Piše Zorana Mihajlović: Svako normalan bi pitao, pa kako je ovo moglo da se desi?

Piše: Zorana Mihajlović Godinu dana bola za one koji su izgubili svoje najmilije, a isto toliko vremena za nadležne da nam daju odgovore. Dan koji se ne zaboravlja, i emocije koje nisu utihnule, čak su intenzivnije jer odgovora nema, a odgovorni postoje. Licemerje, nezainteresovanost, bljutavost u izjavama, ćutnja,  čak i podsmesi onih koji su tražili da se nastavi rad u jami.. sve je bilo deo tog tužnog događaja. Ministarstvo koje sam vodila nešto manje od dve godine, je predalo krivičnu prijavu protiv 14 fizičkih lica, a za privredni prestup protiv dva pravna i 5 fizičkih, sa samo jednim ciljem - da se odgovori dobiju, i odgovorni kazne. Tužilaštva su sa svojih pozicija, neshvatljivo lako zaključila da odgovornih nema?!!. Oni koji su, trebalo da podnesu prigovor na odluku Tužilaštva, to nisu uradili, dok su u isto vreme javnosti Srbije govorili kako odlično razumeju rudare, jer je i neko njihov rudar. .. Priče mnogo, a rada ni malo. Na sreću, prigovor Tužilaštvu uradile su porodice. U svakom društvu, ako ga smatramo uređenim i demokratskim, postoje i prava i odgovornosti. Na slučaju nesreće u rudniku Soko, svako misli da ima neka prava, ali odgovornosti nema. U međuvremenu vlada se promenila, vraćeni su stari ljudi od pomoćnika do inspektora, isti oni koji su aminovali svaki put, da ovaj deo rudnika ima odobrenja koja nije imao, isti oni koji su godinama bili kuriri u tome da Resavica iz budžeta dobija plate i ništa dalje od toga.Ljudi su poginuli, u jami koja je metanska, za koju je Ministarstvo rudarstva koje sam tad vodila, imalo i predalo sve dokaze, koji nedmosmisleno upućuju na odgovonost onih koji su upravljali rudnikom za nečinjenje i činjenje suprotno propisima. Dovoljno je znati da je u periodu od 15 dana pre nesreće bilo pojava metana iznad dozvoljene granice od 1,5%, kao i prekida u napajanju električnom energijom iz istog razloga,u trajanju od 22h i 24 minuta, a na žalost nema ni jednog podatka da su tada rudari prekidali rad, iako su to po svim pravilnicima i Zbirkama propisa morali. Na isti način radili su i 01. aprila prošle godine. Zašto su ostavljani da rade u uslovima u kojima rad ljudi i opreme nije dozvoljen? Za to postoji odgovornost. Svako normalan bi pitao, pa kako je to moglo da se desi? Pa moglo je, jer  nikada ni zašta nije postojala odgovornost.. Ni onda kada je bila velika rudarska nesreća u Aleksinačkim rudnicima, kada je sadašnji direktor rudnika Soko hapšen.. , ni kasnije kada je bilo raznih drugih situacija  .. Niko nije nikada odgovarao. Zato su se ponašali po istom receptu, jer su znali, što je ovo vreme i pokazalo, da odgovorati neće. Institucije ove zemlje su one u koje se uzdamo kad su ovakve situacije, ali odgovori su nemušti. Tužilaštvo i u Aleksincu i u Nišu, nisu jedini. Nikad brže nisu odbačene mnoge krivične prijave koje je, bilo Ministarstvo saobraćaja ili energetike podnosilo, sa svim dokazima, od one protiv Grčića i direktora basena Kolubara za kolaps srpskog elektroenergetskog sektora,koji nas je koštao, ne samo hladnih kuća i stanova, već milijardi evra naših para koje su potrošene za uvoz struje, gasa uglja, mazuta...umesto da smo ih potrošili za novu elektranu, ili odbačenih prijava protiv onih koji su gradili puteve iz njive u njivu, ili od gline, onih koji su koristili stare mašine za asfalt u tunelima, onih koji su potpisivali silne anekse pri izgradnji koridora ....  Da bi srpski radnici ostali u Srbiji, da bi pravili rezultate, ali da bi ostali pre svega zdravi i živi odgovornost, a i moral moraju da postanu osnovno pravilo funkcionisanja onih koji donoše odluke.Životi ljudi su najdragocenije što imamo, i čuvaju se više od svake ikone, istorije, puta ili rudnika, čuvaju se kao zenica oka svog.BONUS VIDEO: Humanitarnim maratonom obeležena godišnjica pogibje rudara rudnika "Soko"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=godisnjicapogibijerudarasokorudnikdz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5714218"]