0
Punih mesec dana prošlo je od kada je u izbornoj noći najmoćniji član SNS Aleksandar Vučić proglasio pobedu “čistu kao suza” i poručio da su to izbori sa najmanje nepravilnosti do sada. Samo nekoliko sati kasnije opozicija je poručila da su izbori brutalno pokradeni, što se već sutradan, 18. decembra prelilo na ulice kroz nezadovoljstvo građana.
To je bilans poslednjih mesec dana: vlast negira krađu i najavljuje nove izbore tek za 2027. godinu, dok opozicija ne odustaje od borbe da se ponište izbori. Najavljuju se novi protesti, očekuje se i reakcija međunarodne zajednice, dok vlast uporno odmahuje rukom i okreće se ključnim stvarima za njih, poput izložbe EXPO 2027. godine.
Tačno mesec dana građani, opozicija i međunarodna zajednica nemaju odgovor na pitanje kako je moguće da građani iz Republike Srpske (RS) glasaju na lokalnim izborima u Beogradu, ko je odgovoran za „Arenu“ ili kako to da u jednoj kućići živi 35 glasača.
Ne znamo ni odgovor na pitanja kako RIK nije nadležan ni za jedno pitanje, te zbog čega Viši sud uporno odbija žalbe opozicije. Konačno, zašto sve institucije ćute i prave se da je sve u redu.
Jedino se oglašava režim i kaže da je sve u redu, dok sa druge strane opozicija neumorno dokumentuje da ništa nije u redu i da je izborni proces protekao u nefer uslovima kojima je „kumovao“ nezapamćen izborni inženjering.
Ovo je bilans poslednjih mesec dana, odnosno događaja od izbora 17. decembra kada je vlast proglasila pobedu na svim nivoima, a opozicija krenula u borbu za poništavanje izbora.
Već na izborni dan 17. decembra, zahvaljujući medijima koji su smeli da izveštaju i predstavnicima opozicije, dokazano je da je beogradska „Arena“ služila kao zborno mesto za birače iz regiona koji su glasali na izborima u Beogradu. To je dokumentovala i Nova.rs u razgovoru sa ljudima iz Republike Srpske.
Vlast je tvrdila da je to mizeran broj birača i optužila opoziciju da “laže i napada Srbe iz regiona”. Uveče je SNS, uz trubače i gromoglasan aplauz proglasio “ubedljivu i najčistiju” pobedu na svim nivoima.
Već sutradan, 18. decembra, opozicija je krenula u dokazivanje izbornih nepravilnosti i dokumentovala izbornu krađu.
Klupko izbornog inženjeringa opozicija je uz članove RIK-a i GIK-a krenula je da odmotava. Neumorno su pokazivali dokaze da su fantomski glasači uticali na rezultate izbora, da su se građani selili iz opštine u opštinu, a da se takva pljačka pažljivo pripremala mesecima ranije.
Kao odgovor na krađu i izborni inženjering, opozicija je pozvala građane na proteste ispred zgrade Republičke izborne komisije (RIK).
Prvog dana protesta, 18. decembra, Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde stupila je u štrajk glađu.
Punih 13 dana je štrajkovala, a u međuvremenu joj se u borbi pridružilo još šest narodnih poslanika. Uporedo, studenti su imali svoje akcije gde su blokirali zgradu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ulicu Kneza Miloša, a doprinos su dali i članovi Proglasa koji su organizovali najveći protest održan 30. decembra kojem je prisustvovalo 17.000 građana.
U međuvremenu policija je uhapsila više desetina građana nakon nasilne akcije ispred zgrade Starog dvora, a pojedini studenti i dalje se nalaze u kućnom pritvoru.
Glas revoltiranih građana stigao je i do svetskih medija, ali i međunarodnih predstavnika i članova Evropskog parlamenta koji su potvrdili da su videli brojne nepravilnosti.
Takvi signali bili su dovoljni da članovi Evropskog parlamenta raspravljaju na sednici o poslednjem izbornom ciklusu u Srbiji, a do kraja januara očekuje se usvajanje rezolucije ovog tela EU povodom izbora.
PROČITAJTE JOŠ...
0
4
0
Za vlast nema dileme – pobeda je čista, nema potrebe niti uslova da se ide na ponavljanje izbora, a opozicija će novu šansu imati tek 2027. godine. U međuvremenu, možda se održe novi beogradski izbori i to u slučaju ukoliko lista doktora Branimira Nestorovića ne podrži vlast. U suprotnom, kažu, neće biti ni beogradskih.
Tijana Perić Diligenski, potpredsednica stranke Srbija centar (SRCE) i četvrta na listi „Srbija protiv nasilja“ na parlamentarnim izborima kaže da se Srbija sučava sa najvećom političkom krizom od devedesetih godina prošlog veka. Kada je reč o borbi opozicije, pojašnjava da opozicija ima tri moguća polja delovanja protiv aktuelne vlasti.
“Videli smo bezakonje na delu, enormnu pljačku, izbornu i postizbornu korupciju, ali i trgovinu glasova poput one Ljigu gde su odbornici “kupljeni” od strane vlasti. Pred opozicijom su tri fronta budućeg delovanja. Jedan je institucionalni, odnosno mogućnost prihvatanja mandata i ulazak u Skupštinu gde bi se nastavila borba”, objašnjava sagovornica Nove.
Kada je reč o preostala dva fronta, Perić Diligenski naglašava da to mogu biti građanska neposlušnost i proceduralni, odnosno žalba pred Ustavnim sudom.
“Moguće je da će se opozicija opredeliti za jedan front, ili sva tri, ali još uvek nema kompletnog konsenzusa. Vode se pregovori, treba usaglasiti predloge kako bi se donela jednoglasna odluka oko daljih koraka. Ulazak u parlament otvara širok dijapazon mogućnosti, važno je da dopremo do ljudi preko RTS. Živimo u medijskom mraku, važno je da razmrdamo građane”, jasna je naša sagovornica.
Brojni strani posmatrači potvrdili da su u Srbiji videli ozbiljne neregularnosti zbog čega je izborni proces pod „lupom“ Evropskog parlamenta.
Tako je član misije Evropskog parlamenta iz Austrije Andreas Šider rekao da nije nigde do sada video nepravilnosti koji je video na izborima 17. decembra. Kako je sam naveo, oni su bili daleko od bilo kakvog evropskog standarda.
Sa druge strane, njegov kolega iz iste evropske porodice partija kojoj pripada i SNS, Vladimir Bilčik, kazao je da nisu uočene velike nepravilnosti. Ipak, Evropski parlament sumnja i juče je održao debatu, dok se krajem januara očekuje i rezolucija o izborima.
Konačno, činjenica je da je vlast dobila “packe” od dela evroposlanika, ali je isto tako fakat da nema većih posledica, niti zajedničkog stava EP ili drugih institucija EU oko izbora u Srbiji.
Perić Diligenski nema dilemu da međunarodna zajednica ima modelitete i mogućnosti da sankcioniše vlast u Srbiji.
“Međunarodna zajednica treba oštrije i borbenije da odreguje i skine povez preko očiju koji ima prema vladajućem režimu. Mnogo toga toleriše autokratskom režimu, tu postoji neki očigledni interesi. Srbija pretenduje na članstvo u EU, a mi smo izbornim regulama sve udaljeniji od EU. Ako je međunarodna zajednica dobronamerna, treba da reaguje, razmotri sve i na neki način sankcioniše vlast”, zaključuje sagovornica Nove.
Odmah nakon izbora zbog ozbiljnih optužbi za krađu otvorilo se pitanje da li će opozicija prihvatiti mandate. Kao što je rekla i Perić Diliginski, još uvek se čeka zajednička odluka svih članova koalicije „Srbija protiv nasilja“, ali za sada je većina članica koalicije bliža opciji da uzme mandate.
Srđan Milivojević iz Demokratske stranke rekao je nakon protesta 16. januara je lažna dilema da li treba prihvatiti mandate ili ne.
„To je jedna lažna dilema, nemamo uopšte potrebe da raspravljamo šta sa mandatima na pokradenim izborima. Naš zahtev je da se izbori ponište, kada se oni ponište, onda ta priča o mandatima pada u vodu. Ako ne dođe do poništavanja izbora, ne postoji zakonska mogućnost da kažete mandat ne želim. Mi smo danom kandidovanja za parlamentarnim izborima, mandati nam po automatizmu priznaju. Možete da se ne pojavite kao poslanik, ali on vam pripada i vi ste narodni poslanik do trenutka kada odlučite da podnesete ostavku“, rekao je Milivojević.
Ni mesec dana od izbora nema većine u Beogradu. SNS kaže da sve zavisi od odluke Branimira Nestorovića, koji još uvek nije doneo konačnu odluku oko saradnje sa SNS i SPS.
Kada je reč o opoziciji, tu nemaju dilemu – sa njima neme. Po svemu sudeći čekaće se konstitutivna sednica Skupšine grada Beograda, gde će biti jasno da li vlast ima većinu ili ne. Ako je nema, ide se sigurno na nove izbore.
Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS) kaže za Novu da mu deluje da je strategija Vučića i SNS da se prvo formira vlast na republici, kako bi dodatno “deprimirao opozicione birače” i podelio opoziciju oko neprihvatanja mandata.
“Mislim da opozicija u Beogradu treba da bojkotuje rad skupštine, jer je nezadovoljstvo Beograđana i Šapićem i izbornim procesom ogromno, pa će oni prvim povodom izbiti na površinu i biće vanrednih izbora u Beogradu”, ističe Jovanović za Novu.
Bivši šef odborničke grupe u Skupštini grada poručuje da ne treba tek tako “leći na rudu”, posle silnih pritužbi na izborni proces.
“Samo odlučan i beskompromisan stav opozicije može da dovesti do novih izbora u Beogradu, u suprotnom vlast ima mehanizma da dođe do numeričke većine u odbornicima”, zaključuje Jovanović.
BONUS VIDEO: Opozicija ne odustaje od dokazivanja navoda o izbornoj krađi