Miroslav Aleksić Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs

Nedavno smo mogli da čujemo da Srpska napredna stranka u beogradskom kol-centru plaća 9.000 dinara za glas. U drugim delovima zemlje, plaćaju dve, tri, pet hiljada i to je možda najbolji dokaz da svaki glas vredi. Naravno, jedan glas deluje suviše malo u odnosu na milione glasova, ali da vaš glas ne vredi, oni ga ne bi plaćali.

Autorski tekst Miroslava Aleksića, predsednika Narodnog pokreta Srbije i jednog od nosilaca liste „Srbija protiv nasilja”

Možda se pitate kako se njima ta kupovina glasova isplati. Kako je moguće da se isplati kupovina stotina hiljada glasova, šta se time dobija? Odgovor na to pitanje je zapravo odgovor na pitanje koliko košta glas u Srbiji. Ili još bolje, koliko košta propušten glas.

Svi glasovi za Aleksandra Vučića samo od 2012. godine koštali su građane Srbije 20 milijardi evra javnog duga. Prema Sindikatu vojnih penzionera, ti glasovi su penzionere Srbije koštali ukupno 840 miliona evra. Koštali su nas toga da sa današnjom platom možemo da kupimo manje nego pre deset godina.

Koštali su Srbiju ti glasovi 600.000 građana koji su napustili svoju zemlju. Ako živite na Kosovu i Metohiji, glasovi za Vučića ili oni propušteni su vas koštali srpskih tablica, energetskog sistema, telekomunikacija i poslova u policiji i pravosuđu. I što je još strašnije koštali su vas mirnog života i mogućnosti da vas institucije zaštite u sopstvenoj zemlji.

Miroslav Aleksić Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs

Ti glasovi koštali su nas čistog vazuha i preko šest hiljada izgubljenih života godišnje, jer je Srbija jedna od zemalja sa najzagađenijim vazduhom u svetu.

Glasovima je data dozvola da se iz budžeta finansiraju dva najveća zagađivača javnog prostora u Srbiji – Pink i Hepi. Uzurpirajući nacionalne frekvencije kao naš zajednički resurs, oni nas svakodnevno zasipaju nasiljem i mržnjom.

Koštali su nas i srpske kulture jer su danas na ceni razni Kristijani Golubovići, starlete, učesnici rijalitija i svi ostali koji su našoj deci predstavljeni kao idoli.

Glasovi za Vučića i oni propušteni koštali su nas vladavine prava jer u Srbiji danas ako niste bliski vlasti, kadija vas tuži i kadija vam sudi. A ako jeste bliski vlasti, Vladimir Đukanović vas brani, a Zagorka Dolovac vas ne tuži.

Koštali su nas ti glasovi pravde i Tužilaštva koje spava. Već četvrti dan ćute na poziv da se ispita verodostojnost dokaza koje sam izneo o tome kako se na velikim infrastrukturnim projektima uzimaju silne pare iz džepova građana za SNS i njima bliske ljude. Zbog korupcije mi smo samo jednu deonicu auto-puta platili 75 miliona evra, umesto tržišno procenjenih 50 miliona. E sad zamislite tih 25 miliona evra koliko su nas koštali škola, plata, penzija, ulaganja u poljoprivredu i domaću proizvodnju…

Kupljenim i otetim glasovima građanima Srbije oteto je vreme, jer umesto da se takmičimo sa najrazvijenijim evropskim zemljama, borimo se da nam se ne vrati simbol ratnih devedesetih godina – Vojislav Šešelj.

PROČITAJTE JOŠ...

Kupovinom i iznudom glasova nam je svima oteta sigurnost od ulice do škole. Policajci koji otkriju najveću plantažu marihuane u Evropi bivaju progonjeni, a oni koji puštaju drogu deci na ulice Srbiju bivaju proslavljeni i branjeni od strane vrha države. Gde to još ima?

Koštali su nas glasovi za Vučića i oni propušteni istine. Mi i dalje ne znamo potpunu istinu kako su nastradali Oliver Ivanović i Stanika Gligorijević. A što je još strašnije, deluje kao da nijednoj instituciji nije preterano stalo da se istina otkrije.

Tako da sledeći put kada pomislite da ne možete ništa da promenite znajte da glas u Srbiji ipak mnogo košta i mnogo vredi. Građani treba da znaju da svaki put kada neko pokuša da ih ubedi da im kupi glas, oni to rade iz čiste računice. Dokle god Vučić dobija glasove, dotle će uništavati državu zarad njegove lične koristi i njegovih bahatih moćnika. Građani su 2012. godine glasali za reforme sa iskrenom nadom, ali umesto da dobiju vlast koja radi za dobrobit Srbije, skupo ih je koštalo poverenje koje su poklonili Aleksandru Vučiću.

Biće tako sve dok ih mi u tome ne zaustavimo. I zato 17. decembra nemojte da se pitate da li vaš glas išta vredi i šta može da promeni. Na nama je – da li ćemo ga pokloniti Vučiću i njegovoj bahatoj eliti ili ćemo glasati za dobrobit Srbije i njenih građana, za normalan život bez nasilja i neizvesnosti. I zapamtite, svaki propušten i bačen glas – glas je za Aleksandra Vučića i njegovu bahatu elitu.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar