„Lider socijalističke partije Srbije Ivica Dačić navodno je tokom jednog od nedavnih susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da za socijaliste želi pet ministarskih mesta. Predsednik mu je navodno uzvratio pitanjem – da li pet sa Bakijem Anđelkovićem?“
Nema potvrde da se ovaj dijalog zaista dogodio, ali ga i sada prepričavaju u krugovima Socijalističke partije Srbije, gde i dalje niko pouzdano ne može da odgovori da li je Anđelković napustio socijalste i pridružio se naprednjačkom jatu.
Portal Danas je, kako navodi, pitao redom potpredsednike SPS, članove Predsedništva, članove Izvršnog odbora. I svi tvrde da Anđelkovića nisu videli mesecima, da je bio član Glavnog odbora, da ga sada nema na spisku.
„Znamo samo da je podržao Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića, a evo baš juče su ga na jednoj od televizija potpisali kao člana Srpske napredne stranke. Ma nije važan Anđelković. Mi se njime ne bavimo i nema govora da ćemo zasedati i raspravljati o njegovom isključenju. Doduše on se još nije ispisao iz SPS, mada ni ne mora da bi postao član neke druge stranke“, ovako za Danas kaže jedan od visokih funkcionera SPS-a, dok Anđelković ne odgovara na naše pozive i poruke.
I nije da socijalisti ne znaju samo da li su ostali bez jednog člana, ne znaju ni kakav status će imati u budućem državnom pokretu za narod koji formira Vučić, kao ni koliko će ministarstava imati u budućoj vladi. Ne znaju čak ni da li će imati neko potpredsedničko mesto u Skupštini Srbije.
„Nismo o tome razgovarali još, ne znamo hoćemo li imati mesto potpredsednika“, kaže za Danas kratko Snežana Paunović, potpredsednica SPS.
Na pitanje da li je Socijalistička partija prvi put nakon oktobarskih promena u ozbiljnoj krizi, jedan drugi potpredsednik SPS kaže da nema osipanja članova, da je SPS i dalje kompaktan, ali da sve umnogome zavisi hoće li stranka učestvovati i u kojoj meri, u donošenju odluka. Prevedeno koliko će ministarstava imati i kojim predzećima će upravljati.
Nadaju se socijalisti da se, uprkos znatno lošijem rezultatu na izborima, nego ranijih godina, neće ništa promeniti u pogledu broja ministrstava, ali ono od čega najviše strahuju je utapanje u Srpsku naprednu stranku. Ponavljaju da se odlično sećaju rasula nakon Petog oktobra, kada su ljudi bežali iz njihove stranke, ali i da je stranka uprkos tome ostala na čvrstim nogama.
„Ključno pitanje je da li će SPS izaći na jednoj listi Vučićevog pokreta na svim lokalnim izborima koji nam slede. Činjenica je da je najvažnija posledica vanrednih decembarskih izbora, pored mogućnosti da Vučić izgubi Beograd, to što je SPS sveden na Vučićevu pomoćnu prikolicu, što može da se tumači i kao Vučićeva osveta za izbore 2022. kada mu je SPS naneo najveće udarce, u smislu njegovih birača, od dolaska na vlast“, kaže za Danas politički konsultant Dušan Milenković.
On dodaje da je važno istaći da su odnosi SNS i SPS po dubini, dakle sve ispod Vučića i Dačića, izuzetno napeti, dok na lokalu to prerasta u veoma jak antagonizam.
„Trenutno ne vidim rasulo u SPS, ali bi odluka da se ide na sve lokalne izbore pod Vučićevim imenom (i posledično uz dominaciju njegovih ljudi na lokalu) moglo da proizvede, ne samo političke implozije, već i vidljive eksplozije“, navodi Milenković.
Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da je SPS partija koja ima dva, drastično različita, segmenta. Jedan čini heterogena interesna zajednica, sastavljena od funkcionera raznih rangova i ljudi koji su preko partije dobili neke sistemske pozicije.
Drugi, kako kaže, na nižem nivou, predstavlja mnogo homogenije članstvo koje i dalje ima ideološku čvrstinu koja je veća nego u mnogim drugim strankama. Na taj formalni partijski deo nadovezuje se verno biračko telo. Ti ljudi su na svoj levičarski način izrazito patriotski orijentisani, i kod većine njih živi mit Slobodana Miloševića, iako se 11. marta navršava osamnaest godina od njegove smrti u haškom tribunalu.
„Što se tiče prvog segmenta partije, tu nema nikakve ideologije, ali zato postoje klanovi. Mnogi od njih su nezadovoljni delovanjem Dačića, jer smatraju da je, savijajući se pred Vučićem, žrtvovao mnoge njihove interese, štiteći samo svoje lične. Zbog otimačkog i agresivnog odnosa SNS prema SPS, što doživljavaju i kao ugrožavanje sopstvenih perspektiva, neretko su pragmatični funkcioneri SPS-a negativni prema Vučiću i partiji koju neformalno i dalje vodi. Ni kod onih u SPS i oko njega, koji su i dalje ideološki motivisani, iz načelnih razloga ništa nije pozitivniji odnos prema naprednjacima“, smatra sagovornik Danasa.
Prema Anđelkovićevim rečima činjenica je da Dačić sa onima koji i dalje procenjuju da za njih ima smisla da slede SNS, drži sve bitne partijske pozicije i resurse, odnosno otvaraju kapije za državne funkcije i razne kombinacije koje proizlaze iz sistemske uloge.
„U takvim okolnostima, vrh SPS je verovatno u stanju da uprkos većinskom nezadovoljstvu obezbedi kontrolu nad partijom i njeno uvlačenje u Vučićev pokret, što bi suštinski predstavljalo gubitak socijalističkog subjektiviteta. No, to ne znači da unutar te stranke i kada se radi o njenom biračkom telu, neće doći do strašnog odliva. Tako da može da se desi da u „SNS plus“ pod drugim imenom, uđe samo „SPS minus“ tj. socijalistička ljuštura“, ocenjuje politički analitičar.
Ako Vučić želi da eliminiše i senku autentičnosti koju SPS još ima, prema Anđelkovićevim rečima, u tome će zasigurno uspeti. Ali ako mu je stvarno cilj da dobije i njegovo biračko telo, tu postoji rizik koji neće moći potpuno da ukloni.
„No, da bi ga umanjio, u kontekstu lažne priče o patriotskoj renesansi, verovatno će Dačić sa ekipom uz blagoslov Vučića, u narednom periodu još više stavljati akcenat na Miloševićev kult, nadajući se da će tako amortizovati prodaju SPS „brenda“ naprednjačkoj kompaniji“, zaključuje Dragomir Anđelković.
BONUS VIDEO SPS u krizi (identiteta): Da li su olako prešli preko svog neuspeha na izborima?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare