Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se danas, kao što je i najavio, ponovo obraća javnosti. On je ranije rekao da će informisati građane o nekim teškim odlukama, a na osnovu poslednjih dešavanja može se pretpostaviti da one mogu biti vezane za dva problema - dijalog s Prištinom i uvođenje sankcija Rusiji.
Po dolasku u Njujork gde je prisustvovao 77. sednici Generalne Skupštine UN, predsednik Srbije je rekao da Srbiji predstoji i politički i ekonomski težak period i da će u narednih sedam do deset dana morati da se donose teške odluke za zemlju.
“Mi ćemo u narednih sedam do 10 dana donositi važne odluke, sa kojima ćemo upoznati građane i verujem da ću se tokom naredne nedelje obratiti i sa nekim merama i odlukama važnim za budućnost Srbije“, rekao je Vučić.
Dan, dva kasnije je najavljeno da će se predsednik obratiti građanima za 72 sata, a možda i ranije, ukoliko o ovim odlukama ne bude saglasnosti između njega i članova Vlade.
Pokušavajući da objasni kako je moguće da između predsednika i vlade postoji mogućnost da oko nečega nisu saglasni, premijerka Ana Brnabić je rekla da je Srbija pod najvećim pritiscima od 1999. godine.
Ako se govori o pritiscima, dva su najveća – dijalog s Prištinom i sankcije Rusiji, tako da je pretpostavka da će Vučić danas obavestiti građane o nekim novinama u vezi ovih tema.
Kad je reč o pregovorima s Prištinom, poslednje o čemu je javnost informisana i to putem albanskih medija jeste da su novi posrednici u dijalogu, predstavnici francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, ponudili predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju njihov predlog konačnog sporazuma.
Kako je naveo Albanian post, on mora biti potpisan 2023. godine, a predviđeno je da Srbija faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali ga formalno ne priznaje. U kasnijoj fazi, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, dolazi do sporazuma o uzajamnom priznavanju, što bi bio preduslov za članstvo obe zemlje u EU.
Iako su iz EU saopštili da nikada nisu videli bilo kakav sličan dokument, Vučić je zvanično rekao da mu je to bilo ponuđeno:
„Ja sam pročitao taj papir. Znajući šta će da se zbiva, odbio sam da ga primim. Neke ideje koje su oni napisali, o tim idejama sam slušao. Dovoljno sam iskusan da sam znao da ne treba da uzmem taj papir“, naveo je Vučić.
Upitan gde je sada taj papir, on je rekao da ga čeka da ga uzme. Na pitanje da li će ga uzeti, on je rekao: „Još ne mogu, glava me boli“.
Neizbežna tema, za koju se očekuje da bude na dnevnom redu današnjeg Vučićevog obraćanja jeste i uvođenje sankcija Rusiji, a na šta je i sam upozoravao iz Njujorka.
“Pola jučerašnjih sastanaka bilo je reči o Rusiji, a da nijednom nisu izgovorili ime naše zemlje, ja sam rekao “Ljudi, recite slobodno da mislite na nas”. Pola sastanaka je bilo “a kad ćemo sankcije”? Ja kažem “razumeo sam poruku”, poručio je Vučić iz Njujorka.
Zatim se situacija dodatno zakomlikovala kada su srpski šef diplomatije Nikola Selaković i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov usred Njujorka potpisali plan konsultacija o saradnji dva ministarstva, što je izazvalo burne reakcije evropskih i svetskih zvaničnika.
Izvestioci Evropskog parlamenta za Srbiju i KiM, Vladimir Bilčik i Viola fon Kramon, upozorili su da je to udarac na proces pridruživanja naše zemlje EU, te da ga treba zamrznuti, dok je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil rekao da SAD od Srbije traži objašnjenje.
“U ovim trenutku niko ništa ne bi trebalo da potpisuje sa Rusijom, malo ko šta i potpisuje s njom. Osim onih jadnih regruta koje mobilišu za odlazak u rat“, rekao je ovim povodom Hil i dodao da mu je teško da razume ovaj potez Beograda.
Možda će predsednik Vučić u današnjem obraćanju to objašnjenje i dati.
BONUS VIDEO: Kome su namenjene Vučićeve poruke u Ujedinjenim nacijama
