2
Najmanje trojica ruskih diplomata koji su proterani iz zemalja članica Evropske unije ili stavljeni na "crnu listu" nakon ruske invazije na Ukrajinu, sada su akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama, pokazalo je višemesečno istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).
Četvrti diplomata koji se trenutno nalazi u ruskoj ambasadi u Beogradu napustio je diplomatsku misiju u ruskoj ambasadi u Helsinkiju dva meseca nakon što je Finska najavila da će proterati ruske diplomate kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, navodi se u istraživanju RSE.
Rusija je pojačala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU prošle godine. Na listi Ministarstva spoljnih poslova Srbije sada se nalazi 62 akreditovanih diplomata, u poređenju sa 54 u martu 2022. godine.
Sada je najmanje jedan proterani ruski diplomata povezan sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade usmerene na američki energetski sektor poslat u Beograd, dok je drugi povezan sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove, utvrdio je RSE nakon skoro jednogodišnjeg istraživanja.
Pročitajte još:
Aleksej Ivanenko, koji je bio drugi sekretar ruske ambasade u Zagrebu, bio je na spisku ruskih diplomata koji su u aprilu 2022. proterani iz Hrvatske, a koji je RSE dobio od izvora u evropskim diplomatskim krugovima.
Prema evidenciji srpskog ministarstva spoljnih poslova, Ivanenko je u roku od šest meseci dobio novu dužnost u Beogradu.
Otprilike deceniju pre njegovog proterivanja iz Hrvatske, Ivanenko je radio u drugom sektoru ruske države, prema procureloj bazi podataka ruske vlade u koju je uvid imao RSE.
Ta baza pokazuje da je Ivanenko radio kao „inženjer“ za vojnu jedinicu 71330, drugo ime za Centar 16 ruskog FSB-a. Pripadnost vojne jedinice 71330 FSB-u potvrđuju javno dostupni izvori koji uključuju i presude ruskog suda.
Otprilike dve nedelje pre nego što je Hrvatska objavila proterivanje 18 ruskih diplomata kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, američke vlasti su otkrile optužnice protiv trojice ruskih obaveštajnih službenika koji rade za Centar 16, optuženih za hakovanje američkih nuklearnih kompanija i drugih skoro šest godina.
Četiri meseca nakon što je Zagreb proterao Ivanenka i druge ruske diplomate, američka sajber komanda poslala je zaposlene u Hrvatsku „da traže zlonamerne sajber aktivnosti na partnerskim mrežama“.
Među diplomatama koji su u martu 2022. proterani iz ruske ambasade u Varšavi nalazio se i Mikhail Generalov, potvrdio je za RSE poljski zvaničnik upoznat sa ovim slučajem koji nije ovlašćen da o tome govori zvanično.
Ipak, Generalov je ubrzo preuzeo novu dužnost. Šest meseci kasnije, već je radio kao savetnik u ruskoj ambasadi u Beogradu.
Diplomatske liste koje vodi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pokazuju da je Generalov tu funkciju preuzeo oko septembra 2022. godine i na toj funkciji je, prema poslednjoj dostupnoj listi, ostao i u martu.
RSE je nezavisno potvrdio veze između Generalova i ruskog obaveštajnog aparata. Procurele baze podataka o nekretninama u Moskvi ruske vlade pokazuju da se rezidencija Generalova nalazi u kompleksu koji se nalazi u Vilnyusskaya Ulitsa (ulica Viljnus) na jugozapadu Moskve.
Taj kompleks je izgrađen specijalno za rusku Spoljnu obaveštajnu službu, poznatu kao SVR, dekretom tadašnjeg gradonačelnika Moskve Jurija Luškova iz 2001. godine.
Veze između tog kompleksa i ruske obaveštajne službe pojavile su se i 2011. u novinskim izveštajima nakon što je pukovnik SVR poginuo nakon pada sa prozora svog tamošnjeg stana.
Najmanje još jedan diplomata koji trenutno radi u ruskoj ambasadi u Beogradu našao se na crnoj listi, u ovom slučaju, Holandije zajedno sa 17 ruskih diplomata koje je holandska vlada proterala nakon invazije na Ukrajinu navodeći da su ruski obaveštajci.
Diplomata Dmitrij Barabin obavlja funkciju drugog sekretara u ambasadi Rusije u Beogradu najkasnije od septembra.
Mesec dana nakon ruske invazije, holandska vlada je najavila u martu 2022. da proteruje 17 ruskih obaveštajaca zbog „pretnje nacionalnoj bezbednosti“ od strane te grupe.
Barabin nije bio među proteranima iz Holandije, već mu je zabranjen ulazak u zemlju pre nego što je preuzeo dužnost u ruskoj ambasadi u Hagu, prema istraživanju iz oktobra 2022. Dosijer centra – istraživačkog tima koji finansira kritičar Kremlja i ruski biznismen u egzilu Mihail Hodorkovski, u saradnji sa De Tijd i NOS.
Dok su Barabin (38) i njegova supruga aktivni na društvenim mrežama, malo je javno dostupnih informacija o njegovoj diplomatskoj karijeri. Novinari nisu mogli da identifikuju nijednu diplomatsku poziciju na kojoj je on bio pre mandata u Beogradu.
Treći ruski diplomata koji je trenutno zaposlen u Ambasadi Rusije u Beogradu napustio je svoju poziciju u državi EU nakon invazije Rusije na Ukrajinu.
Diplomata Pjotr Dolgošin je naveden kao savetnik u ambasadi Rusije u prestonici Srbije. Do leta 2022, bio je na poziciji drugog sekretara u ruskoj ambasadi u Helsinkiju.
Vlada Finske je najavila u aprilu 2022. da će proterati dvojicu ruskih diplomata. Takođe je odbila da produži vizu trećem diplomati kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu i „bezbednosnu situaciju u Evropi“.
RSE navodi i da nije jasno da li je Dolgošin među ruskim diplomatama na koje se odnosi saopštenje finske vlade.
Njegovo ime je ostalo među imenima 61 ruskog diplomate navedenih na sajtu ambasade u Helsinkiju dva meseca nakon što je Finska najavila proterivanje diplomata, iako na toj stranici piše da je poslednji put ažurirana u oktobru 2021.
Do avgusta 2022, ukupan broj imena na listi smanjen je za tri, a ime Dolgošina je nestalo zajedno sa imenima više od deset ruskih diplomata koji su se našli na listi u junu te godine. Ostaje nejasno koje diplomate su tačno proterane, a koje su jednostavno premeštene iz Finske.
Preseljenje Dolgošina iz Finske u Srbiju vidljivo je i u njegovim objavama na mreži Vkontakte, gde ima najmanje jedan nalog pod pseudonimom, navodi RSE.
Dolgošin je bio naveden kao zvanični predstavnik ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova u Finskoj, a postoje podaci i da je u dva navrata bio deo ruskog mirovnog kontingenta na Kosovu.
Opširnije čitajte na sajtu RSE.
BONUS VIDEO Ruskinja u Beogradu: Iz straha niko u Rusiji ne govori o ratu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
