"Broj pritužbi zaštitniku građana desetostruko je viši u odnosu na period pre epidemije. Dnevno imamo više od 300 obraćanja, pa smo produžili radno vreme. Sada radimo sedam dana nedeljno, od osam do 22 sata, kako bi odgovorili na sva obraćanja građana", kaže u pisanim odgovorima za Nova.rs ombudsman Zoran Pašalić.

On navodi da su u početku krize aktivnosti Zaštitnika građana bile usmerene na pomoć i prihvat naših građana koji su bili zarobljeni na granicama i aerodromima širom sveta, a da je potom usledio obilazak karantina i privremenih bolnica i provera uslova za smeštaj građana.

„Istovremeno, po proglašenju vanrednog stanja, građani su ukazivali na kršenje radnih i ekonomsko socijalnih odnosa, od toga da preko noći ostaju bez posla, do toga (za one koji su nastavili da rade) da poslodavac nije obezbedio preraspodelu posla, a i da deca do sedam godina starosti (po preporukama Vlade i do 12 godina) ostaju bez roditeljskog nadzora. Uspeli smo u nameri da se našim sugrađanima, osobama sa invaliditetom i osobama sa autizmom omogući izdavanje dozvola za kretanje tokom zabrane, kao i licima koja se staraju o njima“.

Građani koji su se iz inostranstva vratili u Srbiju smešteni u u katantine, a neki od njih, naročito oni koji su boravili u objektima u Subotici i na Koštunjaku, žalili su se na nehumane uslove boravka u njima. Jeste li obišli te objekte? Šta ste zaključili?

Obišli smo Prihvatilište u Subotici, KC Niš i privremene bolnice Beogradski sajam i niški Čair. Utvrđeno je da su opremljeni po Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe. U nekima od njih sam tražio da se poveća kapacitet prostorija za održavanje higijene – toaleta i tuš kabina, kao i uredno snabdevanje toplom vodom, što je i učinjeno.

Bilo je žalbi pacijenata i na uslove i zbog čekanja na testove u privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu, čak i pretnji štrajkom glađu. Jeste li proveravali navode tih pacijenata?

Na inicijativu Zaštitnika građana i u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja, građani koji su se nalazili u privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu, nakon upozorenja da će stupiti u štrajk glađu, testirani su 3. aprila na koronavirus. Potom je na osnovu rezultata testova doneta odluka o njihovom daljem medicinskom zbrinjavanju.

Kako vi gledate na pritvaranje novinarke Nova.rs Ane Lalić koja je pisala o propustima u KC Vojvodine tokom pandemije? Da li je za vas to prihvatljivo?

Hapšenje novinarke nakon vesti o propustima u KC Vojvodina smatram neprihvatljivim činom prema predstavnicima medija. U slučaju da su u tekstu iznete netačne tvrdnje postojali su drugi, poznati, mehanizmi zaštite ugleda KC Vojvodina. Nakon puštanja Ane Lalić iz pritvora, razgovarao sam sa njom i njenim advokatom o postupanju policije, da li je bilo primedbi na njihov rad, kako bi institucija Zaštitnika građana reagovala u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Da li je za vas prihvatljiva potpuna zabrana kretnja za starije od 65 godina?

Mere koje je država Srbija uvela za borbu protiv koronavirusa proizašle su iz preporuka medicinske struke, a mere ograničenja kretanja i potpune zabranje kretanja pokazale su da imaju svrhu u zaštiti života i zdravlja svih, pre svega najstarijih građana, koji su najosetljivija grupa. O ugroženosti najstarije populacije i velikoj smrtnosti svedoče nažalost i podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Brojna prava građana su ograničena tokom vanrednog stanja. Da li među njima ima onih koji po Ustavu ne mogu nikako biti suspendovana?

U Srbiji je trenutno na snazi vanredno stanje, uvedeno u okviru mera za sprečavanje epidemije korona virusa, a u takvim situacijama Ustav dozvoljava odstupanja od zajemčenih ljudskih prava, i to u obimu u kojem je to neophodno. Ustav ne dozvoljava ograničenje ukupno 17 ljudskih prava ni u vanrednom stanju. Umanjenje prava u ovakvim okolnostima, pre svega, ne može da se odnosi na pravo na život.

Druga kategorija prava koje se ni u kakvim vanrednim okolnostima ne mogu umanjiti su prava deteta. Sva deca imaju neprikosnoveno pravo na zaštitu u vanrednom stanju i sva deca imaju pravo da žive sa svojim roditeljima, da budu zaštićena od zanemarivanja, iskorišćavanja, zlostavljanja.

Vanredno stanje u Srbiji, umesto Skupštine, proglasili su predsednici Republike, parlamenta i Vlade. Da li je to ipak mogao da učini parlament, kako i nalaže Ustav?

Pitanje proglašenja vanrednog stanja je u nadležnosti Ustavnog suda. Zaštitnik građana se u ovom trenutku bavi srazmerom donesenih mera u vanrednom stanju i ublažavanjem pojedinih mera kada su u pitanju problemi koji opterećuju građane.

„Tražili smo pomoć za romska naselja“

Pašalić navodi da su u obraćanju Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kao i jedinicima lokalnih samouprava, tražili da brže izdaju dozvole za kretanje u vreme zabrane kretanja roditeljima radi viđenja sa detetom koji živi sa drugim roditeljem. 

„Od jedinica lokalnih samouprava smo tražili da romskim naseljima dostave higijenske i prehrambene pakete“, kaže on.