1
Mala je verovatnoća da će vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem odlučiti da potpisivanje francusko-nemačkog predloga o Kosovu potvrdi na referendumu, smatraju sagovornici “Nove”. Verovatnije je da taj dokument bude usvojen u Skupštini Srbije, kao što je to učinjeno u slučaju Briselskog sporazuma, i da se građani izjasne na referendumu tek potpisivanjem sporazuma o normalizaciji odnosa, što bi moglo da bude učinjeno uporedo sa ulaskom Srbije u EU.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija privatila koncept sporazuma, zasnovanog na francusko-nemačkom predlogu, ne ulazeći u detalje šta on podrazumeva. On je otkrio koje posledice bi usledile u slučaju da ne prihvatimo taj predlog, iza kog je u međuvremenu stala i Evropska unija.
„Ja znam šta ću da odlučim, ali ne u ime Srbije. U ime Srbije odlučivaće, razume se – pošto bi drugačije bilo suprotno Ustavu Srbije – drugi nadležni državni organi (parlament) i eventualno građani”, rekao je u svom obraćanju naciji predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom pritisaka EU i SAD da Srbija prihvati nemačko-francuski plan za rešenje kosovske krize.
1
30
1
Kada je govorio o mogućem izjašnjavanju građana, može sezaključiti da je Vučić ovde mislio na raspisivanje referenduma, ali malo ko veruje da će to zaista i učiniti.
Prema mišljenju više stručnjaka za ustavno pravo, u slučaju da se ne radi o formalnom priznanju nezavisnog Kosova i potpisivanju političkog akta, što je bio slučaj sa Briselskim sporazumom, vlast nije u obavezi da raspisuje referendum.
Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, navodi da svako menjanje teritorije po Ustavu podrazumeva izjašnjavanje naroda na referendumu.
“Ako se podrazumeva menjanje granica naravno da bi narod morao o tome da se izjasni jer je to jedna od stavki ustavotvornog postupka”, kaže Orlović za “Novu”.
Iako nismo videli zvanični predlog, ono što je izvesno je da se u francusko – nemačkom predlogu ne pominje formalno priznanje. Sudeći po non pejperu koji je objavio list “Albanian post”, potpisivanjem tog sporazuma Kosovu bi bilo omogućeno članstvo u međunarodnim organizacijama, počev od Saveta Evrope do Evropske unije i NATO-a.
Upitan da li bi u tom slučaju vlast bila u obavezi da raspiše referendum, naš sagovornik navodi da ne bi.
“Srbija od te tri organizacije u dve – EU i NATO nema nikakav mehanizam, jer nije član niti može da utiče na članove. Što se tiče Saveta Evrope ona je tu samo član, ali nema nikakvo pravo veta. Mi možemo samo da se protivimo samo ulasku u UN, ali ne kao član UN nego kao neko koga bi eventualno podržali članovi Saveta bezbednosti, stalni članovi Rusija i Kina”, kaže Orlović.
Referendum poželjan u slučaju članstva Kosova u UN
Na pitanje da li bi pominjanje članstva Kosova u UN zahtevalo raspisivanje referenduma, on navodi – ne izričito.
“Verujem da bi u tom slučaju vlast htela da podeli odgovornost sa narodom i da bi raspisala referendum. Izričito po ustavnim odredbama – ne”, dodaje Orlović.
Ukoliko dođe do potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, što još nije na dnevnom redu i što bi eventualno obuhvatilo i međusobno priznanje, moralo bi da bude izglasano od strane građana. Sa tim su saglasni naši sagovornici.
“Sve novonastale države koje su se otcepile od matica – Crna Gora kao poslednja, pa onda Istočni Timor ili južni Sudan, sve su imali priznanje od matične države. U međunarodnom pravu, bez priznanja matične države, u ovom slučaju Srbije u odnosu na Kosovo, nema punopravnog međunarodno-pravnog legitimiteta nove države”, kaže Orlović.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, navodi za “Novu” da Vučić nije zatvorio vrata raspisivanju referenduma, ali da po onome što sada imamo priliku da vidimo iz njegovih izjava i iz samog papira ta opcija nije među prioritetima.
“Prvi razlog je što ovaj sporazum, ako bi ostao u ovom obliku, vrlo verovatno nije neophodno da ide pred građane. Ako on ostane kao politički sporazum, kao nekakva vrsta nastavka Briselskog sporazuma ili kao neki međukorak. Već je jedan sporazum potpisan, Briselski sporazum, bez da je išao pred građane. Drugi razlog je taj što je ovo izvesno jedna faza i vrlo je verovatno da će referendum morati da usledi kada se bude došlo do faze pravno-obavezujućeg sporazuma ili onog referenduma koji će pred građane morati da ide u slučaju ulaska u Evropsku uniju. Tada će biti neophodan”, kaže Klačar.
On smatra da referendum nije neophodan u ovoj fazi, a u prilog mu ne idu ni izbori, koji će verovatno biti održani 2024.
“Tada će sigurno biti neki izbori, a videćemo koji. To će isto biti prilika za sve političke stranke i njihove programe, da ljudi zauzmu stav i o samom Kosovu”, zaključuje Klačar.
BONUS VIDEO Da li smo čuli nešto novo o planovima za Kosovo i Metohiju
