1
Protesti protiv izborne krađe zaista počinju da podsećaju na 1996. godinu, ne samo zbog povoda demonstracija jer se i tada protestovalo zbog izborne krađe, već i zbog činjenice da se sve ponovo dešava tokom zime i da se protesti odvijaju svakodnevno. Novu 1997. godinu slavili smo na ulici, uz organizaciju opozicije i studenata, i učešće brojnih umetnika koji su tom protestu davali specifičan šmek, ističe u razgovoru za N1 profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić.
Poziv Proglasa na protest u subotu vidi kao jasan signal da postizborna kriza nije pitanje i problem samo jedne političke grupacije, već „svih nas“.
„Na protest treba da izađe svako ko ne želi da živi u državi u kojoj su rezultati izbora poznati pre nego što su se uopšte i održali. Srbija odavno ne liči na jednu evropsku državu u 21. veku. Ukoliko bismo se pomirili s ovakvim postupanjem vlasti, dozvolili bismo da bukvalno budemo taoci grupe siledžija, mafijaša, ljudi s one strane zakona koji su se slučajno našli na pozicijama moći. U tom smislu mogu da razumem pojedinačne akte besa i gneva, ali ako je neko nasilnik onda su to oni ljudi koji zemlju vode na način na koji je vode“, ističe Pajtić.
Sagovornik N1 priznaje da ne razume zašto nema mnogo više ljudi koji protestuju zbog očigledne izborne krađe.
„Dosadašnji tok protesta je pokazao da ipak postoji značajan broj ljudi koji se ne mire s ovom situacijom, ali je važno insistirati na tome da moraju biti poništeni izbori na svim nivoima, ne samo beogradski. U ovoj zemlji, iako je u pitanju mlada demokratija, postoji tradicija borbe protiv izborne krađe, kao što je to bilo i 2016. godine, kada je režim pokušao da sruši tri liste ispod cenzusa. Opozicija je to zajedničkim snagama uspela da spreči, zato mi je žao što danas nisu sve opozicione stranke na ulici. Sve se uglavnom svelo na koaliciju Srbija protiv nasilja, ali pokradeni su i Novi DSS, Dveri, Zavetnici, a pre svega su pokradeni građani“, naglašava Pajtić i dodaje da bi „ovo morao da bude protest cele opozicije zbog izborne krađe koja je nezampaćena na ovim prostorima“.
Upitan da li u ovoj kriznoj situaciji ipak postoji prostor za razgovor između vlasti i opozicije koji bi doveo do nekog kompromisa, Pajtić naglašava da je „vreme za razgovor odavno prošlo“ i da je razgovora moralo biti pre izbora u odnosu na izborne i medijske uslove.
„Moram da podsetim da svi nacionalni mediji imaju obavezu da ravnopravno predstavljaju sve političke opcije, a videli smo da to apsolutno nije bio slučaj čak ni sa javnim servisom, a kamoli s privatnim televizijama. Ovi izbori su se grbo rodili, oni su i nelegalni i nelegitimni, u tom smislu je ova situacija nepopravljiva. Pretpostavljam da će režim pokušati da fingira da u Skupštini Beograda ne može da obezbedi većinu, iako je jasno da je sa Branimirom Nestorovićem ima, pa da raspiše nove izbore u Beogradu kad i u ostalim lokalnim samoupravama u kojima sada nije bilo izbora“, napominje naš sagovornik.
Pročitajte još
Međutim, dodaje Pajtić, samo raspisivanje izbora u ovim uslovima izgubilo je svaki smisao.
„Naprednjaci sad vraćaju u lokalne sredine u Srbiji one fantomske birače koje su doveli iz drugih mesta da glasaju u Beogradu, a njiohv naredni korak je da ljude iz mesta u kojima su izbori već održani prebacivati u gradove i opštine u kojima izbori tek treba da budu. Na taj način igraju neku svoju igru, a sada su, uz ‘bugarski voz‘, izumeli i ‘bosanski autobus‘. Bez drastične promene načina na koji se održavaju, teško da izbori imaju ikakvog smisla“, ocenjuje Pajtić.
Prema njegovim rečima, da je Aleksandar Vučić iole racionalan, već bi preduzeo određene korake u pravcu kompromisa, ne bi dozvolio da situacija eskalira i ne bi „iritirao ljude ljuštenjem jabuka i obraćanjem na svaka dva-tri sata“.
„Vučić time svoje birače koji nisu kupljeni održava egzaltiranim i objašnjava im da je ispravno to što radi, ali s druge strane razjaruje ogroman broj ljudi u Srbiji. Teško da jedno društvo može podneti toliku količinu gneva koliko je u Srbiji trenutno ima. Vlast će nastaviti da se pretvara da vode brigu o državi i štite njene interese, ali mislim da će pod pritiskom spolja morati da razmotri i nekakve opcije kao što je, pre svega, raspisivanje novih beogradskih izbora“, ocenjuje Pajtić.
Na pitanje da li misli na nove izbore usled nemogućnosti formiranja većine ili zbog nepravilnosti na kojima inistira opozicija, sagovornik N1 odgovara rečima da će „lopov, naravno, teško priznati krađu“.
„Mislim da će vlast ići na varijantu da ne može da se formira većina, međutim to se ne sme dozvoliti jer je krađa bila evidentna. I nakon krađe izbora u novembru 1996. građani Srbije su masovno i istrajno mesecima demonstrirali, ali je na kraju ipak međunarodna zajednica morala da posreduje. Očigledno je da kod autoritarnih vlastodržaca poput Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića ne postoji kapacitet da sednu i da razgovaraju sa predstavnicima opozicije, koji su u ovakvim uslovima dobili ogromnu podršku građana. Skoro milion i trista hiljada birača glasalo je za opoziciju, što je broj koji u ovako maloj zemlji mora da se uvažava“, naglašava nekadašnji lider Demokratske stranke.
Uveren je da bi Srpska napredna stranka na fer i poštenim izborima izgubila vlast još 2016. godine.
„Dosad je veliki deo međunarodne zajednice Vučiću tolerisao autokratsko ponašanje i uzurpiranje institucija i resursa Republike Srbije zato što se očekivalo da će isporučiti određene rezultate. Pokazalo se da Vučić laže sve, svakog i non-stop, pa takav političar može da izazove samo nelagodu i da predstavlja veliko opterećenje i problem za one koji su ga koliko juče podržavali i govorili o njemu kao o legitimno izabranom predsedniku svih građana Srbije“, konstatuje Pajtić.
Sagovornik N1 ističe da opozicija u organizacionom smislu ima kapacitet da pokrene i održi proteste.
„Opozicija mora biti istrajna, maštovita i izrazito proaktivna prema onim međunarodnim organizacijama čiji je Srbija član ili kandidat za članstvo. Mora biti jasno da Vučićev režim više nije poželjan u društvu civilizovanih naroda. Štrajk glađu predstavnika opozicije dobijaće, nažalost, na težini kako vreme bude odmicalo i sam po sebi biće svojevrsni motivator za građane, jer oni oni koji štrajkuju glađu pokazuju da su spremni da se žrtvuju više da u Srbiji osvane sloboda nego što su pripadnici režima spremni da na žrtvu da bi ostali na vlasti“, zaključuje Pajtić.
BONUS VIDEO Biljana Stepanović: Srbija kuva, ljudi su besni i ničija deca više nisu bezbedna
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
