4
Novinar Zoran Panović ocenio je da su ovi parlamentarni izbori kampanja za neke buduće, koji će doći posle i dodaje da u Srbiji postoji stara navika da se vlast potvrđuje ili menja na predsedničkim izborima. Kaže da bi bilo logično da protivkandidat Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima bude vodeći lider opozicije, ali da je pitanje ko je to u Srbiji i dodaje da će opozicija morati da nađe "svog Koštunicu".
„Mislim da ovi izbori nemaju dilemu ko će pobediti, ali je pitanje kako će biti posle. Interesantnije je pitanje konsolidacije opozicije i njena artikulacija da li će moći da izazove naredne parlamentarne izbore i da li će oni biti povezani sa predsedničkim ili ćemo imati samo predsedničke. Isto je pitanje ko će iz opozicije ići na izbore protiv Aleksandra Vučića“, kazao je Panović gostujući u Novom danu na N1.
On objašnjava da je logično da kandidat opozicije na predsedničkim izborima bude vodeći lider vodeće opozicione partije, ali da je u Srbiji pitanje koja je opoziciona partija vodeća.
Ukoliko podela na one koji izlaze na izobre i one koji ih bojkotuju ostane kao što je sada, dobar deo birača neće biti zastupljen u Skupštini Srbije, što prema Panovićevoj oceni može biti kapital za neke buduće izbore ukoliko opozicija pronađe, kako kaže, svog Koštunicu.
Gost Novog dana kaže da politička konkurencija postoji, a da je Savez za Srbiju neka vrsta malog trijumvirata u kome su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović. Tu je i demokratska stranka s Draganom Lutovcem na čelu, za koju Panović kaže da je „jako bitna jer pokazuje elemente da je stranka“.
„Svaki trijumvirat ima tendenciju da neko u jednom trenutku postane glavni. U ovom trenutku je u prvom planu Boško Obradović“, napominje Panović.
Govoreći o Obradovićevom štrajku glađu, on kaže da je pitanje koliko je lider Dveri bio iskren u agresiji i neagresiji. Dodaje da je svoj štrajk glađu predstavo kao „neku vrstu katarze koju je doživeo i sada krećemo iz početka“.
„U politici ljudi često mešaju stvari. Neka vrsta držanja za reč poništava jednu vrstu političkog pragmatizma. A politički pragmatizam je kategorija koja je bitna za političare. U skladu sa nekim okolnostima su potrebne neke promene politike“, rekao je Panović i dodao da „etika delanja treba da ima etiku odgovornosti“.
On ukazuje da Boško Obradović kao i Aleksandar Vučić potencira na svojoj usamljenoj poziciji i na osnovu toga traži podršku.
„On je interesantan po tome što pridaje značaj određenim ideološkim vrednostima, govori da je Srbiji potrebna jedna konzervativna demokratska opcija. Tu je dobro neke stvari uočio, da nekada kada kažete građanska opcija to su bili neki antikomunistički, prozapadni ljudi koji slave slavu. Vremenom građanska Srbija je postala od ostataka nekih komunističkih elita koje su prešle u neke liberalne opcije. Neki delovi te stare građanske Srbije su otišli u neki radikalizam. Često svodimo Srbiju na te dve male enklave – slavski pojas i krug dvojke, ali to su sve minimizacije. Mislim da se često ta građanska Srbija poistovećuje i meša s drugom Srbijom, grupom intelektualaca koja je nastala na antiratnoj politici. Građanska Srbija ne treba da bude anacionalna Srbija, a jeste zato što se ideološki iskrivljuje“, objašnjava Panović Obradovićevu tezu da je Srbiji potrebna konzervativna građanska demohrišćanska opcija.
Govoreći o tendenciji stvaranja kulta lidera u Srbiji, gost Novog dana kaže da je Srbija takvo društvo, a da je Vučić to ojačao i na tome pliva.
„Kada je bio štrajk glađu ispred Skupštine, poslanici SNS su takođe branili Ustav, a prustalice SNS su donele sliku Vučića i Si Đinpinga. Zašto slika Si Đinpinga tamo gde se brani Ustav, a zašto ne zastava sa zvezdicama Evropske unije“, pita Panović.
Kada su u pitanju pisma penzionerima sa potpisom predsednika, Panović kaže da se Vučić bavi marketingom, a PR i izborni štab rade, te da tu nema odmora. Dodaje da prijavljivanje građana za 100 evra ne treba posmatrati kao referendum za ili protiv Vučića, jer brojka od četiri miliona prijavljenih građana govori da se nisu prijavili samo oni koji podržavaju ovu vlast.
