47
Gde je i šta radi srpsko-ruski humantirani centar iz Niša dok se jug Srbije bori sa požarima koji gutaju domove, imanja, šume... Na njihovom zvaničnom sajtu piše da su tu s “ciljem da obezbede niz humanitarnih zadataka na teritoriji Srbije i drugih zemalja balkanskog regiona”, a za naš portal su iz ovog centra odgovorili na pitanje da li su bili angažovani na gašenju požara u pogođenim područjima.
Širom Srbije bukte požari, a samo poslednjih dana bilo je aktivno više od 600, što je prema informacijama nadležnih svojevrsni rekord.
Najteža situcija zadesila je jug Srbije. Prema poslednjim informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova vatrogasci-spasioci neprekidno su na terenu. Većina požara ugašena je i stavljena pod kontrolu, ali i dalje je aktivno više od deset.
Zbog dugotrajnog sušnog perioda i velikog broja požara, vanredna situacija proglašena je na teritorijama gradova Bor, Prokuplje i Kragujevac, opština Blace i Kuršumlija, kao i u delovima Mionice i Žitorađe. Toplički okrug je trenutno među najugroženijima, požari se brzo šire, a teren je izuzetno zahtevan.
Pošto na zvaničnom sajtu Srpsko-ruskog humanitarnog centra piše da su tu s “ciljem da obezbede niz humanitarnih zadataka na teritoriji Srbije i drugih zemalja balkanskog regiona”, zanimalo nas je da li je ovaj centar u Nišu učestvovao u gašenju požara i pomaganju pogođenim građanima.
Portal Nova.rs uputio je pitanje Srpsko-ruskom humanitarnom centru, a oni su nam odgovorili da su učestvovali u gašenju više požara.
„Na osnovu zahteva Okružnog štaba Topličkog upravnog okruga, Srpsko-ruski humanitarni centar učestvovao je u gašenju više požara na otvorenom prostoru na teritoriji opštine Kuršumlija. Takođe, u koordinaciji sa Sektorom za vanredne situacije MUP Republike Srbije, Srpsko-ruski humanitarni centar učestvovao je u gašenju više požara na teritoriji opština Niš i Aleksinac“, naveli su iz Srpsko-ruskog humanitarnog centra, navodeći i da će uputiti humanitarnu pomoć kada dobiju zvaničan zahtev za to.
Godinama unazad ovaj Centar prate kontroverze. Podsetimo, otvoren je 2012. godine, u vidu saradnje Srbije i Rusije “u vanrednim situacijama, sprečavanju elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i otklanjanja njihovih posledica”.
PROČITAJTE JOŠ
Od trenutka kada je otvoren, predstavnici srpske opozicije, a prevashodno Zapad, pitali su se da li je centar zapravo neka vrsta vojnog, pa čak i špijunskog obaveštajnog centra na sred Balkana, i to u relativnoj blizini glavne vojne baze SAD na Kosovu i Metohiji.
Recimo, 2022. godine poslanici Evropskog parlamenta su u dva amandmana na Nacrt rezolucije o Srbiji predložili da se zatraži da ovaj centar bude transparentniji, odnosno da bude ukinut.
Iste godine, Demostat je saznao da je Srbija planirala da promeni status ovog centra, što je trebalo da bude prvi korak ka njegovom ukidanju. Ipak, nije se mnogo šta promenilo od ove vesti.
Rusko-srpski centar je u više navrata negirao bilo kakve navode o svojim mogućim kontroverznim aktivnostima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata demantovao je vojni status ovog centra
