Portuglaski diplomata Žoze Kutiljero, tvorac plana koji je trebao da spreči rat na prostorima bivše Jugoslavije, preminuo je u 86. godini života.

Portugalski diplomata je zajedno lordom Piterom Karingtonom ponudio srpskoj, bošnjačkoj i hrvatskoj strani plan mirovnog sporazuma kojim bi se formirale tri teritorijalno etničke jedinice na prostoru Bosne i Hercegovine. Njegovim planom, Bošnjacima i Srbima bi pripalo 44 odsto teritorije BiH, dok bi hrvatskoj strani pripalo 12 odsto teritorije.

Mirovni sporazum su prvobitno usvojile sve tri strane 18. marta 1992. godine. U ime srpske strane, paraf na mirovni sporazum stavio je Radovan Karadžić, Alija Izetbegović potpisao je u ime Bošnjaka, dok je Mate Boban potpisao mirovni sporazum u ime Hrvata.

Ipak, posle deset dana, nakon sastanka sa američkim ambasadorom Vorenom Cimermanom, svoj potpis sa sporazuma je povukao Alija Izetbegović. Tako je započet  ratni sukob koji je za četiri godine odneo više od 100 hiljada života.

Rat u Bosni i Hercegovini okončan je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 14. decembra 1995. godine, potpisima Slobodana Miloševića, Franje Tuđamana i Alije Izetbegovića.

Dejtonskim sporazumom srpska strana dobila je 49 odsto teritorije BiH, dok je hrvatska i bošnjačka dobila 51 procenat.

„Mislim da je istinska tragedija što mir nije postignut na principima koje sam dogovorio. Poređenje karte koja je bila utvrđena na osnovu tih principa, 18. marta 1992. i mape koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995, pokazuje da je, posle tri i po godine rata, rezultat gotovo isti”, rekao je jednom prilikom Kutiljero, navodeći da su u ratnom sukobu najviše na stradali Bošnjaci.