6
Da li je moguće da bezbednosne potrebe Srbije zavise od toga da li će se tokom godine u budžetu osloboditi dovoljno novca za njihovo finansiranje, pita se Fiskalni savet Srbije u svojoj najnovijoj analizi koja se bavi korišćenjem tekuće budžetske rezerve.
U njoj, oni navode, između ostalog, da je upotreba budžetske rezerve nedovoljno transparentna i to iz dva razloga: pored onog koji se tiče šturih obrazloženja u kojima po pravilu izostaju informacije za šta tačno se novac koristi, glavni razlog je zapravo velika potrošnja za finansiranje poverljivih državnih rashoda, piše Forbes.
U Fiskalnom savetu izračunali su, tako, da je samo od 2018. do 2022. godine skrivajući se iza poverljivosti, stroge poverljivosti i državne tajne iz budžetske rezerve preraspoređeno najmanje 720 miliona evra, a da poreski obveznici ne znaju gde je taj novac otišao.
Pritom, ovaj trošak nije potpun, pošto za 2019. godinu nikada nisu objavljeni potpuni podaci, dok se oni za 2023. godinu još čekaju i biće poznati tek kada se objavi Završni račun za tu godinu.
Vraćajući se na pitanje s početka teksta, u analizi se konstatuje da država neke svoje rashode povezane sa bezbednošću mora držati u tajnosti i to regulišu određeni propisi, ali je nelogično da se u tolikoj meri za te svrhe koristi budžetska rezerva.
PROČITAJTE JOŠ
„Poverljiva rešenja trebalo bi da se odnose na specifična, bezbednosno osetljiva pitanja. Tako osetljivi troškovi ne bi smeli u tolikoj meri da se oslanjaju na neizvesan i nepredviv izvor finansiranja kakav je budžetske rezerva“, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Drugim rečima, pošto budžetska rezerva funkcioniše tako što se sredstva opredeljena budžetom za jednu svrhu kasnije tokom godine prebace za drugu jer budžetski korisnik kome su inicijalno data nije uspeo da ih potroši, nameće se zaključak da se zapravo institut poverljivosti zloupotrebljava. Odnosno, kako se navodi u ovoj analizi, „preširoko se koristi“.
Dokaz da je to tako je i dugačak spisak onih koji se „kriju“ iza državne tajne ili poverljivosti, a među kojima ima i resora i organa koji nisu ni u kakvoj vezi sa bezbednošću zemlje.
Na poverljiva rešenja odlazi čak 40 odsto ukupnih sredstava iz budžetske rezerve, a od tog iznosa samo 35 odsto opredeljuje se za bezbednosni sektor, piše Forbes.
„Od 2018. do 2022. godine može se pobrojati oko 85 milijardi dinara ili 720 miliona evra koji su iz budžetske rezerve raspodeljeni preko poverljivih rešenja. Kada se uzme u obzir da je u odgovarajućem periodu preko budžetske rezerve ukupno raspoređeno 225 milijardi dinara, to znači da je približno 38 odsto javnih rashoda koji su izvršeni preko budžetske rezerve imalo oznaku tajnosti, odnosno ne zna se za koje su namene otišli“, piše u ovoj analizi u kojoj se dodaje i da je ovo prilično neočekivan podatak.
Opširnije pročitajte na Forbes Srbija.
BONUS VIDEO Smena na vrhu Fiskalnog saveta i ostanak stranačke guvernerke NBS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
