Da nas čeka nagrada na kraju puta koji vodi ka sklapanju sprazuma s Kosovom, rekao je u nekoliko navrata sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako se bliži 18. mart i još jedan sastanak Vučića sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, ovog puta u Ohridu, tako do javnosti stižu informacije o novim "šargarepama". Među njima je i priča o novcu iz Katara, a tu su i ona stara dobra o ubrzanju puta ka EU, zatim nove fabrike i investicije u energetski sektor...
Uslov za sve to uvek je samo jedan – sporazum s Prištinom, odnosno potpisivanje Evropskog plana za Kosovo.
Sledeći sastanak srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija zakazan je za 18. mart u Ohridu.
Kao uvertira za to poslužila je priča o novim investicijama iz Katara.
Naime, predsednik Srbije je početkom marta boravio u Dohi na konferenciji u organizaciji Ujedinjenih nacija i tom prilikom se prvi put sastao sa emirom Katara, šeikom Tamim bin Hamadom el Tanijem, a srpske medije najviše je privukla informacija da ga je Vučić zamolio da postane strateški partner „Er Srbije“.
Vučić je u izjavi medijima ocenio da je sastanak sa emirom veoma značajan i da je Katar zainteresovan za saradnju sa Srbijom u mnogim oblastima.
Kako je ovih dana otkrio Demostat uslov za to je potpisivanje sporazuma s Kosovom.
„Saveznici Zapada, poput zalivskih monarhija, ne ulažu na tržišta kao što je srpsko bez jasnog signala sa Zapada, a slično je i sa još nekim svetskim ekonomskim silama, poput Japana, odakle trenutno postoji interesovanje za hidroelektranu Bistrica. Demostat je krajem januara pisao da Srbiju čeka „šargarepa“ u vidu jasne perspektive članstva u EU, investicija u energetski sektor, kao i novih investicija u drugim oblastima iz EU i SAD ukoliko prihvati evropski predlog“, piše Demostat i dalje objašnjava da Katar ima blisko partnerstvo sa Sjedinjenim Državama, zemljom koja je izuzetno zainteresovana za što hitnije rešavanje kosovskog pitanja, ali i Zapadni Balkan na strani Zapada.
Kako Demostat navodi, nije slučajno to da su i investicije iz UAE u Srbiju počele da dolaze 2013. godine, kao neka vrsta podstreka za Beograd, koji je tada pregovarao, a potom i stavio svoj potpis na Briselski sporazum.
„Neke od očekivanih investicija se nisu ostvarile, poput izgradnje Mubadaline fabrike čipova, međutim, bez obzira na obećanja, u Srbiju su se slile velike investicije iz Emirata. Ministar Siniša Mali rekao je 2020. godine da je ukupna vrednost arapskih investicija u Srbiji četiri milijarde evra“, piše Demostat.
Ali to nije sve.
Prema saznanjima portala Nova.rs, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je početkom decembra sastanak u Briselu sa predstavnicima Mercedesa, kompanije Rio Tinto i Evropske banke za obnovu i razvoj, a povod je bio velika investicija koja bi, kako se navodi, trebalo da stigne u Srbiju.
Prema nezvaničnim informacijama do kojih je došao naš portal, ovaj posao, koji će sklopiti Vlada Srbije, vredan je oko 2,7 milijardi evra.
Prema rečima izvora portala Nova.rs, na sastanku u decembru je dogovoreno da ugovor bude potpisan krajem februara, te da će javnost sve informacije o investiciji dobiti u martu. Kako se navodi, Srbija bi trebalo da dobije fabriku električnih automobila, a ova investicija bi trebalo da bude jedna od tzv. „šargarepi“ za Srbiju ukoliko prihvati francusko-nemački predlog za Kosovo i uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom (EU).
Što se samog predloga tiče, o njemu će se detaljnije razgovarati 18. marta u Ohridu, a očekuje se da obe strane uskoro krenu u realizaciju, s obzirom na to da su ga u načelu prihvatile.
Predsednik Srbije je rekao da nije ništa potpisao, upravo zbog tačke 4 ovog sporazuma, koja predviđa saglasnost Srbije na ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije. To znači i u Ujedinjene nacije, a na to se u javnosti gleda kao na priznanje nezavisnog Kosova.
Kada je govorio prvi put o ovom planu, Vučić je rekao da su mu direktno predočene jako teške posledice, ukoliko ovaj predlog odbijemo. Od prekida bezviznog režima slobodnog putovanja u EU, preko prekida evropskih intergacija Srbije, do prekida i povlačenja investicija iz Evrope.
„Srbija mora da učestvuje u razgovoru i mora da nastavi evropski put, jer bi u suprotnom bila i politički i ekonomski izolovana“, rekao je tada Vučić i izneo podatak da samo nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 80 hiljada radnika i da je godišnja razmena za vodećom evropskom ekonomijom 8,2 milijarde evra.
BONUS VIDEO: Lajčak sa Vučićem, Kurti razmatra modele ZSO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare