1
Svi smo čuli, a poneki i primetili da su društvene mreže (naročito Tviter) prepuni botova koji daju podršku vlasti. Neretko pod lažnim imenima, uz armiju poštovalaca, koje nekada kupuju iz inostranstva, SNS i njeni funkcioneri i na ovaj način dobijaju podršku na društvenim mrežama. Stručnjak za sajber bezbednost Ivan Marković detaljno objašnjava za Novu kako prepoznati botove, ko iz vlasti ih najviše koristi, ali i iz kojih zemalja se kupuju i koriste za propagandu i obračun sa neistomišljenicima.
Marković kaže da je analizom utvrdio da se na društvenim mrežama pojavljuje nekoliko kategorija botova, koji se razlikuju na osnovu toga da li su stvarni ili „roboti“, da li su su sofisticirani, ili im je njihov modus operandi korišćenje uvreda.
„U samom startu moram da kažem da ti botovi na društvenim mrežama nisu puno sofisticirani. Identifikovao sam više vrsta botova, a možemo ih podeliti u par kategorija. Jedna kategorija, koja opet ima dve potkategorije je ona gde su bili pravi ljudi. Tu su malo stručniji ljudi koji se potpisuju kao inženjeri ili stručnjaci. Oni su malo elokventniji. Druga grupa su ljudi koji obično ne stavljaju svoje fotografije, malo su manje pismeni. Takvi profili se najčešće koristi za retvitovanje objava poslanika vlasti“, objašnjava Marković.
Kada je reč o drugoj grupi koju je uočio, stručnjak za sajber bezbednost kaže da su to praktično roboti, odnosno kako ih on stručno naziva „skripte“.
„U ovom slučaju botovi se iznajmljuju kao servisi, najčešće dolaze iz Turske ili Indonezije, generalno Azije. Njih je najlakše prepoznati po jezicima kojima pišu ili imenima. Ovakvi botovi najčešće se koriste za lajkovanje ili povećavanje broja pratilaca, odnosno ‘folovera’. Obični korisnici, koji samo koriste Tviter ne ulaze na profile drugih ljudi da vide ko njih prati. Imate recimo spisak 30.000 pratilaca, ali mnogo ljudi ne ulaze da vide sastav od tih 30.000 ljudi“, napominje naš sagovornik.
Marković naglašava da je on identifikovao još jednu grupu ljudi, koju je nazvao „pritajenim botovima“.
„To su botovi koji objavljuju neutralne teme na svojim zidovima, a često pišu tako da podržavaju opoziciju, ali ako pogledate komentare, vidite da podržavaju vlast. Primetio sam da se s vremena na vreme pojavljuju takve grupe botova, ali još uvek nisam utvrdio tačno kada se pojavljuju“, odgovara Marković.
Osvrćući se na „dolazak“, odnosno iznajmljivanje botova iz Turske ili Indonezije, Marković naglašava da naravno, ovakvi botovi ne dolaze fizički u Srbiju, već da se takvi servisi prodaju na tržištu i koriste vlastima.
„Bilo je ljudi koji su snimali pratioce na primer Ane Brnabić i videli da tamo ima gomila turskih i kineskim imena. Na njenim objavama vidite puno lajkova iz ovih zemalja iz kojih pouzdano možete da tvrdimo da dolaze ljudi koji ne znaju srpski jezik. Ili, postoje i takve situacije, odjednom se dobije 100 lajkova na objavi nekog funkcionera vlasti. Postoje veb sajtovi, koji naravno nisu legalni i gde možete da zatražite da kupite 1.000 botova da održavaju profile koji vam odgovaraju. To platite karticom i nakon toga imate botove za vas“, nastavlja Marković.
Na naše pitanje kod kojih tema se botovi najviše uključuju, Marković ističe da su to teme ili komentare nekoga iz opozicije „koji može da našteti imidžu vlasti“.
„Kod takvih botova sam primetio da se praktično dobije komanda, krene se sa objavama i toga ima puno. Nedavno sam uradio analizu ljudi koji prate Milenka Jovanova iz SNS i primetio da odjednom previše ljudi lajkuje i komentariše njegove tvitote. Očigledno se videlo da su to botovi, nemoguće je prosto generisati toliko ljudi u isto vreme. Videli smo to i u tvitovima Ane Brnabić koja je pokušala da diskredituje neke strane političare, tu se videla gomila botova. Ogroman broj botova video sam i kad je Rada Trajković bila zadržana na granici“, tvrdi stručnjak za sajber bezbednost.
Napomenuo je da se kod pravih botova neretko uočava velika doza vulgarnosti, koji vređaju i upućuju psovke i omalovažaju drugi korisnike na Tviteru.
Marković objašnjava da je teško razlikovati ove dve katerogije, ali da ipak ima nekih razlika.
„Trolovi vole da manipulišu drugima i da komentarišu popularne teme da bi dobili što više reakcija i čitalaca. Ovakvih ljudi nema puno u vlasti jer ne odgovara uvek vlastima da koristi takav pristup jer može da izazove negativne reakcije, pa rezultat po njih nije dobar. Takvih profila nema puno koji na ovakav način daju podršku vlastima, jednostavno na našem jeziku nije puno zastupljeno. Oni su se uglavnom bave temama koji momentalno proizvode reakciju kod ljudi“, zaključuje Marković.
Bonus video: Tviter diplomatija: Zašto je Ana Brnabić uvek spremna za oštar odgovor?
