27
Ideja bojkota nije popularna, ona je iznuđena, predstavlja anomaliju i protest protiv izbora, koji ne daje nikakve trenutne i konkretne rezultate, a može se govoriti samo o dugoročnim efektima, rekla je u za N1 Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji. Ona je dodala da bojkot izbora 21. juna ne bi bio ni prvi, niti prvi bezuspešan.
„Bojkot opštih izbora ne daje nikakve trenutne i konkretne rezultate. Izuzev što je u nekim bojkotima došlo do ozbiljnog krnjenja autoriteta autoritarne vlasti. Građani su podržali bojkot da bi došlo do krnjenja legitimiteta, a da li će doći zavisi od broja građana koji će bojkotovati“, objašnjava Rakić Vodinelić.
Ona dodaje da su u nekim zemljama zabeležene posledice bojkota izbora na duži rok, a dve na koje se ukazuje u naučnim radovima su – prinuđenost autoritarne vlasti da sprovede određene političke reforme i kada su izbori u pitanju relaksira i poboljša izborne uslove, dok se druga odnosi na privlačenje pažnje međunarodnih posmatrača.
„Ako mislite na budućnost, nećete zanemariti ta saznanja da postoje dugoročne posledice“, napominje Vodinelić.
Ona kaže da ovo nije prvi bojkot izbora u Srbiji i dodaje da neće biti prvi koji će biti bezuspešan. Podseća na bojkot koji je 1997. godine organizovao Zoran Đinđić, za koji kaže da nije uspeo po broju građana izašlih na izbore, a represija vlasti je postala još jača. Ipak, tri godine kasnije Đinđićeva opcija je pobedila na izborima, a Rakić Vodinelić napominje da nikada nisu vršena istraživanja koliko je prethodni bojkot, pored bombardovanja SRJ, doprineo masovnosti izlaska na izbore.
Govoreći o tome ko danas nosi ideju bojkota izbora, Rakić Vodinelić kaže da tako snažne i nenergične ličnosti poput Đinđića danas nema na našoj političkoj sceni.
Komentarišući pozive iz Evropske unije i SAD da se izađe na izbore, profesorka kaže da je sa njihovog stanovišta pokušaj njihovog uticaja potpuno razumljiv.
„Evropska unija je nastala tako što je gradila institucije. Uložila je mnogo napora, truda i sredstava da se neke institucije u Srbiji izgrade, pre svega u parlament. Po mom mišljenju taj trud je bio neuspeo“, kaže Rakić Vodinelić.
Ona dodaje da razume ambasadore iz tradicionalnih demokratija, ali ističe da nije dovoljno da se jedna institucija naziva parlament ili Ustavni sud, već je potrebno je videti kakva je praksa tih institucija u poslednjih nekoliko godina.
„Očekivana odluka Ustavnog suda“
Komentarišući odluku Ustavnog suda da odbaci inicijative za ispitivanje ustavnosti uvođenja vanrednog stanja, gošća Novog dana kaže da je pročitala samo saopštenje, ne i odluku Suda.
„Samo saopštenje je nedostojno njegove uloge. Prvo mi je palo na pamet da je besprizorno zato što se kaže da se odbacuju sve nicijative, nisu nabrojani čak ni podnosioci inicijative, nije rečeno čak ni koliko ih je bilo. Nije me odluka iznenadila, nisam očekivala da će prihvatiti. Iznenadilo me je tako olako obaveštavanje javnosti“, kaže Rakić Vodinelić.
Mđutim, podseća na predlog zamenika ombudsmana iz Kraljeva, za koji kaže da ju je impresionirao onim što je rekao u tom predlogu.
Prema rečima gošće N1, Ustavni sud mora da odlučuje o tom predlogu, ako je podnet u formi predloga, pošto je došao od strane predstavnika lokalne vlsti. Kako kaže, u tom slučaju Ustavni sud ne može da ga odbaci, već mora da o njemu raspravlja i posle rasprave ga prihvati ili odbije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
