u procesu odlučivanja u Evropskoj uniji neće biti pomaka. Nemačka, Francuska i Evropska Komisija se zalažu za to ali uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom neće biti lako“, kaže Cvijić.
On dalje napominje da ne treba zaboraviti da Evropska unija ostaje najvažniji ekonomski partner i donator bez kojeg bi zemlje Zapadnog Balkana potonule.
Alternativa ne postoji
„To je realnost bez koje se ne može. Alternativa ne postoji, ali se u borbi za demokratiju, vladavinu prava i reforme građani Zapadnog Balkana mogu u dogledno vreme osloniti samo na sopstvene snage“, ocenjuje naš sagovornik.
Kaže da se Ukrajincima i Moldavcima nudi jedna nada, ali ali da bi on da je na njihovom mestu izbliza gledao šta se dešava na Zapadnom Balkanu.
„Naša sadašnjost i prošlost je nažalost njihova budućnost“, zaključuje Cvijić.
Srbija nespremna za članstvo
„Srbija je na neki način bila pošteđena na Samitu. Ostala je gde jeste ali je pohvaljen energetski sporazum sa Prištinom. S druge strane očekivano su iznete zamerke oko neuvođenje sankcija Rusiji, a izneti su i stavovi oko rešavanja kosovskog pitanja… Zaključak je svakako da je Srbija apsolutno nespremna za članstvo“, navodi Jakšić.
Bonus video: Ko blokira pregovore Beograda i Prištine u Briselu?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
