2
Ministar Nebojša Stefanović kojeg Srpska napredna stranka danima unazad odjavljuje sa svog spiska, prokužen i optužen za sve i svašta, ali prevashodno za prisluškivanje predsednika stranke i države - još je na čelu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Dakle, Stefanović se i dalje nalazi na samom izvoru obaveštajnih informacija, odakle bi logikom stvari, i dalje mogao da radi sve ono za šta ga optužuju. Da ironija bude veća "prisluškivano lice" koje ga je na tu funkciju i postavilo, moglo bi ga smeniti u deliću sekunde. Da hoće...
Proteklih nedelju dana gotovo je nemoguće pročitati vest u kojoj nije ime ministra vojnog.
Nebojša Stefanović postao je simbol „nečastivog“, a u prenosu uživo gledamo kako ga se odriču jedan po jedan svaki od ukupno 750.000 naprednjaka.
Na teret mu se prevashodno stavlja afera prisluškivanja predsednika i ugrožavanje bezbednosti. Jer se sve dešavalo dok je Stefanović bio na mestu ministra policije, dakle, pretpostavka je da nije mogao da ne zna. Poslednjih dana svih 169 odbora SNS glasalo je o poverenju Stefanoviću. Listom izglasali su nepoverenje, neki su tražili njegovu hitnu smenu.
Sve to možda i ne bi bilo toliko čudno da Stefanović i dalje nije na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost, što znači da obavlja funkciju šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Ko kontroliše informacije kontroliše sve
Komentarišući ovu situaciju za portal Nova.rs, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus kaže da je pozicija sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je istovremeno i šef Biroa za kordinaciju službi bezbednosti, jedna od najmoćnijih funkcija u sektoru bezbednosti, ali i u državi uopšte.
„To je mesto na kome se slivaju sve obaveštajne informacije, a ko kontroliše informacije kontroliše sve ostalo. Po Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti iz 2007. godine na ovoj poziciji je bio šef Kabineta predsednika Republike, što je sve do 2012. godine bio Miki Rakić. Odmah nakon dolaska na vlast 2012. godine SNS je promenom zakona omogućio Aleksandru Vučiću, novopečenom PPV i ministru odbrane, da bude imenovan na ovu moćnu funkciju i tako postane car čitavog sektora bezbednosti. U narednim mesecima, on je ovu funkciju vešto koristio za marketinški jako dobro osmišljenu „borbu protiv korupcije“ koja je rezultirala i hapšenjem Miškovića u decembru iste godine što je ubrzo dovelo do velikog skoka podrške Vučiću i njegovog ustoličenja kao najmoćnijeg čoveka u državi“, kaže Ejdus i dalje navodi:
„Nakon što je postao predsednik Republike, 2017. godine, Vučić je imenovao na ovu moćnu poziciju Nebojšu Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova i čoveka od svog najvećeg poverenja. Postavlja se pitanje kako je moguće da u svetlu tekućeg obračuna unutar SNS predsednik Vučić još uvek nije razrešio ove važne dužnosti Nebojšu Stefanovića. Verujem da do formalne smene nije došlo samo zbog toga kako bi se u javnosti fingirao neki tobože kooperativni odnos između njih dvojice, i izbegla predstava očiglednog raskola unutar stranke. Stefanović zna mnogo i njegova smena se vrši postepeno i obazrivo, kao demontaža opasnog eksploziva. Sa druge strane, možemo da pretpostavimo da se efektivno kordinisanje službama bezbednosti odavno iselilo iz Saveta za nacionalnu bezbednost i vratilo tamo gde leži sva politička moć u ovoj zemlji, a to je kabinet predsednika“, kaže Ejdus.
Zašto ga Vučić nije smenio?
Važno je napomenuti i to da je Aleksandar Vučić, koji je Stefanovića i postavio na ovu funkciju, imao ovlašćenja da ga sa iste smeni, kao i sa čela Gradskog odbora SNS. U ovom drugom odlučio se, ipak, za smenu preko glasanja u odborima.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se ovde mora naglasiti da je reč o jednom familijarnom sukobu u SNS i da ima dosta prostora za manevar i trgovinu, kako se kroz smenu Stefanovića ne bi poslala pogrešna poruka glasačima SNS.
„SNS je više nego ijedna druga partija ili politička organizacija jedna interesna grupa. A tu je mnogo prostora za manevar i trgovinu. Igra se vodi taktički i podređena je dnevnoj politici. U tom smislu vrlo se razmišlja o posledicama ovakvih stvari na javno mnjenje i glasače. Sigurno postoji nervoza jer je Nebojša Stefanović stari kadar SNS i svakim radikalnim postupanjem prema njemu Vučić bi poslao poruku svojim glasačima da u stranci nešto ozbiljno ne štima. Brzo i efikasno rešenje slučaja Stefanović bilo bi logično iz ugla nas kao posmatrača, ali u predizbornoj kampanji nije od interesa za Vučića i SNS. Zato se izabrao ovaj put. Nebojša Stefanović se ostavlja bez dela uticaja, ali ipak ostaje na mestu ministra, pa i šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. A razlog? Ta pozicija je moćna onoliko kolika je i politička moć onog koji je na njoj, a u slučaju Stefanovića jasno je da ona nije velika. Mislim da mu na ovoj poziciji nije dato bilo šta što bi moglo da ugrozi interes SNS. Kod njih je presudno ono što mi ne vidimo, privatni dogovori, nagodbe i sporazumi. Sve se svodi na privatne aranžmane“, zaključuje Radić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
