Prošle je više od devet godina otkako je potpisan Briselski sporazum, a do danas njegova prva tačka o osnivanju Zajednice srpskih opština nije sprovedena. U pozadini svega što se danas dešava na severu KiM upravo stoji ZSO, iako to nije bio povod ni za barikade ni za izlazak Srba iz institucija na Kosovu. Sagovornici Nova.rs navode da je Aleksandru Vučiću formiranje Zajednica srpskih opština potvrda da je u pregovorima sa Prištinom ipak nešto dobio, dok je sa druge strane Aljbin Kurti ne želi, jer neće Republiku Srpsku na “svojoj” teritoriji.

Priština od 2013. ima obavezu da osnuje ZSO, asocijaciju opština u kojima Srbi čini većinsko stanovništvo. Iako je njeno formiranje definisano Briselskim sporazumom, kao međunarodnim dokumentom, prištinske vlasti odbijale da tu važnu stavku sprovedu u delo, uz objašnjenje da to nije u skladu sa kosovskim Ustavom.

Sa druge strane, srpske vlasti godinama unazad insistiraju da ZSO bude formirana.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, navodi za Nova.rs da kosovski premijer Aljbin Kurti ne želi tu asocijaciju jer pretpostavlja da će se ona odnositi samo na sever Kosova.

“Kurtiju to ne odgovara, jer misli da će imati Republiku Srpsku na severu Kosova, što može da bude i delimično tačno. Enklave, odnosno srpske opštine na jugu, formriane po Ahtisarijevom planu, već su integrisane u sistem Kosova. Cela bitka se sada vodi oko statusa severa KiM. Cela ova gužva koja se sada dešava – dešava se da bi se utvrdio pazar”, smatra Popov.

On kaže da Kurti pokušava da dokaže da može da kontroliše sever Kosova, kao i da se on našao u situaciji u kojoj je bila Srbija pre ‘99, kada je pokušala vojno policijskim metodoma da kontroliše deo teritorije gde najveći deo stanovništva nije želeo da bude u sastavu Srbije.

“I na kraju se to završilo kako se završilo. Sad Kurti na sličan način, samo na nižem nivou, pokušava da kontroliše celu teritoriju Kosova, gde opet živi jedna etnička grupa koja ne želi da bude sastavni deo Kosova”, dodaje Popov.

Sagovornik Nova.rs ističe da Vučić insistira na osnivanju ZSO da bi imao alibi da nešto potpiše.

“Vučiću treba zapravo opravdanje pred ljudima, da može da kaže da je ipak nešto dobio, da nismo izgubili celo Kosovo”, kaže Popov.

Da se Aljbin Kurti plaši Republike Srpske na teritoriji Kosova, smatra i Nedžmedin Spahiu, politički analitičar iz Prištine. On za naš portal navodi da u Prištini misle da bi USO bila poluga za onesposobljavanje funkcionisanja države Kosovo.

“Kao što se smatra da će biti kao Republika Srpska koja onemogućuva BiH da vodi nezavisnu politiku, pa država Srbije pomoću Republike Srpske ima pod kontrolom celu državu. Misli se da će to biti slučaj sa Kosovom, ukoliko kompetencije te zajednice budu tolike da im to omogućavaju. Pogotovo ako kompentencija bude prostorno planiranje ili nešto što bi moglo da zaustavi gradnju autoputa, recimo, Priština – Skoplje, pa tamo negde u Čaglavici da postavi park mira, kao što je to Goran Rakić napravio na Ibarskom mostu u Mitrovici. To bi bila zloupotreba vlasti”, kaže Spahiu.

On navodi da je Zajednica srpskih opština zapravo Zajednica opština sa srpskom većinom, kao i da je zamišljena kao trampa za priznanje Kosova od strane Srbije.

“ZSO pruža veću autonomiju za Srbe na Kosovu u odnosu na plan Ahtisarija, koja se svodi na kulturnu, obrazovnu i zdravstvenu autonomiju. Ovo bi bila veća autonomija. U kojem obimu će biti, treba da se dogovaraju. Nemačko – francuski plan izbegava te termine da bi olakšao Aljbinu Kurtiju potpis dogovora i koji izbegava termin priznanje Kosova, kako bi olakašo Aleksandru Vučića”, ističe Spahiu.

BONUS VIDEO: Vučić o podnošenju zahteva da se vrate srpska vojska i policija na Kosovo