Šabić: Izbor poverenika ostaje pod političkom kontrolom

Politika 03. avg. 202113:11
Podeli:
Rodoljub Šabić Foto:FoNet/Božana Pavlica

Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da konačna verzija Nacrta zakona o izmena i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne sadrži rešenja za glavne probleme uočene u dosadašnjoj praksi.

Šabić, koji je bio poverenik za informacije od javnog značaja, rekao je da je konačna verzija nacrta zakona ipak mnogo bolja od one s kojom se ušlo u javnu raspravu.

„Paradoksalno je ali tačno da se ta relativno dobra ocena zasniva ne toliko na novim rešenjima koja predstavljaju poboljšanja koliko na odustajanju vlasti od nekih rešenja na kojima se dugo insistiralo, a tek na kraju odustalo“, kazao je on.

Kao dobra rešenja u nacrtu, Šabić je naveo proširenje kruga zakonskih obveznika.

„U obveznike se svrstavaju sva privredna društva u većinskom državnom vlasništvu bilo kog organa vlasti, pojedinačno ili u zbiru i tzv. ‘ćerke firme’ i sva druga pravna lica osnovana od strane navedenih ali, prvi put, i fizičkih lica kao što su javni beležnici i izvršitelji, koja vrše delatnost od opšteg interesa ili imaju javna ovlašćenja, u vezi s informacijama koje se tiču tih delatnosti i ovlašćenja“, istakao je advokat.

On navodi da su autori nacrta ignorisali činjenicu da ima više slučajeva gde je država manjinski vlasnik preduzeća koja raspolažu javnom imovinom velike vrednosti.

„Na primer država u ‘Beogradu na vodi’ ima 32 odsto vlasništva, iako je u njega unela građevinsko zemljište neuporedivo vrednije od uloga stranog privatnog partnera. U takvim slučajevima omogućavanje prava javnosti na pristup informacijama bilo bi sasvim opravdano“, ocenio je Šabić.

Dobra ocena važi, dodao je bivši poverenik, i za uvođenje informatora o radu za značajan broj organa vlasti.

„Ubuduće bi to trebalo da bude slučaj sa lokalnim javnim preduzećima i brojnim javnim ustanovama. Korisno rešenje je i ovlašćenje poverenika da pokreće prekršajne postupke“, rekao je on.

Šabić je naglasio da su neka rešenja, kao što je način izbora poverenika za i informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, „licemerna“.

„Postupak izbora, bez obzira na uvođenje ‘javnog poziva zainteresovanim’ sasvim očigledno ostaje pod političkom kontrolom, odnosno u potpunosti zavisi od volje vladajuće stranke, ona i kandiduje i bira poverenika“, objasnio je advokat.

Po njegovim rečima, najveća slabost nacrta zakona je evidentna nespremnost da se zaista rešavaju problem prinudnog izvršenja odluka poverenika i problem neodgovornosti za kršenje zakona.

„Akutan je problem nepostupanja po rešenjima poverenika. Broj neizvršenih rešenja poslednjih godina prešao je 25 odsto ukupnog broja i to svakako naglašava značaj potrebe njihovog prinudnog izvršenja“, kazao je Šabić.

Među odredbama, koja izvesno faktički smanjuju dostignuti nivo prava na pristup informacijama, dodao je on, vredi pomenuti onu koja svrstava Narodnu banku Srbije u krug organa protiv kojih zbog uskraćivanja informacija nije moguće izjaviti žalbu Povereniku, već samo povesti upravni spor.

„Glavni kvalitet poslednje verzije nacrta zakona je to što su autori odustali od retrogradnih i potencijalno opasno koruptivnih rešenja. Ako zakon bude usvojen sa sadržinom istovetnom nacrtu, mogli bi reći da nismo nezadovoljni“, zaključio je Rodoljub Šabić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:
 
Facebook
 
Twitter
 
Instagram

Komentari

Vaš komentar