1
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pre nekoliko dana razmatrao je situaciju u Bosni i Hercegovini. Poslednjih nedelja i meseci, došlo je do zaoštrenja: naime, zaplet su zakuvali predstavnici međunarodne zajednice, tzv. Visoki predstavnici za BiH, svojim postupanjem. Iako bi ova institucija po nadležnostima trebalo da posluži kao arbitar za pravednu primenu rešenja koja su zaustavila krvavi rat u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, u praksi to nije tako.
Visoki predstavnici imaju nadležnosti koje praktično nisu viđene od vremena kolonijalnih upravnika. Naime, upravo teritorija Bosne i Hercegovine potpala je pod okupaciju Austrougarske nakon 1878. godine, i sve do kraja Prvog svetskog rata njome je upravljao guverner koga je postavljao Bečki dvor. E pa taj dvorski guverner u pre više od jednog veka imao je manja ovlašćenja nego što ih Visoki predstavnik ima danas: on danas može da donosi i ukida zakone, postavlja i smenjuje funkcionere i to bez ikakve kontrole, u državi u kojoj ga niko nije birao.
Pročitajte još...
Visoki predstavnici su poslednjih decenija obično listom podržavali samo jednu od tri strane i tri koncepcije u Bosni i Hercegovini. Naime, dok Srbi žele očuvanje Dejtonske Bosne i Hercegovine, odnosno strukture koja je okončala rat i u okviru koje postoji jasno mesto za srpski entitet, Republiku Srpsku; Bošnjaci agresivno promovišu unitarizaciju kao odgovor za sve probleme. Naime, u obraćanjima međunarodnoj zajednici, Bošnjaci po običaju optužuju srpsku stranu za nefunkcionalnost cele države i kao rešenje nude prebacivanje sve više i više entitetskih ovlašćenja na centralnu vlastu u Sarajevu.
Tu stranu su obično podržavali i Visoki predstavnici, koji su iz godine u godinu dokidali nadležnosti entiteta i prebacivali ih na centralni nivo. Za to vreme, treći narod, Hrvati, obespravljeni su u okviru drugog entiteta, Federacije BiH, u okviru koje nad njima politički dominiraju Bošnjaci – toliko da su im i na poslednjim izborima izabrali predstavnika bošnjačke stranke za tzv. hrvatskog člana tročlanog predsedništva Bosne i Hercegovine. Hrvati bi voleli da vide restrukturiranje države u tročlanu federaciju ili konfederaciju, što bi značilo formiranje trećeg, hrvatskog entiteta, mada taj zahtev iznose tek ponekad i stidljivo, ponajviše jer još uvek nemaju otvorenu podršku zvaničnog Zagreba, tj. svoje matične države Republike Hrvatske, koja kalkuliše u svojim geopolitičkim interesima sa zapadnim državama.
U takvoj situaciji, dovoljan je i najmanji nepromišljen potez da zagreje situaciju do ključanja. Takav potez izazvao je prethodni Visoki predstavnik, Valentin Incko. Naime, bez konsultacija sa bilo kojom drugom stranom osim bošnjačke, on donosi tzv. Zakon o zabrani negiranja genocida, kojim se jasno targetiraju srpski političari i javne ličnosti koje osporavaju kvalifikaciju ratnog zločina u Srebrenici kao genocida. Incko je zakon doneo samo nekoliko dana pre isteka svog mandata, sklanjajući se od svake odgovornosti za posledice. A posledica je bila prekid komunikacije između Republike Srpske i centralnih institucija u Sarajevu.
A onda je došao na red izbor novog Visokog predstavnika. Zapadne ambasade u Sarajevu odlučile su da postave nemačkog političara Кristijana Šmita, protežea Angele Merkel, koja je ujedno i pokrovitelj nekoliko balkanskih režima problematičnog odnosa prema demokratiji, korupciji i kriminalu, među kojima se ističe Aleksandar Vučić. Dodatni problem sa Šmitom je što je Visoki predstavnik po prvi put postavljen bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – dakle van pravno utemeljene procedure. Praktično su ga nametnule zapadne sile.
Rusija se žestoko pobunila zbog takvog ishoda. Republika Srpska odbila je saradnju sa ovako postavljenim Visokim predstavnikom, smatrajući ga ilegalnim. Postalo je jasno da se radi o sistemskom napadu na ovlašćenja i identitet srpskog entiteta, te da je zadatak Кristijana Šmita da dodatno unitarizuje državu. Usledili su pritisci i optužbe: Republika Srpska je pozvala da se BiH vrati na tzv. izvorni Dejton, tj. mehanizme funkcionisanja države koji su ustanovljeni 1995. godine, te da ostalo nije prihvatljivo za Srbe. Bošnjaci su na to odgovorili otvorenim pretnjama ratom.
Sa strepnjom se čekala sednica Saveta bezbednosti, a Bošnjaci i njihovi mentori očekivali su da UN osudi Srbe kao odgovorne za eskalaciju, kao i da potvrdi Šmitov izbor.
Odluka je, zahvaljujući Ruskoj Federaciji, bila potpuno drugačija.
Stalni predstavnik Rusije pri UN, Vasilij Nebenzja, u svom govoru istakao je da Šmit nije izabran kao Visoki predstavnik, da njegovo postavljanje nije u skladu sa međunarodnim pravom, kao i da demonizacija Srba kao dežurnih krivaca za stanje u Bosni mora da prestane.
Кao kompromis, nakon ruske pretnje vetom, doneta je odluka da se donese Rezolucija o produženju mandata mirovne misije EUFOR u BiH, u kojoj ni jednom rečju nije pomenut Visoki predstavnik. Štaviše, Šmitu je zabranjeno da govori i predstavi svoj izveštaj. Bio je to drugi put, nakon 2015. i veta na rezoluciju o Srebrenici da je Rusija u Savetu bezbednosti jasno stala na stranu Srba u Republici Srpskoj.
Verujem da je ovo početak puta ka ukidanju kolonijalne institucije Visokog predstavnika, koja je postala jedan od glavnih izvora problema u BiH. Takođe se nadam da je to kraj zapadne podrške za politike centralizacije Bosne. Ta država je bila najfunkcionalnija u posleratnim godinama, kada su, uprkos ratnom razaranju i međusobnom nepoverenju, entiteti i narodi znali svoja ovlašćenja i funkcionisali u okviru njih.
Кroz godine se pokazalo da Bošnjaci ne umeju da upravljaju ni sa svojih nekoliko kantona unutar bošnjačko-hrvatskog dela države, a kamoli celom državom sa svim svojim kompleksnostima i različitostima. Centralizacija nije odgovor za bosanski problem, samo će ga pogoršati – baš suprotno, odgovor je prebacivanje što više nadležnosti na entitete i konstitutivne narode, kako bi mogli da upravljaju sami sobom i razvijaju se nezavisno, u okviru zajedničko državnog okvira BiH.
Da bi Ujedinjene nacije počele to da shvataju, bila je neophodna intervencija Rusije.
Po ko zna koji put se pokazalo da Rusija štiti srpske nacionalne interese mnogo bolje nego režim Aleksandra Vučića. Dok se odvijala drama u Ujedinjenim nacijama, Vučić je pobegao u daleku Škotsku. Tamo je u Glazgovu, na samitu o klimatskim problemima, govorio pred sablasno praznom dvoranom, budući da su delegati u vreme njegovog izlaganja očigledno imali pametnija posla. Sakrio se Vučić u gorda i hrabra škotska brda, koja odavno nisu videla veću kukavicu i većeg prevrtljivca.
Vučić je, naime, tokom cele krize, zdušno podržavao Кristijana Šmita kao novog Visokog predstavnika, iako se tome protivio srpski narod u BiH. Primao ga je na sastanke u Beogradu i nazivao svojim prijateljem, a čak je i na samitu Evropske narodne partije u Sloveniji potpisao deklaraciju kojom se sve strane u BiH pozivaju na saradnju sa Visokim predstavnikom i kojom se Republika Srpska označava kao krivac za aktuelnu nestabilnost. Vučić je u međuvremenu naredio puštanje na slobodu bosanskog državljanina Edina Vranja, koga je srpska policija uhapsila pod optužbom da je izvršio ratne zločine nad Srbima 1993. i 1994. godine, kao znak dobre volje prema vlastima u Sarajevu.
Vučić je, ne zaboravimo, sve to činio po naredbi Angele Merkel, koja je za svoju poslednju državničku posetu pre odlaska u penziju odabrala upravo Beograd i svog najodanijeg poslušnika i izvršitelja nemačkih geopolitičkih planova.
Vučić je međutim zaboravio da Nemačka nije članica Saveta bezbednosti UN, dok Rusija to jeste.
Rusija je ovoga puta stajala čvrsto uz srpski narod i iskreno branila pravdu, ali i međunarodno pravo. Srpski nacionalni interes u celoj ovoj situaciji jeste očuvanje Republike Srpske i povratak na izvorni Dejton, nikakva centralizacija BiH.
Vučićev interes nema veze sa srpskim nacionalnim interesom. Njegov interes je da bude podržavan od strane nemačke i drugih zapadnih sila, kako bi mogao da vrši vlast u Srbiji i kako bi mogao da se bogati pljačkom Srbije, a zauzvrat će da im preda sve što treba: i po pitanju Republike Srpske, i po pitanju Кosova i Metohije, i po pitanju Crne Gore, i po pitanju migrantske rute preko Balkana. Sve, za šaku vlasti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare