Reagovanje kompanije Rio Tinto na navode Nikezića da će Srbija na projektu Jadar izgubiti preko milijardu evra

Našoj redakciji je stigla reakcija kompanije Rio Tinto povodom navoda Dušana Nikezića iz SSP-a, koje je naš portal preneo u tekstu „Država Srbija će na projektu Jadar izgubiti preko milijardu evra“.

Tekst prenosimo u celosti:

„Portal Nova.rs je 10. oktobra 2024. godine objavio članak ‘Nikezić: Država Srbija će na projektu Jadar izgubiti preko milijardu evra’ u kome je iznet niz netačnih navoda i paušalnih procena koje je kompanija Rio Tinto prinuđena da demantuje.

Nikezić navodi da je ‘aktuelizovana vrednost svih budućih prihoda države manja od 700 miliona evra’, a zatim na krajnje paušalno navodi da je ‘vrednost infrastrukture koju mi ulažemo u projekat preko 1,8 milijardi evra’, ne navodeći o kojim infrastrukturnim projektima je reč, na osnovu čega bi građani Srbije mogli da budu adekvatno informisani.

Kompanija Rio Tinto bi snosila potpune troškove za izgradnju kompletne infrastrukture u okviru prostora koji bi zauzimao Projekat ‘Jadar’, odnosno svu onu infrastrukturu koju bi koristio isključivo Projekat Jadar, i ta investicija je planirana u okviru investicije kompanije Rio Tinto u vrednosti od 2,55 milijardi evra, na osnovu koje Projekat ‘Jadar’ ima potencijal da bude jedna od najvećih direktnih stranih investicija u istoriji Srbije.

Istina je da Vlada Republike Srbije neće finansirati nikakvu infrastrukturu koja je potrebna isključivo radi realizacije Projekta ‘Jadar’, odnosno koja će eventualno u budućnosti biti isključivo korišćena od strane kompanije Rio Tinto. Navodeći da će država u infrastrukturu za potrebe realizacije Projekta ‘Jadar’ morati da uloži preko ‘1,8 milijardi evra’, Nikezić zapravo građanima Srbije, a posebno građanima Mačve i doline Jadra govori da njima nije potrebna infrastruktura, ni obilaznica oko Loznice, ni železnička pruga Loznica Valjevo, ni gasovod…, budući da je u ovaj iznos Nikezić verovatno uključio sve navedene infrastrukturne projekte, iako su oni postojali u prostornim planovima za Loznicu mnogo pre nego što je razvijen Prostorni plan posebne namene za Projekat ‘Jadar’. Njihovo ekskluzivno povezivanje sa realizacijom Projekta ‘Jadar’ je neosnovano i zlonamerno, budući da je njihova realizacija od ogromnog značaja za sve građane Mačve i doline Jadra, kao i za razvoj poljoprivrede i svih industrijskih i drugih projekata u ovom delu Srbije.

Kompanija Rio Tinto bi snosila potpune troškove za izgradnju kompletne infrastrukture u okviru prostora koji bi zauzimao Projekat ‘Jadar’, odnosno svu onu infrastrukturu koju bi koristio isključivo Projekat Jadar , i ta investicija je planirana i ta investicija je planirana u okviru investicije kompanije Rio Tinto u vrednosti od 2,55 milijardi evra, na osnovu koje Projekat ‘Jadar’ ima potencijal da bude jednna od najvećih direktnih stranih investicija u istoriji Srbije.

Navodeći da će država u infrastrukturu za potrebe realizacije Projekta ‘Jadar’ morati da uloži preko ‘1,8 milijardi evra’, Nikezić zapravo građanima Srbije, a posebno građanima Mačve i doline Jadra govori da njima nije potrebna infrastruktura, ni obilaznica oko Loznice, ni železnička pruga Loznica Valjevo, ni gasovod…, budući da je u ovaj iznos Nikezić verovatno uključio sve navedene infrastrukturne projekte, iako su oni postojali u prostornim planovima za Loznicu mnogo pre nego što je razvijen Prostorni plan posebne namene za Projekat ‘Jadar’. Njihovo ekskluzivno povezivanje sa realizacijom Projekta ‘Jadar’ je neosnovano i zlonamerno, budući da je njihova realizacija od ogromnog značaja za sve građane Mačve i doline Jadra, kao i za razvoj poljoprivrede i svih industrijskih i drugih projekata u ovom delu Srbije. Nikezić ovim građanima poručuje i da je investiranje u infrastrukturu: puteve, pruge, gasovode…nepotrebni trošak i da država to ne bi trebalo da čini.

Nikezić iznosi netačan navod da bi Republika Srbija od realizacije Projekta ‘Jadar’, tokom čitavog perioda njegove realizacije, a u pitanju je najmanje 40 godina, ‘potencijalno’ mogla da zaradi ‘manje od 700 miliona evra’, dakle manje oko 17,5 miliona evra na godišnjem nivou. Računica koju je Nikezić javno izneo je netačna, manipulativna i plasirana isključivo sa ciljem da pogrešno reprezentuje i namerno umanji ekonomske efekte Projekta ‘Jadar’.

Tačno je da bi Srbija od realizacije projekta ‘Jadar’ samo na ime poreza i rudne rente, koja se obračunava na prihod, a ne profit kompanije, prihodovala preko 180 miliona evra godišnje, što je oko 1% prihoda trenutnog državnog budžeta Srbije. To znači da bi iznos koji Nikezić neosnovano navodi, država prihodovala za manje od 4, a ne 40 godina, kako to Nikezić neosnovano tvrdi i to samo po ovom osnovu. Ono što je tačno je da kada se uzmu u obzir i drugi glavni porezi država Srbija bi prihodovala više od od 4,8 milijardi evra tokom 40 godina koliko je minimalno predviđeno da projekat traje. Svi navedeni iznosi su izraženi u realnim vrednostima, što znači da su već prilagođeni za efekte buduće inflacije. Reč je dakle samo o direktnim prihodima za državu, dok su indirektni značajno veći.

Osim toga, tačno je i jasno navedeno u Studiji o proceni ekonomskog uticaja Projekta ‘Jadar’ koja je javno dostupna još od septembra 2023. godine, da bi doprinosi projekta bili i sledeći:

Planirana investicija ‘Jadar’ projekta iznosila bi 2,55 milijardi evra (na osnovu podataka iz 2021. godine)što bi, kao što je već navedeno, Projekat ‘Jadar’ učinilo jednom od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije.

U fazi izgradnje projekta ‘Jadar’ bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. U pitanju su visokokvalifikovana radna mesta sa prosečnom neto platom većom od 1.100 evra.
Očekuje se da će projekat godišnje trošiti preko 300 miliona evra na snabdevanje, od čega bi 70 odsto bilo usmereno na dobavljače iz Srbije.

Projekat ‘Jadar’ bi stvorio priliku za saradnju sa privrednim subjektima širom Srbije, podržavajući druge aktivnosti kroz indirektne i indukovane ekonomske efekte svog poslovanja. Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra, što je više od 3 odsto trenutnog BDP-a Srbije.

Činjenica da Srbija raspolaže strateški značajnim ležištem litijuma ima potencijal da je učini važnim učesnikom borbe protiv klimatskih promena na svetskom nivou i poželjnom investicionom destinacijom. Ovaj projekat ima priliku da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije kreirale bi preko 20.000 novih radnih mesta, i u velikoj meri visokokvalifikovanih zanimanja.

Nikezić neosnovano navodi u kontekstu Projekta ‘Jadar’ da se građani Srbije ‘danas zadužuju 1,8 milijardi evra’. Državne investicije u infrastrukturu, kao što je već obrazloženo, nisu direktno povezane sa realizacijom Projekta ‘Jadar’ i imaju svoju funkciju i značaj nevezano od njega, a tiču se pre svega kvaliteta života svih građana u tom delu Srbije. Takođe, Projekat ‘Jadar’ ne može da se realizuje dok ne dobije saglasnost nadležnih državnih institucija, odnosno dok se u zakonom definisanom procesu ne usvoji finalna Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat ‘Jadar’, kao i dok se ne sprovede celokupan proces ishodovanja svih dozvola. Navodima da se građani Srbije ‘danas zadužuju’ zbog Projekta ‘Jadar’, Nikezić bez osnova pokušava da odmane građane Republike Srbije, navodeći ih na zaključak da je Projekat ‘Jadar’ već u fazi realizacije, što je netačno.

Da bi Projekat ‘Jadar’ uopšte bio realizovan neophodno je da se u skladu sa zakonima Republike Srbije i redovnim zakonskim postupkom, finalne, ažurirane verzije radnih nacrta Studija za procenu uticaja na životnu sredinu predaju nadležnom ministarstvu. Pre toga, državni organi moraju da utvrde obim i sadržaj studija, što je postupak koji je trenutno u toku. Nakon toga kompanija ima rok od najviše 12 meseci da radne nacrte studija ažurira, završi i uputi u redovnu proceduru koja podrazumeva javni uvid. Završetak i odobravanje konačnih studija nisu mogući bez neophodnih uslova, precizno utvrđenog obima i sadržaja i javnog uvida u finalna dokumenta. Pre nego što rudnik bude otvoren, kompanija Rio Tinto mora da dokaže građanima Srbije i nadležnim institucijama da projekat može da se realizuje e bezbedno.

Nikezić neosnovano i bez ikakvih naučno utemljenih argumenata navodi da je reč o ‘projektu koji će ugroziti zdravlje ljudi, životnu sredinu i budućnost celog jednog regiona’.

Radni nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat ‘Jadar’ koji su zasnovani na istraživanjima koja su tokom šest i po godina sprovodili timovi sačinjeni od više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta pokazuju da se Projekat ‘Jadar’ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine.

Da bi Projekat ‘Jadar’ uopšte bio realizovan, kompanija Rio Tinto mora da dokaže nadležnim institucijama, lokalnoj zajednici i svim građanima Republike Srbije da on može da bude realizovan bezbedno, u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine koje propisuju Republika Srbije i Evropska unija. Osim toga, poslovna uspešnost projekta direktno zavisi od primene najviših standarda zaštite životne sredine zbog rigorozne regulative koju Evropska unija i svi relevantni proizvođači električnih vozila primenjuju kada je u pitanju zaštita životne sredine, a reč je o baterijskom pasošu.

Nikezić neosnovano navodi da država ‘neće uraditi ni nezavisnu analizu uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi’, dodajući da će ‘im i te analize raditi Rio Tinto’. Ovim Nikezić pokazuje da ili ne poznaje zakone Republike Srbije ili ih svesno pogešno tumači. Zakoni Republike Srbije propisuju da troškove Studije za procenu uticaja na životnu sredinu snosi investitior, a ne država, kao što je to slučaj i u SAD, EU i brojnim drugim državama. Nikezić netačnim tumačenjem zakona Republike Srbije pokušava da obmane građane Republike Srbije, predstavljajući dosledno poštovanje zakona kao nešto što treba da izazove sumnju kod građana.

Nikezić neosnovanom izjavom o postojanju ‘lobista Rio Tinta u vrhu vlasti’ bez ikakvih dokaza iznosi ozbiljne optužbe na račun kompanije Rio Tinto. Kompanija Rio Tinto širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi, posebno onih koji u bilo kom obliku impliciraju korupciju, shvata ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije.

Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti“.