15
Možda je bio lapsus, možda predsednik nije to hteo tako da izgovori, a možda mu se i omaklo; tek, na sednici Glavnog odbora SNS-a, na kojem je došlo do “usvajanja ostavke dr Stefanovića” i utapanja Šapićevog SPAS-a u najveću stranku u novijoj istoriji, Vučić je rekao da više ne želi da cepa sve političke organizacije.
“Za nas je važno da radimo na jedinstvu Srbije, na ujedinjavanju po svim ključnim pitanjima i da ne dozvolimo da nam društvo i država budu podeljeni onako kako su decenijama, da ne kažem čak i vekovima, već da se borimo za jasnu većinu koja će da donosi rezultate. (…) I zato sam želeo i učestvovao sam u pregovorima sa gospodinom Šapićem, sa ljudima iz njegove doskorašnje stranke, jer sam želeo da, ne da stalno cepamo sve političke organizacije, već da pokažemo odgovornost, ozbiljnost, posvećenost i da možemo da se ujedinjujemo”, rekao je Vučić.
Na javnom delu sednice nije bilo reči o najvećoj temi – ostavci Nebojše Stefanovića sa mesta predsednika najvećeg odbora – Gradskog odbora SNS za Beograd, ili, kako su to nazvali i Vučić i poslanik Đukanović, dokaz o demokratiji u SNS-u. Kakva je to demokratija bila na delu, mogli smo da vidimo od početka godine, silnim naslovnim stranama tabloida koje su upirale prst u doktora Nebojšu, da je prisluškivao predsednika, da je šurovao sa ljudima koji su hteli da ubiju predsednika, da je šurovao sa ljudima koji su pokrali 640 miliona evra kroz organizovan kriminal u Carini…
Potom su, demokratski, lokalni odbori SNS-a listom jednoglasno odlučili da se Stefanović ima smeniti sa svih funkcija u stranci i državi, e da bi na sednici GO SNS Nebojšina ostavka demokratski bila jednoglasno usvojena, kao i sve drugo što je Vučić na sednici predložio.
Naravno, ostalo je pitanje – zbog čega je Nebojša dao ostavku? Ako je kriv za nelegalno prisluškivanje i urotu sa mafijom koja je za cilj imala da ubije predsednika, što nije uhapšen, nego je ostao i ministar odbrane i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, a time i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti?
Sa druge strane, ako nije kriv za ono što mu se spočitava (a naravno da se propustilo da mu se spočita nešto poput Savamale, Krušika, doktorata ili diplome) – čemu hajka na Nebojšu iz svih medijskih oružja, čemu silni odbori koji traže njegovu glavu?
No, to je stvar SNS-a, sve do granice koju zakon propisuje – tad bi to trebalo da postane stvar nadležnih državnih organa.
Ono što je mnogo opasnije, a nekako je prošlo nezapaženo, jeste što je Vučić na istoj sednici pročitao i tekst neke zajedničke deklaracije SNS-a i pokojnog utopljenog SPAS-a, koju je Vučić praktično označio kao novi Ustav Srbije, i po kojoj moraju da se ravnaju svi koji su u SNS i nekadašnjem SPAS-u, ali valjalo bi i drugi građani, ukoliko žele dobro svojoj zemlji.
Šta piše u deklaraciji? Prema Vučićevim rečima, neke od polaznih osnova jesu “svest o životnom značaju društvenog konsenzusa i narodne sloge o najvažnijim pitanjima državne i nacionalne politike Srbije”, kao i obaveza da sabiraju i okupljaju građane “protiv nametanja podele u političkom i društvenom životu Srbije”.
Tačka 8. deklaracije glasi:
”U našem javnom delovanju energično ćemo se suprotstaviti nametanju podele i mržnje u političkom i društvenom životu Srbije. Naša snaga je u slozi i jedinstvu. Energično i aktivno ćemo se suprotstaviti centrima političke i ekonomske moći u zemlji i inostranstvu koji iz sebičnih razloga žele podeljenu i slabu Srbiju”, a tačka 9. da se “građani Srbije, bez obzira na poreklo, mesto stanovanja, nacionalnost, versku pripadnost, stranačko ili ideološko opredeljenje, pozivaju da iz ljubavi i privrženosti prema svojoj otadžbini ove principe podrže”.
Dakle, ko ne podrži deklaraciju, ne voli svoju zemlju i nije joj privržen. Rečju – izdajnik.
Tačka 10. proglašava deklaraciju de facto novim Ustavom SNS-a i države, uz izbacivanje iz stranke kao sankciju:
“Svi politički predstavnici SNS-a i SPAS u državnim institucijama Srbije od lokalnog do najvišeg nivoa vlasti, kao i svi predstavnici Srbije u međunarodnim i domaćim organizacijama koji su sada ujedinjeni u SNS pozivaju se da svoje političko, profesionalno i lično delovanje u celosti zasnivaju na ovim principima i postulatima i opominju se da će njihovo delovanje biti procenjivano i na osnovu odnosu prema principima i postulatima usvojenim u ovoj deklaraciji”.
Dakle, kakav Ustav, kakvi zakoni, “od danas ima da slušate mene” i deklaraciju koju sam napisao sa dr Šapićem.
I tu se sad vraćamo na početak. Kako je rekao Vučić, neće oni više da cepaju stranke, nego da se ujedinjuju, da dovode ljude i bore se “protiv podela u političkom i društvenom životu Srbije”. Šta ovo znači? “Podela” u novoradikalskom govoru znači ono što je uobičajeno i normalno u svakoj demokratskoj državi: pluralizam mišljenja, viđenja sveta, slobodne medije, svakovrsne političke partije i pokrete koji predstavljaju različite interese, od kojih su svi legitimni ukoliko nisu upereni protiv građana, njihovih prava i države…
No, u onome iz čega pametne države izvlače maksimalne koristi, vlasti u autoritarnim državama poput Srbije vide veliku opasnost koju nazivaju raznim katastrofičnim imenima – podela, nesloga, razjedinjenost, slabost…
Dakle, podele ne sme biti, ili, u prevodu, nastojaćemo da, kao što smo uradili sa Šapićem, sve moguće uvedemo u sopstvenu stranku, koja je već odavno prožela ceo državni sistem, tako da se više ne zna gde prestaje država, a gde počinje stranka.
Po ovoj naopakoj definiciji, što je veća Srpska napredna stranka i što više stranaka i ljudi bude progutala, Srbija će postati naprednija i bolja, sve dok ne bude više nijedne stranke ili pokreta – tad će SNS, pardon, Srbija biti najjača. Ako se svi učlane u SNS, podele prestaju da postoje.
A kako ta demokratska praksa te “demokratske” stranke izgleda pokazala je izvesna Staša Stojanović, članica SNS-a, koja se pre neki dan pohvalila da ju je zvao Vučić lično i “čestitao joj na hrabrosti”.
Šta je to toliko hrabro uradila Staša? Otišla je i rasturila potpuno mirnu konferenciju za medije Narodne stranke u Novom Sadu.
“Meni je dosta više da se ovde laže, da se izmišlja, dosta mi je da oni izlaze konstantno sa nekim lažima, sa nekim izmišljotinama, dosta mi je napada na Miloša Vučevića.
(…)
Ukoliko nemate program, ne možete biti opozicija. Vi niste opozicija, vi ste ovde lažni ljudi koji dolaze, izmišljaju i uznemiravaju javnost. Možemo prekinuti, ne želim ovde više vas da vidim, sa ovakvim ponašanjem i ovakvim ophođenjem prema našim građanima i da lažno govorite našim ljudima lažne informacije”, rekla je Staša u Novom Sadu, a potom se i na Instagramu pohvalila:
“Svaka konferencija u Novom Sadu koja bude bazirana na lažima protiv razvoja i napretka mog grada, biće prekinuta.”
Zbilja hvale vredno: Staša vredno radi u skladu sa predsednikovom deklaracijom, zatire svako različito mišljenje, ili, u novogovoru, smanjuje političke i društvene podele.
Ili, jednostavnije, kao u onom rasističkom vicu: što manje stranaka i što manje drugačijih mišljenja – manje podela.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
