0
Srbija je i dalje daleko od punopravnog članstva u EU, svog "proklamovanog cilja", a pandemija koronavirusa je odnose Beograda i Brisela stavila na probu na nov način, piše londonski Fajnenšel tajms.
U jednom od članaka koje je taj britanski list objavio u okviru specijalnog dodatka o ulaganjima u Srbiji, pod naslovom „Put Srbije ka EU posut pogrešnim koracima i nedoumicama nekih članica“ se ukazuje na spore strukturalne i političke reforme i slabljenje uticaja EU tokom pandemije.
U tekstu se podeća da su trgovinski i investicioni odnosi EU i Srbije počeli da cvetaju posle oporavka od ekonomske krize pre deset godina, a da je Srbija počela da dobija reputaciju makroekonomski stabilne zemlje.
„Ipak, spor napredak u drugim, suštinskim oblastima domaće ekonomije i političke reforme, imao je ozbiljne posledice“, ocenjuje FT.
List podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iznenadio neke zapadnoevropske glavne gradove hvaljenjem Kine zbog pomoći tokom pandemije i „očiglednim nipodaštavanjem“ EU, koju je optuživao za nedostatak solidarnosti sa Zapadnim Balkanom.
„Sposobnost EU da se afirmiše na Zapadnom Balkanu, posebno u najvećoj i politički najvažnijoj zemlji regiona – Srbiji, izgleda da je oslabila od izbijanja pandemije“, izjavio je direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost Dušan Reljić.
FT navodi da, uprkos odluci da se otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, neke članice EU, prvenstveno Francuska, „nisu uverene da bi bar neke zemlje Zapadnog Balkana ikada trebalo da postanu punopravne članice EU“.
To, ipak, nije sprečilo Evropsku komisiju da pokaže svoju dugoročnu posvećenost Srbiji i regionu, „suočena s geopolitičkom konkurencijom“ Kine, Rusije i Turske, dodaje FT podsećajući na finansijsku pomoć koju je Srbija dobila od EU za borbu protiv posledica pandemije.
„Međutim, ta sredstva jedva da mogu da nadoknade očekivano smanjenje prihoda od izvoza zbog pada evropske potražnje za srpskim proizvodima“, piše list.
Veću zabirnutost, ocenjuje FT, izaziva to što će zbog pandemije zdravstveni sistem, javne finansije i industrija Srbije biti pod toliko velikim pritiskom da će biti zaustavljen napredak ostvaren tokom protekle decenije u ispunjavanju standarda EU, posebno u oblastima kao što su javna uprava, državna pomoć i politika konkurentnosti.
Da bi Srbija ostvarila ekonomski rast od sedam odsto godišnje – kako su prognozirali stručnjaci Svetske banke u prošlogodišnjem izveštaju, potrebno je povećati javne investicije na najmanje pet odsto BDP, što bi pomoglo da se investicije u privatnom sektoru povećaju na iznad 20 odsto BDP i sprovedu druge reforme radi povećanja produktivnosti, podsticanja izvoza i poboljšanja pravila poslovanja.
„Kao najveći ukupni strani investitor u Srbiji, EU ima svoju ulogu u tome“, navodi FT.
Britanski list ocenjuje da je put Srbije ka EU bio težak i da su najveće prepreke na tom putu Kosovo i vladavina prava – „faktor koji je u očima EU blisko povezan s demokratskim vrednostima i konkurentnom ekonomijom“.
Iako su Srbija i Crna Gora, „bar nominalno“, ispred drugih zemlja Zapadnog Balkana u evropskim integracijama, FT podseća da je stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik u novembru rekao da su dve zemlje „tek na početku ispunjavanja teškog zadatka“ sprovođenja unutrašnjih reformi koje od njih očekuje EU.
Britanski list piše da su zvaničnici EU posebno zabrinuti zbog „sklonosti srpskih lidera“ da stavljaju Brisel nasuprot drugim silama, posebno Kini i Rusiji, u nastojanju da dobilju političku prednost kod kuće.
Evropska komisija je, podseća FT, u izveštaju prošle godine navela da srpske vlasti moraju u javnosti da objektivno, aktivnije i nedvosmisleno govore o EU koja je njihov „glavni politički i ekonomski partner“.
