“Ova zemlja ima na vlasti čoveka koji je nabolji učenik Viktora Orbana u političkom, a posebno u političko metodološkom smislu. Vojvodina je ogledno dobro njihove velike ljubavi” izjavio je publicista Teofil Pančić na live snimanju specijalne emisije nekadašnje produkcijske kuće UrbaNS, posvećenoj tridesetogodišnjici zvaničnog početka rata na teritoriji Jugoslavije.
Snimanje live TV emisije „Tu sasvim blizu“, pod nazivom „Oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo“ održano je na ulici, “jer u javnom servisu RTV nema mesta za ovakve sadržaje”. Televizijska produkcija UrbaNS je nastala devedesetih i bila prozor u kuće svih onih koji nisu pristajali na laži Miloševićevog režima.
Građani Vojvodine su tada jednom nedeljno, preko satelitskog programa TV Crna Gora, mogli da vide i čuju šta se dešava u njihovom komšiluku. Kaseta sa emisijom je gerilskim putevima stizala do Podgorice, odakle jesadržaj emitovan. Osnivači Marina Fratucan, Aleksandar Reljić i Brankica Drašković procenili su da je ponovo došlo vreme za “gerilsko izveštavanje”.
“Mi smo svojevremeno u nekom trenutku naivno poverovali da će javni servisi i fakulteti postati mesta na kojima ćemo aktivno da radimo ono što smo devedesetih radili u gerili. Prošlo je više od decenije od tada i vidiimo da stvari idu sve gore i gore, profesionalnih medija je sve manje i da je vreme da ponovo gerilski da izađemo na ulicu, jer javi servis nije u rukama građana, već u rukama beskrupulozne političke oligarhije”, kaže Marina Fratucan, jedan od osnivača Urbansa.
O sećanjima na taj 27. jun 1991. godine, ali i o tome gde su zemlje u regionu 30 godina kasnije, govorili su i reditelj Želimir Žilnik, Aleksandar Popov i Gordana Nonin, novinarka Danasa.
“Tog dana sam, sa par kolega iz Novog Sada, bio na filmskom festivalu u Minhenu, kada nam je neko rekao “pojurite da vidite kakve su vesti o vašoj zemlji”. Spiker je govorio da je “došlo do sukoba na granici, ali da se očekuje da će neka “savezna policja” da smiri incidente”. Međutim, već za 5, 6 sati nam je javljeno da su granice sa Slovenijom zatvorene i da moramo da tražimo neki alternativni put da bi se vratili”, rekao je Žilnik, napominjući da nije bio iznenađen, jer su prethodne godine već bile “rana faza priprema sukoba”.
Aleksandar Popov iz Centar za regionalizam podsetio je da je razbijanje Jugoslavije praktično počelo u Novom Sadu, čuvenom “jogurt revolucijom”, i da je več tada bilo vidljivo da Jugoslavija ide ka ratu.
“Plašio sa se jer sam znao šta dalje sledi. Nije onu masu koja se skupila na “jogurt revoluciji” samo Državna bezbednost skupila. Tu su već počeli populizam, nacionalističke parole … nije tu bilo puno normalnog sveta. To što je Milošević potpaljivao se dobro primilo”, rekao je Popov.
Komentarišući gde su zemlje regiona 30 godina kasnije, sagovornici su jednoglasno zaključili da je od svih bivših jugoslovenskih republika, Srbija u najlošijoj poziciji. Simbolično, Slovenija se, po oceni govornika, najbolje kotira, uprkos trenutnoj krizi zbog politike premijera Janeza Janše i njegovih bliskih odnosa sa Viktorom Orbanom.
“Od 30 godina slovenačke samostalnosti, Janez Janša je na vlasti par godina. Slovenija će se rešiti Janše, a samim tim i Orbana. A ako govorimo o “orbanizmu”, najbolje je da pogledamo u svoje dvorište. Mu u ovom trenutku imamo da je sever Vojvodine neka vrsta Orbanove prekogranične kneževine, u ekonomskom i kulturnom smislu, što je omogućeno uspostavljanjem saveza većinskih i manjinskih nacionalsta: evo vama vaš mali lokalni nacionalizam, ali zato nas pustite da mi u ostatku Vojvodine i Srbije da radimo šta hoćemo”, istakao je Pančič, ilustrujući realnu sliku Srbije nedavnim izborima za savete Mesnih zajednica.
“U ovoj zemlji smo primorani da se radujemo kada neki normalni ljudi pobede u tri mesne zajednice. Koliko smo mi duboko pali kada nas beskrajno usrećuje činjenica da postoje neke tri mesne zajednice, ne čak ni opštine, u kojima neki ljudi imaju neku simboličnu ulogu”, rekao je Pančić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare