11
Tajni ugovor koji je Vlada Srbije potpisala sa norveškom konsultantskom firmom "Rystad energy", nije ni prvi ni jedini čiji se sadržaj krije od očiju javnosti. Vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem u poslednjih nekoliko godina najveće infrastrukturne projekte gradi sklapajući međudržavne sporazume sa Rusijom, Kinom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Francuskom... Na taj način, izbegnuti su tenderi, a time i konkurencija i postizanje najbolje moguće cene, a onemogućen je i uvid građana u trošenje njihovog novca. Vrednost tako ugovorenih projekata u Srbiji meri se u milijardama evra. Tajnim su bez vidnog razloga označeni i neki drugi ugovori, poput onog o izgradnji spomenika Stefanu Nemanji...
Vlada Srbije sklopila je početkom septembra tajni ugovor s norveškom firmom „Rystad Energy“ o konsultantskim uslugama za energetski sektor. Ugovor s ovom firmom, u koji je Nova.rs imala uvid, sklopljen je direktno, bez raspisivanja javne nabavke, a potpisao ga je ministar finansija Siniša Mali. Do 15. novembra, kako je predviđeno dogovorom, Srbija će norveškoj privatnoj firmi platiti najmanje 1,55 miliona dolara, i to samo za deo posla.
Dokument pod nazivom: „Podrška Republici Srbiji u rešavanju trenutne energetske krize u izradi dugoročne energetske strategije za zemlju“ u ime Vlade Srbije potpisao je ministar finansija Siniša Mali.
Na ovaj dokument stavljena je oznaka „strogo poverljivo“, kao i na zaključak, kojim je ceo posao potvrđen i koji je Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila na sednici 1. septembra 2022. godine.
Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije tada je dobilo zaduženje da pripremi predlog kako da se obezbede sredstva za ovaj posao, a novac će zatim biti isplaćen, kako se navodi u tački 7. zaključka, sa računa Generalnog sekretarijata vlade.
Zanimljivo je da se na kraju zaključka Vlade Srbije, u tački 8, navodi da „ovaj dokument, radi realizacije, treba dostaviti Generalnom sekretarijatu Vlade i Ministarstvu finansija, a samo radi informisanja resornom Ministarstvu rudarstva i energetike.
Objavljivanje ovog ugovora na portalu Nova.rs izazvalo je pravu paniku u Vladi Srbije, pa je premijerka Ana Brnabić najavila da će biti pokrenuta procedura kako bi se ispitalo ko je iz Vlade Srbije medijima dao na uvid dokument koji je na sednici usvojen kao strogo poverljiv.
Istina je da ovo nije ni prvi, ni poslednji takav dokument. Država ih veoma često sklapa…
Vlada Srbije i avio kompanija Etihad z UAE, potpisali su 2013. godine sporazum kojim je JAT prestao da postoji, a nasledila ju je “Er Srbija”, novoosnovana kompanija sa udelom u vlasništu od 51 odsto koliko ima Srbija i 49 odsto koliko ima “Etihad airways”.
Sporazum je, 1. Avgusta 2013. u ime srpske strane potpisao Aleksandar Vučić kao potpredsednik Vlade.
Finansijski detalji nisu bili poznati. Sve do godinu dana kasnije, dok BIRN nije obavio nacrt ugovora između Vlade Srbije i “Etihad airways” i otkrio da je država Srbija za 51 odsto vlasništva u novoformiranoj “Er Srbija” platila višestruko u odnosu na partnera iz UAE.
Jedan od projekata koji se gradi uz međudržavni sporazum je Beograd na vodi.
Ugovor o gradnji „Beograda na vodi“, zaključen na osnovu sporazuma Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Javnost do danas nije upoznata koliko je tačno novca građana Srbije uloženo u ovaj projekat.
Izgradnja autoputa “Miloš Veliki” takođe je deo međudržavnog sporazuma sa Kinom. Reč je o deonici Obrenovac – Ljig na koridoru 11. Njegova gradnja počela je još 2010, u vreme bivše vlasti, kada su taj projekat radile srpske firme.
Međutim, zbog lošeg kvaliteta radovi na jednom delu te deonice, koji su građani već platili 75 miliona evra, krenuli su ispočetka. Ovaj posao, Šandong je dobio na osnovu međudržavnog sporazuma, odnosno bez javnog tendera, a kineska kompanija za ovu sanaciju angažovala je firmu Energoprojekt – niskogradnja kao podizvođača.
I pruga Beograd – Budimpešta gradi na osnovu međudržavnih sporazuma i to sa Kinom i Rusijom, a projekat se finansira iz kredita ruskih i kineskih banaka. Ova trasa ima tri deonice.
Jedan od najskupljih projekata je izgradnja metroa u Beogradu, a nedavno smo saznali da će nas koštati ne 4,4 milijarde evra, kako je najavljeno, već šest milijardi evra.
I nije samo sporna cena. I za ovaj skupoceni projekat neće biti tendera, već će se realizovati preko međudržavnih sporazuma sa Kinom i Francuskom.
I autoput Beograd – Sarajevo gradiće se preko međudržavnog sporazuma i to sa Turskom. Izvođač radova nije izabran na tenderu, već je posao dobila turska kompanija “Tašjapi”.
Francuski „Vansi“ preuzeo je upravljanje Aerodromom „Nikola Tesla“ 22. decembra 2018. godine, nakon zaključenja ugovora 22. marta iste godine.
Javnost od tada čeka da se obelodani ceo ugovor o koncesiji, ali i studiju opravdanosti ulaska u koncesiju.
Velika fama podigla se svojevremeno i oko spomenika Stefanu Nemanji.
Mediji su tražili da gradska vlast saopšti cenu spomenika, međutim, tadašnji radonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da je 2023. krajnji rok kada bi Vlada Srbije trebalo da ukine oznaku tajnosti sa dokumenata o izgradnji, čime bi bilo omogućeno objavljivanje detalja i cene tog projekta. Da je cena tajna naknadno je u nekoliko navrata rekao i bivši zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Mediji su naknadno došli do informacije da spomenik košta oko devet miliona evra.
BONUS VIDEO: Zašto je Vlada mimo procedura sklopila tajni ugovor o energetici sa norveškom kompanijom.mp4
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
