5
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko oglasio se nakon pitanja ministra privrede Radeta Baste o tome zašto je Rusija uvela sankcije SR Jugoslaviji 1992. godine. Podsetimo, Basta je nedavno zatražio da se Vlada Srbije hitno izjasni o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu, što je pokrenulo lavinu reakcija kako među srpskim, tako i među ruskim zvaničnicima.
Bocan-Harčenko je, komentarišući Bastinu inicijalnu izjavu, rekao da „njegova zemlja pozitivno gleda na odlučan, pošten stav predstavnika srpskog rukovodstva koji su se ogradili od antiruskih apela srpskog ministra privrede Radeta Baste da se Beograd pridruži zapadnim sankcijama Rusiji“.
Tu se priča, međutim, nije završila, pa je Basta istog dana na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja oslikava život građana Srbije za vreme sankcija devedesetih godina i fotografiju ruskog ambasadora u UN Julija Vonorcova, koji podiže ruku za sankcije SR Jugoslaviji. Basta je u opisu fotografije postavio pitanje Bocan-Harčenku zbog čega je to Rusija uvela sankcije našoj zemlji.
Pročitajte još:
Ruski ambasador, čija je izjava podeljena na zvaničnoj Fejsbuk stranici Ambasade Rusije u Srbiji, rekao je da se u Moskvi tada, neposredno nakon prelaska na politički pluralizam i tržišnu ekonomiju, verovalo Zapadu, te „iskreno računalo da će zajedno raditi na izgradnji sveta bez linija podela i sukoba“. Posle raspada SSSR-a, dodao je, društveno-politička i ekonomska situacija u Rusiji bila je izuzetno teška, ali je već tada Moskva ulagala znatne napore da se zaštite temelji pravednog svetskog poretka.
„Nastavljala se trgovinsko-ekonomska saradnja sa Beogradom, koji je i dalje bio naš najvažniji partner na Balkanu. Zahvaljujući inicijativnim koracima ruske diplomatije, rešenje o skidanju restrikcija sa Jugoslavije odmah nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma je, uprkos prvobitnom suprotstavljanju zapadnjaka, uvršteno u paket odgovarajućih međunarodnih dogovora. U međuvremenu, ubrzo je postalo očigledno da su mišljenja o poštenom i dobronamernom ponašanju Zapada daleka od realnosti. Tačka bez povratka u razumevanju istinitih ciljeva Vašingtona i njime predvođenih evropskih saveznika umnogome je postao 24. mart 1999. godine, kada su natovci, zaobilazeći Savet bezbednosti UN, verolomno započeli varvarsku agresiju protiv Jugoslavije, koja je rezultirala pogibijom oko dve hiljade civila, uništenjem infrastrukture i industrije zemlje“, naveo je ruski ambasador.
Međutim, ruski ambasador u svojoj izjavi nije ponudio konkretne razloge zašto je Rusija uvela sankcije SR Jugoslaviji pre 31 godinu i time doprinela izolaciji Srbije.
Priča se, sa sankcija sa kojom se suočavala Jugoslavija devedesetih, prebacila na borbu protiv Zapada, za koji Bocan-Harčenko navodi da je „ostao opsednut idejom sopstvene privilegovanosti i isključivosti“.
On je dalje naveo da se sa „istim arogantnim pristupom“ Zapada suočavaju i drugi, te se dotakao Kosova i Metohije.
„U nameri da konačno otrgnu pokrajinu Kosovo i Metohiju od suverene Srbije, zapadnjaci bahato nameću Beogradu ponižavajuće uslove, pokušavajući da diktiraju njegovu spoljnopolitičku agendu, pozivajući ga da odustane od uravnotežene i plodne viševektorske diplomatije. Umesto zapadnih ucena i pretnji, mi, gospodine Basta, nudimo konstruktivnu saradnju (sigurni smo da ste, s obzirom na Vašu funkciju, svesni velikog pozitivnog doprinosa ruskih trgovinskih i investicionih projekata održivosti srpske privrede). Rusija, da dodamo, ima mnogo istomišljenika: na tom temelju razvijaju se odnosi unutar Evroazijske ekonomske unije, BRIKS, ŠOS, kao i naše bilateralne veze sa mnogim zemljama Azije, Afrike (ove godine će se u Sankt Peterburgu održati drugi samit Rusija – Afrika), Latinske Amerike“, naveo je ambasador Rusije u Srbiji i zaključio da je Rusija „i dalje otvorena za saradnju sa bratskom Srbijom na svim uzajamno korisnim inicijativama“.
BONUS VIDEO Da li Basta solira ili mu je neko rekao da prvi istrči
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
