Na Prvom programu Radio televizije Srbije, večeras je održana prva u nizu predizbornih debata "Reč na reč", u kojoj šest izbornih lista govorilo o posledicama pandemije. Kako Srbija treba da reaguje na mogući novi talas epidemije, kome država treba da pomogne novcem iz budžeta i u kojoj meri, teme su o kojima su govorili Slavica Đukić Dejanović (Ivica Dačić - SPS - JS - Dragan Marković Palma), Aleksandar Šešelj (Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka), Elvira Kovač (Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor), Bojan Đurić (Ujedinjena demokratska Srbija), Ivan Matović (Metla 2020) i Milan Stamatović (Zdrava Srbija - Bolja Srbija).

Na pitanje, da li bi glasali za uvođenje oštrijih ili blažih mera, ukoliko se Srbija na jesen nađe u drugom talasu epidemije, Milan Stamatović rekao je da je za koaliciju Zdrava Srbija – Bolja Srbija, pitanje zdravlja na prvom mestu.

„Mi bismo prvo konsultovali struku, to jest epidemiloge, oni treba da kažu kakve mere da se propišu. A u našem programu stoji jasno da moramo prilagoditi i ekonomiju Republike Srbije, koja je i bez ove epidemije bila na kolenima. To su dve stvari koje ne treba odvojeno posmatrati. Mislim da je možda trebalo malo blaže krenuti u borbu protiv ove pandemije, a ne na ovaj način. Mislim da je naša Vlada ušla nespremno i nije predvidela ono što će se desiti. Sad ima dovoljno vremena, ako se desi nešto slično, da se pripremimo na vreme, da ne bi došli u situaciju da neke mere donosimo preko kolena“, rekao je Stamatović i ocenio da je i među medicinskim stručnjacima tokom pandemije bilo politikantstva

Ivan Matović iz Pokreta Metla, rekao je da se ne zna da li će se virus ponovo pojaviti i u kom obliku, te dodao da će Pokret Metla uvek biti uz državu i građane, i spreman da zaštiti zdravlje svih građana Srbije.

On je dodao da koronavirus polako prolazi, ali da „korona nije odnela ni Krušik, ni stranačko zapošljavanje, ni lažne doktorate“.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Šešelj izjavio je večeras da u slučaju drugog talasa pandemije koronavirusa država treba da primeni mere iza kojih stoji struka, ali i upozorio da se ne sme dozvoliti neozbiljan pristup „nekih iz vrha vlasti“ sa početka epidemije. On je u predizbornoj debati na Radio televiziji Srbije rekao da pitanje tih mera ne sme da bude stvar sukobljenih stavova političkih stranaka.

„Ne bismo smeli da dopustimo neozbiljan pristup nekih iz vrha države prema pandemiji, da se ne smejemo virusu i ne šaljemo ljude na ekskurzije u središta epidemije“, kazao je Šešelj i apelovao na građane da nemaju averziju prema vakcinaciji na koronavirus i dodao da u tom smislu treba ulagati u Institut Torlak koji je po njegovim rečima, nekad bio institucija svetskog glasa koju su aktuelna i prethodna vlast zapostavile.

Elvira Kovač rekla je da niko nije siguran da li će doći do drugog talasa epidemije.

„Ako do njega dođe, to će biti u drugoj polovini ove godine. Ali što se tiče mera, bilo je četiri strategije. Od toga da treba izložiti ljude virusu, do potpuno restriktivnih mera, ograničavanja kretanja, vanrednog stanja… Savez vojvođanskih Mađara smatra da izolacija nije dobro rešenje, jer kad pričamo o ekonomiji, ona dovodi do recesije. Ono što je za nas značajno jeste da sačuvamo prosperitet zajednice, i ona pitanja koja su značajna, a to su izvesnost i nada, posebno u ovim vremenima kada smo se suočili sa nezapamćenom pandemijom“.

Bojan Đurić je rekao da se Ujedinjena demokratska Srbija nada da će, ukoliko dođe do drugog talasa epidemije, moći da glasaju oko mera, bile one blaže ili strožije.

„Ujedinjena demokratska Srbija bi bila za blaže mere, ako bi došlo do drugog talasa epidemije, zato što smo sigurni da je danas moguće naći mere koje bi zadovoljile i potrebe ljudi. Ne samo da ostanemo živi, nego da zadovoljimo i one druge potrebe koje se tiču života, a to se nije dešavalo u prethodna tri meseca“, rekao je Đurić.

Slavica Đukić Dejanović rekla je da, ako dođe do drugog talasa epidemije, da će on najverovatnije biti u oktobru.

„Smatramo da će mere iz svih ovih iskustava koje imamo, biti lakše za same građane i da će struka imati mogućnost da koristeći sopstvena iskustva, građanima i Vladi ponudi nešto lakši program mera“, rekla je Đukić Dejanović.

Na pitanje treba li hitno povećati bužetska izdvajanja za zdravstvo i kako bi to bilo sprovedeno, da li uzimanjem od drugih korisnika rebalansom budžeta, novim zaduživanjem države ili na neki treći način, Đukić Dejanović je rekla da je ova epidemije pokazala da distribicija sredstava mora biti u skaldu sa prioritetima.

„Maksimalna količna novca jeste bitna, što je veća to je bolje, ali moraćemo malo da se okrenemo ka domovima zdravlja, institucijama za javno zdravlja, stručnjacima koji rade u njima, a država je očigledno u tom smeru već krenula. Kadrovi u zdravstvu su povećani, i to je vrlo značajan segment“, rekla je ona.

Bojan Đurić je istakao da je bitno povećati finansiranje zdravstvenog sistema.

„Zdravstveni sistem nije jeftin. Kada kažemo da država treba da poveća, to je zapravo novac svih građana. On košta oko 2,5 milijarde evra svake godine. Ova kriza je pokazala da u redovnom sistemu mi ne možemo da obezbedimo dodatna sredstav za ovakve situaicje. Potrebno je stvoriti uslove da visokoobrazovano medicinsko osoblje i lekari, ostanu u ovoj zemlji“, rekao je Đurić i dodao da sada treba odrediti šta su prioriteti.

„Ja bih rekao da u ovom trenutku prioritet nije nacionalni stadion, nego ulaganje u zdravstvo“.

Elvira Kovač rekla je da nema potrebe direktno odgovarati na pitanje od koga uzeti da bi se dalo za zdravstvo, dok je Aleksandar Šešelj rekao da najpre treba videti šta je sa 20 odsto, za koje je i sam predsednik Republike rekao da ne zna gde odlaze, a koje su upućene za zadravstvo.

„Prvo se treba obračunati sa korupcijom u zdravstvu, pa onda videti gde još može da se uloži. Potrebno je ulaganje u ljude. Podizanje plate za 10 odsto je dobra mera, ali ona nije dovoljna. Potrebno je da specijalizacija bude dostupnija, da se poveća životni standard lekara i da se regulišu dežurstva i noćni sati. To je mnogo važnije od prebrojavanja mokrih čvorova u objektima za medicinsku nemenu“, rekao je Šešelj i dodao da je jedan od pririteta klinika za lečenje retkih bolesti, kako bi deca mogla da se leče u Srbiji, a ne u inostranstvu i SMS porukama.

Govoreći o pomoći države poslodavcima u cilju očuvanja radnih mesta tokom krize zbog pandemije koronavirusa, Šešelj je rekao da su upravo strane kompanije koje su od države dobile najveće iznose subvencija, otpustile najviše radnika u Srbiji.

„Neki stranci su dobili po 10-15.000 evra, a neki i po 73.000 evra po radnom mestu samo da bi došli u Srbiju. Među njima ima onih koji su terali radnike da se odriču 100 evra državne pomoći ili da od svog novca kupuju zaštitnu opremu tokom epidemije, što je nečuveno“, kazao je Šešelj i dodao je da program subvencija treba definisati tako da bude usmeren na domaće privrednike jer po njegovim rečima, „ako ne mogu biti konkurentni u Srbiji, onda ne mogu biti konkurentni nigde“.

Stamatović je u vezi ovog pitanja rekao da su stimulativna sredstva potrebna, ali i da je neophodno uspostaviti jasna pravila tržišne ekonomije koja će biti ista za sve.

„Mera poput pomoći države od 100 evra je populizam. Mi moramo zaštiti nacionalnu ekonomiju, jedina smo država na svetu koja nema službu za zaštitu nacionalne ekonomije“, kazao je lider Zdrave Srbije, a na pitanje da li treba hitno povećati budžet zdravstva i na koji način, Stamatović je rekao da se koalicija Zdrave Srbije i Bolje Srbije zalaže prvenstveno za uspostavljanje zdravstvenog sistema koji će funkcionisati od nivoa mesne zajednice do nivoa države.

„Imamo pojavu da su sve državne institucije razorene, tako je i u zdravstvu. Zatvaraju se seoske ambulante i domovi zdravlja, a zdravstveni centri imaju račune blokirane po pet-šest godina. Mi treba da primenimo skandinavski model u kojem se ogromna sredstva ulažu u preventivu“, rekao je Stamatović.