4
Ako je i bilo dileme oko politike predsednika SAD Džoa Bajdena prema Srbiji i Kosovu, sada je više nema. Bajden je u svom prvom obraćanju Srbiji i to u čestitki povodom Dana državnosti poručio da SAD podržava postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom i to sa "fokusom na međusobno priznanje". Na pitanje da li je diplomatski da se u čestitki povodom nacionalnog praznika upućuje poruka o potrebi priznanja nezavisnosti dela svoje teritorije, sagovornici Nova.rs navode da čestitke po pravilu odražavaju politički stav vezano za odnose sa jednom državom, te da je u Bajdenovoj jasno prepoznatljiv stav američke administracije prema Srbiji.
„U ime američkog naroda, upućujem iskrene čestitke Vama i Vašim sugrađanima povodom Dana državnosti Srbije 15. februara…“, naveo je Džo Bajden u čestitki predsedniku Aleksandru Vučiću, što je i njegovo prvo zvanično obraćanje Srbiji.
Bajden je istakao da SAD ostaju trajno posvećene unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, pomenuo je i „nepokolebljivu“ podršku evrointegracijama Srbije, kao i sprovođenju neophodnih reformi.
Novi američki predsednik ostao je pri poznatom stavu SAD o neophodnosti postizanja „sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje“.
Ovakav stav Bajdena i SAD o Kosovu nije neočekivan, ali je neobično, bar za širu javnost, da se on ističe u čestitki povodom najvećeg državnog praznika.
„Politički akt u kome je definisana spoljna politika SAD“
Za diplomate, međutim, ovde nema ništa sporno. Zoran Milivojević za Nova.rs navodi da se u čestitki američkog predsednika, koja je u ovom slučaju politički dokument, jasno vide intencije spoljne politike SAD i odnosa sa Srbijom.
„Za mene je to očekivano i na liniji je onoga što smo mogli da naslutimo iz predizborne kampanje iz ona dva dokumenta, ali i iz kontituteta politike demokrata onako kako je to Bajden najavio. Ovo je prvi jasan politički dokument iz koga se može prepoznati stav američke administracije vezan i za odnose sa Srbijom, ali i za druga pitanja u regionu“, navodi Milivojević.
On kaže da čestitke po pravilu odražavaju politički stav vezano za odnose sa jednom države, ali i „za druga pitanja koja su od značaja za državu koja upućuje čestitku, a koja se tiču i države kojoj se upućuje čestitka“.
„U čestitki to može da se kaže, i kaže se, kao što se u čestitki nekim drugim državama podvlače ljudska prava, regionalna stabilnost, bezbednost mir. U njoj može da se iznese neki generalni stav koji je vezan za odnose između te dve zemlje i za koje zemlja smatra da je važno. Nije neobično, ali ovo je jedan politički akt u kome vrlo jasno definisana spoljno politička pozicija SAD. Kad je reč o Kosovu, vrlo je jasna pozicija međusobno priznanje, tu nema nikakvih rezervi kakav je stav administracije. To je otklon od onoga što smo imali u vašingtonskom sporazumu, gde nije bilo govora o statusnim pitanjima“, objašnjava Milivojević.
Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD, navodi da je Bajden nabrojao neka opšte poznata mesta iz politike Amerike prema nama. Upitan da li je diplomatski da se stav o neophodnosti priznanja Kosova ističe u čestitki, on kaže:
„Mislim daje ta čestitka više upućena Evropljanima nego Srbiji. Mislim da je to poruka da on stoji pri svojim stavovima i da očekuje da Evropa stoji na tom istom stanovištu“.
On dodaje da su se mnoge stvari u svetu promenile otkako je diplomatija postala sredstvo masovne komunikacije.
„Obično se ni te čestitke ni ne objavljuju. Nema ni razloga da se te čestitke koje su protokolarne, šta god stajalo u njima, objavljuju“, smatra Vujačić.
Jovanović: Čestitka Bajdena nije za diplomatske udžbenike
Neke diplomate, međutim, o potezu Bajdena imaju drugačiji stav. Vladislav Jovanović, bivši ambasador Jugoslavije u UN, smatra da njegova čestitka upućena povodom Sretenja Aleksandru Vučiću ne može da se tumači kao primer diplomatske čestitke za nacionalni praznik druge države.
On je za Tanjug ukazuo da se „dan radosti za drugu državu“ uobičajeno koristi za ponavljanje spremnosti za unapređenje odnosa u raznim oblastima, po mogućstvu i razvijanje prijateljskih odnosa što, kako ističe, svakako nije „fokusiranost na međusobno priznanje Srbije i tzv. Kosova“.
„Skoro pa nikada se diplomatska čestitka ne optereti posebnim zadatkom i to najtežim mogućim u međusobnim odnosima između Srbije i Amerike. Traženje od Srbije da se u narednom periodu posveti rešavanju pitanja Kosova na način suprotan nacionalnim i državnim interesima i njenom Ustavu, nešto je što nije uobičajeno i nije dobro da se nađe ni u jednom diplomatskom udžbeniku kao primer čestitke praznika jednoj zemlji“, navodi Jovanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
