0
Odbornik u Skupštini grada Đorđe Miketić smatra da bi predizbori u opoziciji bili odlična stvar, jer bi "konačno mogli da naprave sistemsko otključavanje ovog vrtloga u kojem kružimo i konačno da promene celu igru pristupa demokratiji. Građani su veoma željni da konačno o nečemu odlučuju, ovo bi bila prilika da o nečemu odlučuju, ne samo da biraju za koga će da glasaju, već i da se kandiduju". Profesor na Fakultetu političkih nauka Đorđe Pavićević kaže, međutim, da je dobra ideja da se stranke iznutra demokratizuju, jer je to neophodno Srbiji u kojoj imamo previše liderskih stranaka, ali mu je problem "što je ovom konkretnom idejom predizbora malo zbunjen, jer ima puno nepoznanica - ko će ih organizovati, kako, za šta se organizuju. Taj deo da se organizuju za Beograd je malo nelogičan, jer bi bilo loginčno da ih pravite za predsednika".
„Ono što stvara maglu je što ne znamo kako bi izgledali predizbori, a nema ni međustranačkih razgovora o tome. Potrebno je da se stranke unutra pročiste, demokratizuju, ali plašim se da ovo nije put. Jer kad bi napravili predizbore, kandidate bi opet kandidovali stranački vrhovi, naravno mogli bi i drugi da se kandiduju, ali pitanje je da li bi oni, kao i na bilo kojim drugim izborima, imali šanse protiv tih mašinerija koje postoje u strankama“, kaže Pavićević u Danu uživo na TV N1.
Miketić se ne slaže jer smatra da bi predizbori bili platforma gde bi se okupili ljudi sa različitim inicijativama i predlozima čime bi se napravio „festival demokratije – da što više ljudi implementiramo u taj izborni proces koji bi kasnije došao, i u politički život“.
„Fokus nam je da se bacimo na ljude, da ih animiramo da i oni učestvuju, oni apstinenti koji su izgubili veru da može nešto da se uradi“, navodi Miketić.
Oni koji u opoziciji zagovaraju predizbore često su se pozivali na mađarski model odnosno na predizbore u Budimpešti gde je kandidat ujedinjene mađarske opozicije Gergelj Karačonj na lokalnim izborima 2019. pobedio kandidata vladajuće stranke Viktora Orbana. Koalicija opozicionih stranaka je do zajedničkog kandidata došla kroz proces predizbora u svojim redovima.
Pavićević smatra da to poređenje sa Mađarskom ne stoji, jer u Srbiji postoje drugačije zakonske regulative.
„Ne postoje zakonske prepreke da to uradite, ali legitimnost tih predizbora bi zavisila od prethodnog dogovora, mora da postoji dogovor da će ljudi ići na jednu listu ili neke programske koalicije. U Budimpešti imate većinski sistem, kao kada bi u Beogradu u 110 biračkih jedinica birali po jednog kandidata, pa onda odlučili ko je najbolji od njih. Kad zamislite ovde predizbore za Beograd, to bi bilo neko nesavršeno istraživanje javnog mnjenja o rejtingu stranaka“, navodi Pavićević.
Miketić misli da ne bi trebalo svi da idu na jednu listu, da je „Beograd zreo da ide na dve, tri ili četiri liste“.
Slaže se da bi morao da prethodi dogovor oko tema i programa, na osnovu čega bi se stalo iza određenih platformi.
Pavićevića brine da ukoliko bi bilo predizbora posle završetka međustranačkog dijaloga, što bi bilo možda u septembru, „to bi već bilo malo kasno“ i dovelo bi do novih trvenja između opozicionih stranaka, koje bi vodile kampanju i za predizbore i za vanredne parlamentarne, i za predsedničke i za beogradske lokalne izbore, najavljene za sledeću godinu.
„U predizborima bi se dva meseca raspravljali kao u vezi sa međustranačkim dijalogom – da li dva pregovarača ili ne…“, ocenjuje Pavićević.
Dodaje da misli da opozicija ima korisnije stvari da radi od organizacije predizbora, najpre na uspostavljanju dobre izborne kontrole, sa zajedničkim nastupom u tom smislu.
„A što se tiče Beograda… niko ne zna šta će biti u Beogradu ako pobedi neka od lista, dajte da vidimo šta će biti tog dana posle. Kada se radi o predsedničkim izborima, ideja predizbora je dobra, a odlična ideja je da se stranke iznutra demokratizuju“, ističe on.
Miketić smatra, pak, da ne bi trebalo čekati septembar pa onda krenuti u predizbore, jer to može odmah da počne.
A da li to što neke od najvećih opozicionih stranaka, poput Narodne stranke, Stranke slobode i pravde, Pokreta Dveri i Socijaldemokratske stranke nisu za predizbore govori o tome da se njihovi lideri boje da će biti skrajnuti, Miketić kaže da je to ključni problem.
„Mi smo užasno hijerarhijski orijentisano društvo, imamo jake lidere i njihove poslušnike, to mora da se promeni. Ovo bi bio način da nateramo da se politička kultura ljudi koji su politička elita promeni, jer stalno imamo jedne iste ljude… Ne moraju svi da učestvuju, mogu da se naprave, na primer tri liste, pa da se u okviru njih rasporede“, smatra Miketić i dodaje da bi u predizborima „građani mogli da utiču na strukture koje će ih kasnije prezentovati u nekim skupštinama“.
Pavićević ponavlja da u ovom konkretnom slučaju bi opet neko došao i kandidovao ljude iz stranaka, „opet bi imali jednako učvršćenu stranačku strukturu“.
„Moramo da uradimo sve što možemo, ne samo da promenimo vlast već i sistem vladanja, i da motivišemo ljude ne samo da glasaju već da se konačno uključe u politilki život ne samo glasanjem, već i predlaganjem pa i da se sami kandiduju. Moramo da povećamo procenat građanske participacije u političkom životu“, ističe, pak, Miketić.
A koliko će predizbori uticati na međustranački dijalog, Pavićević smatra da će uticati na implementaciju onoga što bi bio njegov rezultat.
„Plašim se da ćemo imati mnogo manje stranaka na terenu, a mnogo više kampanje od samog početka, jer treba biti svestan da su izbori ‘sutra’, oni su za manje od godinu dana“, upozorava Pavićević.
Upitani šta očekuju od međustranačkog dijaloga, Pavićević smatra da je sada različita stvar nego u prethodnoj rundi dijaloga, i da je „poruka jasna – neće biti šminkanja“.
Miketić navodi da treba napraviti veliki pritisak, „ne očekujem mnogo, ali uz veliki pritisak, združeni i uz pomoć sa strane, mogle bi da se izbore neke pobede. Ali to treba da bude samo jedan deo aktivnosti, a drugi je da se ljudi animiraju da bi za godinu i po dana Beograd počeo da liči na nešto“.
