SAD objavile kako Srbi i Albanci da koriste Gazivode

U izveštaju se ukazuje na to da je kapacitet vodnih resursa na Kosovu nerazvijen, da se koristi zastarela tehnologija, te da postoji disbalans u proizvodnji energije u odnosu na potražnju. Takođe se daju preporuke. Predlaže se formiranje komisije za reku Ibar koja bi olakšala disukusiju o upravljanju vodnim resursima, ali i razmatranje „tehničkih aranžmana“ u skladu sa Sporazumom o upravljanju vodnim resursima reke Kolumbije na kojoj su sagrađene četiri brane. Ujedno se predlaže usaglašavanje strana radi poboljšanja predvidivosti snabdevanja vodom, kao i saniranje kanala Ibar-Lepenac, navodi se u tekstu Kossev-a.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nekadašnji kosovski premijer, Avdulah Hoti, potpisali su septembra prošle godine u Vašingtonu dva odvojena dokumenta poznata u javnosti kao Vašingtonski sporazum.Jednom od tačaka ovog sporazuma dogovorena je saradnja sa Ministarstvom energetike SAD-a na izradi studije o izvodljivosti za potrebe podele jezera Gazivode, „kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom“.Devet meseci od potpisivanja ovog sporazuma, telo Ministarstvo energetike SAD i Pacifička severozapadna nacionalna laboratorija (Pacific Northwest National Laboratory) izradili su konačan izveštaj koji je, kako je potvrdila ambasada SAD, dostavljen Beogradu i Prištini.Delegacije PNNL posetile Beograd, Prištinu i GazivodePacifička severozapadna nacionalna laboratorija američkog Odeljenja za energetiku (PNNL) u svom izveštaju navodi da je zadatak izrade izveštaja bio procena vodnih resursa za potrebe proizvodnje električne energije na jezeru Gazivode i pružanje preporuka za poboljšanje koordinacije i efikasnosti.„PNNL je dobila zadatak od Odeljenja za spoljne poslove Amerike da: 1 – proceni mogućnost za Srbiju i Kosovo da koordiniraju svoje korišćenje vodnih resursa na jezeru Gazivode i 2 – da preporuke za poboljšanu koordinaciju i efikasnost“, poručili su.Pre izrade izveštaja delegacija PNNL posetila je Prištinu, Jezero Gazivode i Beograd oktobra 2020. godine.„Osoblje PNNL prikupilo je podatke o hidrometeorološkim, vodoprivrednim i operativnim mrežama. Oni su analizirali podatke i postojeću literaturu kako bi pružili nezavisna zapažanja i preporuke za korišćenje jezera“, naznačili su u izveštaju.Precizirali su da su svi relevantni podaci prištinskih i beogradskih institucija prikupljeni krajem 2020. godine, te da su zaključci ujedno doneti na osnovu pregleda nedavnih izveštaja Svetske banke o sigurnosti vode na Kosovu.Jezero važno za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom i hlađenje elektrane u ObilićuPNNL zaključuje u izveštaju da se jezerom trenutno upravlja bez „sporazuma o prekograničnoj saradnji“, i podseća da se Gazivode prostiru na površini od 24 kilometara, te da se manji deo nalazi na teritoriji Srbije, a veći na teritoriji Kosova.Ujedno su naznačili da Kosovo u velikoj meri zavisi od ovog jezera – kako za snabdevanje građana pijaćom vodom, tako i za hlađenje termoelektrana u Obiliću koja proizvodi 95 odsto električne energije na Kosovu.U zaključcima se navodi da se Kosovo oslanja na „složeni vodovodni sistem“ koji se pored jezera Gazivode, tj. brane, sastoji i od brane na Pridvorici, koja reguliše ispuštanje vode iz brane Gazivoda i kanala Ibar-Lepenac.„Zajedničkim operacijama sistema Gazivode i gravitacionog kanala Ibar-Lepenac – vodom za piće snabdevaju se gradovi Severna Mitrovica, Južna Mitrovica, Vučitrn, Glogovac, Obilić i Priština. Njima se podržavaju poljprivreda i rudarske operacije i obezbeđuje voda za hlađenje termoelektrane na bazi uglja Kosova A i B“, precizira se u izveštaju.

„Kapacitet vodnih resursa na Kosovu nerazvijen“PNNL, pozivajući se na izveštaj Svetske banke, navodi da postoji nesigurnost u vodosnabdevanju. Međutim, kako dodaju, ona se ne zasniva samo na nestašici vode, tj. nedovoljnim prirodnim resursima.

PNNL se poziva na izveštaj Svetske banke za 2018. godinu, i precizira da je kapacitet vodnih resursa na Kosovu nerazvijen, te da postoji samo 300 m3 po osobi, a da se većina ovog kapaciteta dobija iz gazivodskog jezera.„Ovo ograničeno, neodržavano i neefikasno upravljanje vodnim kapacitetom, u kombinaciji sa položajem, čvrsto povezuje pitanje bezbednosti vode sa energetskom i nacionalnom bezbednošću na Kosovu“, poručili su.Pozivajući se na navode Svetske banke iz 2015. godine, u izveštaju dalje stoji da nedostaje finansijska podrška za infrastrukturne projekte, jer su, kako dodaju, prihodi ostvareni od hidroenergije nedovoljni za podršku, održavanje, popravke i modernizaciji brane i kanala Ibar-Lepenac, kako bi se eliminisalo curenje i mogućnost zagađenja.Više od 97 odsto proizvodnje energije zavisi od vode iz GazivodaMišljenja su da se upravo „nesigurnost“ u vodosnabdevanju širi na regionalnu energetsku nesigurnost."Više od 97 procenata proizvodnje električne energije na Kosovu oslanja se na ispuštanje vode iz jezera Gazivode, uključujući i više od 95 procenata proizvodnje električne energije koja se dobija iz termoelektrana na bazi uglja, a oslanja se na vodu za hlađenje koja se kanalom isporučuje iz jezera, dok se 1 do 2 procenta dobija sa brane hidroelektrane. Kao takve, termoelektrane na ugalj takođe se oslanjaju na pravilan rad kanala, jer su njihovi usisni kanali nizvodno od ključnih čvorova gde kanali preusmeravaju vodu u gradove Priština i Glogovac. Konačno, rad sistema Gazivode i kanala Ibar-Lepenac finansijski je podržan prihodima od konvencionalne proizvodnje električne energije na brani Gazivode“, precizira se u izveštaju.Koristi se zastarela tehnologija, disbalans u odnosu na potražnjuDalje navode da trenutno Gazivode imaju kapacitet ostvarenja srednjeg godišnjeg priliva, te da je proizvodnja struje direktno povezana sa ispuštanjem vode iz brane.Precizirali su da postojeći informacioni i računarski sistemi trenutno onemogućavaju „zakazivanje“ proizvodnje električne energije na brani, na način na koji bi se maksimizirali prihodi.Navode i da je ispuštanje vode sa brane uslovljeno sezonskim potrebama za vodosnabdevanjem, čime se više proizvodi električna energija tokom leta, kada je potražnja za strujom najmanja.„Zastareli informacioni i računarski sistemi koji se koriste u operacijama termoelektrana takođe dovode do nedostatka koordinacije sa proizvodnjom hidroenergije i jačeg disbalansa između regionalne proizvodnje električne energije i regionalne potražnje zimi“, precizirali su.U izveštaju se ukazuje na potrebu transformacije energetske industrije u regionu, a čime bi, kako navode, trebalo da budu obuhvaćene i termoelektrane u Obiliću.„Kosovo A elektrana funkcioniše od 1962. godine i već je prošla kraj svog očekivanog veka. Neke alternative, poput zamene termoelektrana na ugalj elektranama na prirodni gas sa kombinovanim ciklusom, mogle bi da sačuvaju postojeću usku vezu između energetske i vodne sigurnosti“, zaključuje se u izveštaju.Ujedno tvrde da druge alternative, poput preusmerenja na veću proizvodnju energije pomoću vetra i solarnu energiju i oslanjanje na spoljna tržišta, mogu dovesti do „prekida veze“ između vodne i energetske sigurnosti“.PreporukeDrugi deo izveštaja PNNL posvećen je preporukama za pobošljanje vodne i električne sigurnosti. Ukazuje se na to da su za njihovo sprovođenje neophodna dodatna finansijska sredstva.„Nadogradnja vodne infrastrukture“.„Sprovesti preporuke Svetske banke za popravku, održavanje i nadogradnju kanala Ibar-Lepenac, uključujući rezervoar Mijalić, kako bi se poboljšala pouzdanost sistema vodosnabdevanja i bezbednosti vode u regionu“, prva je preporuka u izveštaju.Preciziraju da bi sanacija kanala smanjila znatne gubitke vode – čak 45 procenata, čime bi se omogućilo preusmerenje vode za druge potrebe.Kada je reč o izgradnji novog rezervoara Mijalić, poručuju da bi on imao kapacitet 1,100,000 m3, te da bi se koristio za hlađenje elektrana i omogućavanje radova na održavanju kanala.Preporučuju i izgradnju dodatnih mostova i šetališta pristupnih puteva, popločavanja, izgradnju potpornih zidova, primenu mera zaštite vodnih resursa od zagađenja…Implementirati Sistem nadzorne kontrole i prikupljanja podatakaDrugom preporukom ukazuju na potrebu implementacije Sistema nadzorne kontrole i prikupljanja podataka (SNKPP) u hidroelektrani Gazivode, a radi povećanja prihoda i dalje podrške balansiranju opterećenja.Takođe predlažu da se koristi ovaj sistem radi nadogradnje infrastrukture vode i električne energije na sistemu Gazivode.„Povezivanje prikupljenih podataka i kontrola sa KOSTT sistemom za upravljaje energijom (EMS) pružiće KOSTT-u dodatne mogućnosti za uravnoteženje opterećenja i upravljanje regionalnim cenama električne energije“, dodali su.„Veza sa rezultirajućim podacima o modelu sistema napajanja i prognozama potražnje električne energije takođe bi povećala prihode zakazivanjem hidroenergetskih operacija kada su cene visoke“, naznačili su.Precizirali su da su operativni sporazumi neophodni.„Podaci SNKPP mogu se takođe koristiti za informisanje modela planiranja elektroenergetskog sistema i pomogli bi u identifikovanju potreba za ulaganjem u infrastrukturu, a koje bi mogle pružiti više ekonomskih usluga u radu mreže, kao što su mogućnosti uvećanja vrednosti i cirkulacija, kako bi se dodala fleksibilnost potrebna za integraciju obnovljivih izvora energije“.Formirati komisiju za reku, upravljanje Gazivodama nalik sporazumu SAD i Kanade o KolumbijiPredlažu i uvođenje „rečne provizije“ i procenu rečnih usluga, ali i formiranje komisije za reku Ibar koja bi olakšala diskusiju između strana o upravljanja vodnim resursima, uključujući akcije obe strane koje bi se, kako dodaju, direktno uticalo na snabdevanje vodom i rečene usluge.„Treba istražiti formiranje komisije ili odbora za reku Ibar koji bi podržao regionalnu zainteresovanost strana i koordinirao rečne operacije“, poručuli su.U izveštaju se dodaje i da su s ciljem utvrđivanja strukture takve komisije razmatrali devet evropskih sporazuma o prekograničnim rekama i struktura rečnih komisija, ali i sporazum između SAD i Kanade o upravljanju resursima reke Kolumbija.„Predlažemo da Kosovo i Srbija razmotre tehničke aranžmane u skladu sa Sporazumom o reci Kolumbija između SAD i Kanade o snabdevanju vodom, energetskim agencijama, kontroli poplava i, kao i modelom institucionalnih potreba za podršku takvoj komisiji za reku Ibar“, poručili su.

Precizirali su da jezero Gazivode ima sličnu ulogu kao brana na reci Kolumbija u severozapadnom Pacifiku u SAD.„Čini se da sistem Gazivode igra ulogu sličnu brani ‘Grand Coulee’ na reci Kolumbija na pacifičkom severozapadu SAD u smislu svog doprinosa uslugama skladištenja za sezonsko snabdevanje vodom, kao i hidroenergetiku i usluge kontrolisanja poplava – sve na osnovu kombinacije sezonskih i kratkoročnih prognoza priliva“, poručili su.Sporazum o reci Kolumbija postigle su vlasti Kanade i SAD još 1961. godine, i na osnovu ovog sporazuma izgrađene su četiri brane, od kojih tri u Kanadi i jedna u SAD.„Na osnovu ugovora sagarđene su četiri brane, kako bi se stvorilo 15.5 miliona hektara skladišta vode za kontrolu poplava, hidroenergiju i druge nizvodne koristi. Kao dobitnik ovih benefita, Sjedinjene Države pristale su da Kanadi isplaćuju novac i hidroenergetske beneficije poznate kao (Kanadsko pravo)“ dodaje se u izveštaju.Poboljšati predvidivost snabdevanjaIzveštaj predlaže da Beograd i Priština istraže vrednosti sezonskih i kratkoročnih prognoza toka, kako bi se poboljšalo planiranje aktivnosti sistema Gazivode, tj. poboljšala predvidivosti vodosnabdevanja.Takođe predlažu da se razmotri uticaj klimatskih promena na snabdevanje vodom, potražnju za vodom za piće i električnom energijom, a kombinovano sa uticajem na socio-ekonomski razvoj i tranziciju energetskog sektora.

U slučaju da se primene preporuke o popravkama i modernizaciji infrastrukture i primeni SNKPP sistem u svim elektranama, u izveštaju podcrtavaju da postoji nekoliko dodatnih načina za dodatno poboljšanje snabdevanja vodom, energijom, ekonomskih izgleda – tj. ukupnog poboljšanja sistema Gazivode.„Preporučujemo rad sa zainteresovanim stranama na uspostavljanju sezonskih projekcija potražnje za vodom koje će se saopštavati dogovorenog datuma ili vremena koje podržava optimizaciju rada brane. Takođe preporučujemo procenu sezonskih i srednjeročnih prognoza toka. Za rezervoar takvog skladišnog kapaciteta ciljevi za skladištenje na kraju sezone navodnjavanja imaju veliki uticaj na operacije i pomogli bi održavanju nivoa jezera tokom zime“, navodi se u izveštaju.Navode i da su klimatske promene trenutno glavna nepoznanica koja utiče na dotok vode u jezero, a samim tim i na obezbeđivanje vode za piće i proizvodnju električne energije.„Pod uslovima klimatskih promena, očekuje se da će se verovatnoća za ozbiljnu sušu znatno povećati (Grupa Svetske banke 2018), što bi pogoršalo uvećalo stres na Kosovu zbog vode. Složeni uticaji klimatskih promena na vodosnabdevanje iz jezera Gazivode, potražnju Kosova za električnom energijom i na upotrebu vode mogli bi da budu značajni, posebno ako se dalje kombinuju sa projektovanim socio-ekonomskim razvojem u regionu i tranzicijama u energetskom sektoru“, naveli su.Na kraju izveštaja zaključuje se da će uz uvećanu bezbednost vode i energije i primenu preporuka, samim tim, doći do pojavljivanja investitora i podrške „manje neizvesne projekcije društveno-ekonomskog razvoja u regionu“.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram