Ekspresno, promtno i to na neradni dan je doneta oduka o zatvorskim kaznama za aktiviste koji su osuđeni zbog “drskog i bezobzirnog ponašanja prema novinarki Informera” za vreme blokade železničke stanice “Prokop”. Ponuđeni sendvič izazvao je toliko problema da se nije moglo čekati i “pravda” je odmah morala biti zadovoljena, što je prema rečima advokata Jovana Rajića još jedan dokaz sunovrata srpskog pravosuđa i pokazatelj da su tužilaštvo i sud batina Aleksandra Vučića.
Učesnici velikog protesta koji se bore za očuvanje Jadra i protiv iskopavanja litijuma, blokirali su juče zgrade PU 29. novembar i Vlade Srbije jer su njihovi aktivisti i saborci Ivan Bjelić, Jevđenije-Juliujan Dimitrijević i Nikola Ristić uhapšeni kod železničke stanice Prokop kada je više od 200 pripadnika policije upalo i oteralo građane.
Naime, mladići su optuženi za drsko i bezobzirno ponašanje prema novinarki režimskog tabloida Informer tako što su, kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi, dvojica od njih vikala na nju, dok je treći mahao sendvičem.
Međutim, dva dana nakon te noći na Prokopu pojavio se snimak na kom se vidi da aktivisti protesta nisu ni pipnuli novinarku, te da se ona sve vreme smeši i nešto im govori.
Iako dostupni video materijali govore suprotno od onoga što je ispričao predsednik, to nije sprečilo postupajućeg sudiju Gorana Milutinovića da Bjeliću odredi kaznu zatvora od 40, a Ristiću i Dimitrijeviću od 30 dana.
Prema rečima advokata Jovana Rajića, ova, nesvakidašnje brzo doneta odluka neodoljivo podseća na stil prekih sudova.
“Nažalost, to je slika pravosuđa u Vućićevoj Srbiji gde prekršajni sudovi za nepostojeći prekršaj izriču kazne zatvora politički nepodobnim aktivistima, a istovremeno ljudima iz vlasti i onima koji su njima bliski tolerišu vršenje krivičnih dela uključujući i primer Vuka Cvijića. Ne znam kad je postupajući sudija stigao da izvede sve dokaze, odluči o predloženim dokazima odbrane, sasluša sve svedoke, prikupi i pregleda dostupne materijale sa nadzornih kamera za svega par sati”, pita se Rajić.
Govoreći o sudiji koji je doneo odluku, Rajić navodi da je reč o čoveku koji se, kako kaže, već se istakao kad je 2020. godine, nakon julskih demonstracija, učesnike protesta po kratkom postupku poslao u zatvor.
“Očigledno se radi o čoveku nedostojnom funkcije koju obavlja, a takođe je jasno i da on samo potpisuje odluke koje su donete na Andrićevom vencu. Jedino sigurno je da ovakvim ljudima u pravosuđu nije mesto, i da jednog dana kad Srbija bude slobodna zemlja, a pravosuđe nezavisno, ovakve ljude, ne samo da bi trebalo razrešiti sa funkcija i trajno im zabraniti rad u pravosuđu, već bi ih trebalo pozvati i na krivičnu odgovornost zbog svega što su učinili”, naglašava Rajić.
Iako dostupni snimci ukazuju da nije bilo fizičkog napada na novinarku „Infromera“, videli smo da su mladići osuđeni. Međutim, kada je reč o snimcima koji se tiču napada na novinare, javnost i dalje ostaje uskraćena za snimak napada na Vuka Cvijića i nadležni se nisu pokazali toliko efikasnim kad je došlo do pomenutog napada na novinara Vuka Cvijića.
Podsetimo, na njega je krajem maja nasrnuo direktor režimskog “Srpskog telegrafa”, Milan Lađević, koji ga je udario pesnicom u glavu.
Ni dva i po mesec nakon napada, policija nije dostavila nadležnom tužilaštvu snimak napada, niti se oglašava ovim povodom.
Ništa drugačije nije bilo ni u slučaju progona pisca i jednog od autora podkasta „Dobar, loš, zao“, Marka Vidojkovića koji je bio prinuđen da sa suprugom napusti Srbiju zbog konstantnih pretnji smrću preko društvenih mreža, a po preporuci Međunarodnog udruženje pesnika, esejista i književnika (PEN).
Vidojković već duže vreme živi u inostranstvu, a emisije snima uglavnom preko “skajpa”. U razgovoru za novine “Nova” iz marta ove godine, rekao je da je do u jednom periodu dobio više od 30 pretnji smrću zbog kritike vlasti u Srbiji, a da su samo dve rešene.
Tužilaštvo, policiji i svi ostali nadležni nikada nisu uspeli da lociraju ni da privedu pravdi osobu koja je u novembru 2022. godine mejlom zapretila novinarima i urednicima dnevnog lista „Danas“. U pretećoj poruci pominju se „salve metaka“ koje se spremaju za novinare ovog medija, i to zbog njihove uređivačke politike.
I u kratkoj istoriji portala Nova.rs nije manjkalo ni pretnji, ni fizičkih napada, ni hapšenja bez povoda: novinarka Ana Lalić hapšena je zbog svojih tekstova o nestašicama medicinske supreme tokom vanrednog stanja, niz drugih novinara dobijalo je – na terenu li putem mejlova ili komentara – pretnje i verbalne napade, a na meti su bile i porodice kolega. Uglavnom – svi napadi i pretnje su se završavali bez sudskog epiloga.
Sve to, prema Rajićevim rečima, ilustracije selektivno postupanje nadležnih.
“S jedne strane, imate veliki broj slučajeva potencijalne korupcije na najvišem državnom nivou u koju su uključeni ministri, državni sekretari, funkcioneri vladajućih partija, imate izborne krađe i mahinacije sa nesumnjivim dokazima, firme bliske vlasti koje dobijaju najunosnije poslove bez tendera i tužilaštvo koje ja na sve to ćuti. Imate i napade na novinare koji nisu pod kontrolom režima i to se, naravno, ignoriše od strane nadležnih što može da ohrabri nasilnike i šalje poruke da će proći nekažnjeno”, upozorava Rajić.
A i kad dođe do “kažnjavanja”, kao što je to slučaj sa kumom predsednika Srbije Nikolom Petrovićem, onda je ta kazna minimalna.
I pored toga što je dokazano da je bio pod dejstvom kokaina i uprkos tome što je povredio dve osobe svojom nasilničkom vožnjom, Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da nema elemenata da se Petrović krivično goni i da bi trebalo pokrenuti prekršajni postupak.
“Tužilaštvo je rak rana ovoga društva, a personifikovano je u ličnostima Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića. S druge strane, kada se treba obračunavati sa političkim nesitomisljenicima, izmišljaju se krivična dela, sudi se po kratkom postupku, a za prekršaje se šalje u zatvor. Tužilaštvo i sud predstavljaju batinu u rukama Aleksandra Vučića koju on koristi da bi njome vitlao i po potrebi ‘tukao’ po narodu. Istovremeno njegova braća, prijatelji, kumovi i poslušnici zaštićeni su kao beli medvedi i oni mogu nesmetano da prodaju drogu i oružje, voze drogirani i pijani i gaze ljude po ulici”, zaključuje Rajić.
Ako ste zaposleni u Informeru i osetite se ugroženo – država će reagovati i za vaš slučaj će se lično zainteresovati i predsednik. Ako pak radite kao novinar u mediju koji nije naklonjen vlasti i niste skloni da pišete hvalospeve o vladajućoj stranci i njenom lideru, realno je da očekujete da vas udare pesnicom u glavu u nasred ulice, da istog trenutka sve nadozrne kamere prestanu sa radom i da se policija, u vašem slučaju, samoukine.
Tako bi ukratko moglo da se objasni kako funkcioniše pravda u Srbiji.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare