Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić još jednom je sa predstavnicima Venecijanske komisije razgovarao o ustavnim promenama i izmenama Zakona o referendumu, koji je ušao u skupštinsku proceduru. Suština je da se ukida cenzus o obaveznom broju izašlih na referendum. Predstavnici nevladinog sektora nezadovoljni su što je zakon predložen na brzinu, bez odgovarajuće javne rasprave.
Zakon o referendumu bio je predviđen za izmenu odmah posle usvajanja aktuelnog Ustava Srbije, 2006. kako bi bio usklađen sa odredbama najvišeg pravnog akta zemlje. Ali, ni stara ni nova vlast nisu imale vremena da to učine. Upravo je i najveća zamerka Venecijanske komisije što se Zakon o referendumu menja neposredno pred izjašnjavanje građana o promeni Ustava, prenosi N1.
„Prema međunarodnim standardima neophodno je da prođe i godinu dana od dana usvajanja zakona, do primene zakona u praksi da bi se postiglo ono što se zove stabilnost referendumske legislative. Na žalost, imamo situaciju ne samo da će zakon vrlo brzo biti primenjen, već postoji i mogućnost preklapanja referendumske i izborne kampanje“, kaže Milan Filipović, iz organizacije „Jukom“ .
Đavo je, međutim, u detaljima. Zakon reguliše i održavanje lokalnih referenduma, a jedan takav mogao bi da bude održan o eksplataciji litijuma u lozničkom kraju. Nepostojanje nikakvog cenzusa otvara mogućnost da u slučaju slabog odziva, nekolicina onih koji izađu donesu sudbonosnu odluku za sve građane, navodi Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa.
„Tu sada imamo jednu novinu. Na lokalnim referendumima će moći da učestvuju i građani koji ne žive u toj lokalnoj sredini, ali su vlasnici nepokretnosti. Ceo taj segment nije najjasnije razrađen. Opet imamo bojazan da će tu biti moguće zloupotrebe. Kako se vodi spisak? Kako se ljudi obaveštavaju? To nije jasno. I upravo je Venecijanska komisija imala primedbe na ovaj deo“, kazala je Selaković.
Bivši predsednik Demokratske stranke i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Bojan Pajtić kaže da jednoumna Skupština bez opozicije nije ni imala legitimitet da pokrene ustavne promene. Pajtić predviđa da će politički razlozi odgoditi referendum zbog kog se zakon menja.
„Režimu je u interesu da svoje birače izvede na izbore u aprilu. Da bi to učinili, bilo bi poželjno za njih da ih neiznuravaju u januaru ili februaru da izlaze na referendum i da ih ne forsiraju, jer dođe do zamora od glasanja i izlaska na glasanje. Tako da nisam baš siguran da će ući u jedan takav proces pre izbora“, smatra Pajtić.
Građanska udruženja bune se i zbog zakonom predviđene naknade od 40 dinara za overu potpisa prilikom podnošenja narodne inicijative za usvajanje ili izmenu nekog zakona. Kako je reč i dalje o 30 hiljada neophodnih potpisa, potrebno je ukupno oko 11 hiljada evra za overe notara. U takvim okolnostima akt poput Tijaninog zakona koji je usvojen na predlog narodne inicijative, teško bi mogao da dođe pred Skupštinu.
BONUS VIDEO: Lutovac: Vlast sprema nelegalnu promenu Ustava