18
U ponedeljak je u Narodnoj skupštini održan sastanak vlasti i opozicije po pitanju poboljšanja izbornih uslova pred predstojeće izbore. Opozicija je predala tri zahteva od kojih je vlast prihvatila dva u načelu, dok treći predstavlja tačku sporenja. Dijalog se nastavlja sutra u devet časova, a ovo su tri scenarija kako bi se on mogao okončati.
Kao što je i najavila opozicija je predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić predala tri zahteva za poboljšanje izbornih uslova, a to su: revizija biračkog spiska, ravnopravan pristup RTS-u i održavanje svih izbora zajedno.
Treći zahtev predstavlja tačku sporenja jer predstavnici vlasti ne žele da je prihvate, a opozicija ne želi da odustanje od nje.
„Treću tačku ne možemo da prihvatimo, jer zadire duboko u demokratske norme i principe, jer se traži da se nekom nasilno skrati ili produži mandat. Onda nemate ni Ustav ni demokratiju. Izašli smo u susret i prethodnoj vladi i gradskoj skupštini, jer smo skratili mandat za tri godine, pošto su izbori bili 2022“, navela je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
S druge strane, predstavnici opozicije ne vide ništa sporno u tom zahtevu.
„Ne znam zašto im je to toliki problem. Pritom je to jako bitno iz dva razloga. Prvi je kako bi se smanjila mohućnost zloupotrebe prava na prebivalište,a drugi kako bi se građani motivisali da izađu na izbore“, rekao je predsednik Novog DSS Miloš Jovanović.
Dijalog se nastavlja sutra u devet časova, uzimajući u obzir pozicije koje su dve strane zauzele, ovo su scenariji kako pregovori mogu biti završeni, a tiču se datuma održavanja predstojećih izbora.
Prvi scenario jeste da vlast prihvati zahteve opozicije i da beogradski i lokalni izbori budu spojeni, ali i odloženi za jesen. Ovakav ishod omogućio bi više vremena za implementaciju kako preporuka ODIHR, tako i zahteva opozicije, koji se više manje svode na isto.
Međutim, zakonski krajnji rok za održavanje beogradskih izbora je 2. jun, te bi za ovo rešenje bilo neophodno doneti leks specijalis koji bi omogućio da se izbori pomere za jesen.
PROČITAJTE JOŠ:
18
11
3
U drugom scenariju, koji bi vrlo verovatno bio prihvatljiv opoziciji, jer nigde u svom predlogu nisu konkretizovali kada spojeni izbori treba da se održe, beogradski i lokalni izbori bogli bi biti održani 2. juna.
Za ovakvo rešenje ponovo je neophodno doneti leks specijalis ili izmeniti Zakon o lokalnim izborima koji definiše proceduru kako i kada i ko raspisuje izbore.
Treći scenario, u kom faktički niko ne bi odstupio od svoje pozicije jeste da lokalni budu održani u svom redovnom terminu a beogradski kako je i najavljeno 2. juna.
Za ovakvo rešenje nije potrebno doneti nikakav posebni zakon, ali ono bi prema najavama opozicije moglo da vodi u smeru produbljivanja krize koja je nastala nakon decembarskih izbora.
Politikolog Boban Stojanović smatra, uzimajući u obzir sve ono što smo čuli od predstavnika obe strane da je najrealnija treća opcija.
“Najrealnije je da izbori u Beogradu budu 2. juna, a da lokalni da budu u redovnom terminu. S obzirom da izbori na Novom Beogradu najranije mogu da se održe 30. juna to mi deluje kao najrealnija opcija za održavanje lokalnih izbora, kraj juna početak jula”, kaže Stojanović za Novu.
On dodaje da postoji jedno međurešenje.
“Postoji opcija lex specijalisa, ali i da se izmeni Zakon o lokalnim izborima u narednih desetak dana, tako što će se povećati rok za raspisivanje izbora sa 120 od isteka mandata na 150 dana. Međutim, to nije toliko realno, ali može biti neko međurešenje“ pojašnjava Stojanović.
Ukoliko bi obe strane odstupile od svojih pozicija, Stojanović smatra da bi moglo da dođe do kompromisa.
„Kompromis bi takođe mogao biti da lokani izbori budu u najkraćem mogućem roku od beogradskih izbora, da se ne ide na avgust nego na recimo 30. jun kako bi se mesec dana kampanje poklopilo. To može da bude mera kompromisa, koja će pomeriti sa zauzetih pozicija i vlast i opoziciju“, zaključuje Stojanović.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare