Negativne reakcije iz Prištine i Tirane na "Otvoreni Balkan"

Iz Kurtijevog kabineta poručuju i da Kosovo „nije zvanično“ pozvano da prisustvuje ovom sastanku, a ponovili su i već poznat Kurtijev stav da njegova vlada kao oblik regionalne saradnje, umesto dosadašnje CEFTA-e, predlaže SEFTA-a, u kojem Kosovo nema jednak status u odnosu na druge potpisnice ovog regionalnog sporazuma, prenosi KoSSev.Za Kosovo je ova incijativa „bez vizije za region“.„Naši stavovi o ideji Novog Sada, takozvanom ‘mini-šengenu’, već su poznati. Inicijativa Novog Sada nema naše odobrenje i zbog toga nismo zvanično pozvani da prisustvujemo sastanku. Za nas je takozvani ‘mini šengen’ inicijativa bez vizije za region. Predložili smo unapređenje regionalne saradnje sa CEFTA-e na SEFTA-u, prema modelu EFTA-EEA, od čega bi sve zemlje Zapadnog Balkana imale koristi u isto vreme“, navodi se u odgovoru iz kabineta kosovskog premijera za "Kohu".Uprkos tome, što su trojica lidera danas listom ponavljala da je "Otvoreni Balkan" u skladu sa evropskom agendom, kosovska vlada je uprkos tome, pozvala čelnike regiona da se obavežu samo na evropsku agendu.„Vlada Republike Kosovo poziva vlade regiona da ostanu posvećene agendi Evropske unije i transatlantskim odnosima“, navode iz kabineta premijera.Reakcija stiže i od Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu (KMDLNj)Oni poručuju „da, regionalna saradnja, ali tek nakon razjašnjavanja prošlosti“, u saopštenju koje prenose kosovski mediji.Podsetili su na Kurtijevo odbijanje da učestvuje u ovoj inicijativi jer se njom „pokušava da obnovi i oživi nova Jugoslavija“.Odgovarajući na današnje poruke „tri oca ove balkanske mini unije“, kako su nazvali Vučića, Zaeva i Ramu, o tome da se ne može ostati talac prošlosti, već da se mora graditi budućnost naroda Balkana, a da je njihova inicijativa jezgro za sprovođenje tih ideja, KMDLNJ, je podsetilo na to da tri države, nasuprot Kosovu „dugo imaju viznu liberalizaciju“, pa su čak i učinile velike korake ka napredovanju u procesu integracija, i to u vreme kada je, kako kažu, Kosovu potpuno nepravedno uskraćeno jedno od njegovih osnovnih ljudskih prava.„Kosovo je jedina zemlja u Evropi koja nema viznu liberalizaciju, iako je ispunilo sve tehničke kriterijume, ali izgleda da se to tiho uslovljava postizanjem političkog sporazuma sa Srbijom o kojem se javno ne govori“.Kažu i to da Kosovo nema interesa da bude hermetički zatvoreno i da to ne čine, ali je ono „mnogo pretrpelo u poslednjem ratu, pa je nemoguće prevazići ovo pitanje bez razjašnjenja prošlosti“.„Srbija tvrdoglavo i sa arogancijom odbija da se suoči sa svojom zločinačkom prošlošću, ne želi da prihvati samu konkretnu odgovornost i krivicu za zločine počinjene na Kosovu“, piše KMDLNJ, listajući potom zločine – od „ratnih zločina i zločine protiv čovečnosti, sve do genocida“.„Srbija primenjuje u praksi osećaj nekažnjivosti za svoje zločince i projektuje i proizvodi ‘zločince’ u redovima Albanaca (žrtava), čak i ne prihvatajući početni simbolički čin poput izvinjenja, što je samo prvi korak ka normalizaciji odnosa sa Kosovom“, tvrdi ova organizacija.

Prema njihovim rečima, još gore je to što se Srbija „očigledno meša u unutrašnje stvari suverene i nezavisne države, pokušavajući da dugoročno destabilizuje Kosovo kroz instrumentalizaciju srpske manjine na Kosovu“.KMDLNJ potom tvrdi da žrtvama smatra „sve, bez obzira na etničku ili versku pripadnost, političko, kulturno uverenje ili društveni status“ i ocenjuju da su „isti kriterijumi neophodni za one koji su naručili, sprečili ili počinili zločine kršeći međunarodno humanitarno pravo“.„Jednom rečju, nema budućnosti bez razjašnjavanja prošlosti, nema budućnosti bez pružanja pravde za žrtve i odgovornosti onih za koje se dokaže da su počinili zločine“, naglašavaju iz ovog Saveta uz opasku da je situacija na Kosovu po tom pitanju drugačija nego u Severnoj Makedoniji i Albaniji.„Štaviše, ako Vlada Kosova ne ispuni ustavnu obavezu da obezbedi pravdu za sve žrtve i odgovornost za sve zločince, biće identifikovana kao kršilac ljudskih prava zbog nepoštovanja zakona, što očigledno ne predstavlja problem za Albaniju i Makedonija ni pravni ni moralni. Od svega ovoga, Srbija samo trlja ruke, perući ih poput Ponta Pilatija za zločine počinjene na Kosovu i u bivšoj Jugoslaviji“ poručuju iz KMDLNJ-a.Reakcija stiže i od bivšeg kosovskog ministra za evropske integracije, Bljerima RekeReka je u objavi na Fejsbuku ustvrdio da je Aleksandar Vučić „bio primoran“ da promeni „samo naziv novosadske inicijative“, ali ne i cilj: „Ceo Balkan u okviru ‘srpskog sveta’ – sledeća strategija Beograd“.I on se u optužbama poziva na pokušaj stvaranja nove Jugoslavije, odnosno srpske hegemonije.Tako tvrdi da od 2019. Beograd pokušava da proda ideju „evropske Jugoslavije“, sa drugim imenom „Balkanski Mini-Šengen“, ali opet pod „srpskom komercijalnom, vojnom i političkom hegemonijom“.„Promena naziva nije promenila sadržaj. Tada kao država južnih Slovena, danas kao ‘regionalna integracija’ sa Albanijom plus. Ali ni Crnu Goru (poslednji konstituent poslednje Jugoslavije), pa čak ni Bosnu i Hercegovinu (sa Republikom Srpskom unutra), nije namamila ponuda Beograda“, ističe ovaj bivši ministar.Kaže da je ovu inicijativu „kategorički odbilo“ Kosovo.„U međuvremenu, Kosovo ga je kategorički odbacilo, ne samo zato što nije pozvano kao suverena i nezavisna država, već i zbog rizika od zamene članstva u EU“ regionalnom integracijom „pod srpskim nadzorom“, naveo je.Osude današnjeg događaja u Skoplju, pre svega ulogu albanskog premijera Edija Rame, listom kritikuje i opozicija u Tirani.Boiken Abazi, iz Pokreta Samoopredeljenje, u ovoj državi, takođe je preko Fejsbuka poručio da će današnji potpis Edija Rame ostati u istoriji – potpis „kolaboracionističkog premijera na ekspanzionističke planove Srbije“, te da njima Rama Albaniju „stavlja pod ekonomsku dominaciju Srbije, dodatno je osiromašujući“.„Ovim sporazumima, Rama pokušava da sabotira pokušaj da se Srbija izvede pred lice pravde i odgovara za genocide koje je počinala nad albanskim narodom, koja sada čisti svoj imidž na međunarodnom planu i normalizuje agresivnu politiku za koju se nikada nije izvinila“, poručio je on.„Potpisima je Rama povredio prava Kosova i celog naroda“, dodao je ovaj aktivista iz Tirane.Inače, problem za njega predstavlja i sam datum za potpisivanje skopskih sporazuma. Podsetio je na to da je na današnji dan pre 108 godina, na Londonskoj konferenciji odlučeno da se „samo polovina teritorije prizna kao nezavisna Albanija, ostavljajući tako preko 40% albanskog naroda van granica pod pritiskom Srbije i Grčke“.„Odluke te konferencije stvorile su istorijsku nepravdu koju albanski narod trpi do danas“, poručio je Abazi.BONUS VIDEO: Atmosfera sa Marakane

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=atmosferasamarakaneam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2223894"]