U nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, pored apela našoj državi da uvede sankcije Rusiji, izražena je zabrinutost, između ostalog i zbog nedosatka vladavine prava, zbog pritiska na pravosuđe, ograničene slobode medija, zastrašivanja i napada novinare, ali i uticaja kineskih investicija na životnu sredinu.
EP je pozvao srpske vlasti da poboljšaju rad demokratskih institucija, istovremeno naglašvajući brigu zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Izvestilac EP za Srbiju, Vladimir Bilčik, osvrnuo se u ovom izveštaju i na incidente tokom prošlogodišnjih protesta, kad je grupa huligana napala okupljene građane u Šapcu.
U dokumentu Evropskog parlamenta izražena je podrška budućem članstvu Srbije u Evropskoj uniji, ali je i ponavljeno da će napredak u poglavljima o vladavini prava i temeljnim pravima, kao i normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom, odrediti tempo pristupanja.
“Pozdravlja se povećana izlaznost birača na izborima 3. aprila 2022. i povratak u pluralističkiji parlament. Žalimo zbog veoma polarizovanog političkog okruženja kampanje, koju je karakterisao ograničen medijski pluralizam i pritisak na birače”, navodi se u dokumentu.
Pročitajte još...
U nacrtu se osuđuje i napad na predsednika Pokreta slobodnih građana, Pavla Grbovića, ali se istovremeno i poziva da novoformirana većina ubrza usklađivanje
Srbije sa evropskim politikama i vrednostima.
“Evropski parlament zbog činjenice da se Srbija nije uskladila sa sankcijama EU nakon ruske invazije na Ukrajinu i poziva novoizabrane vlasti da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i stavovima EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji”, navodi se.
Evropski parlament pozdravio je usvajanje mera za poboljšanje izbornih uslova koji su nastale kao rezultat međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom evroposlanika.
“Primećuje se napredak u njihovoj primeni i jedini način da se garantuje politička zastupljenost je uključivanje u političke i izborne procese”, piše u dokumentu.
Apeluje se na novoizabranu većinu da se posveti rešavanju nedostataka u oblasti vladavine prava, temeljnim pravima, slobodi izražvanja, borbi protiv korupcije, kao i funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave.
Oni su pozdravili rezultate nedavno održanog referenduma, ali su istovremeno izrazili žaljenje zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog poricanja međunarodnih presuda za ratne zločina.
Konstatovano je i određeno poboljšanje u radu Narodne skupštine, ali je izražena zabrinutost zbog zapaljivog jezika koji se i dalje koristi tokom skupštinskih rasprava.
Bilčik je u svom izveštaju naveo da je Evropski parlament zabrinut zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, pozivajući Srbiju da se više posveti rešavanju ovih pitanja.
“Žalimo zbog ograničenja slobode i nezavisnosti medija i zloupotrebe medija za sticanje nepravedne političke prednosti, napad na političke protivnike i širenje dezinformacija. Žalimo i zbog kontinuiranih fizičkih napada, zastrašivanja, govor mržnje i političke uvrede na račun novinara i civilnog društva i pozivamo vlasti da istraže sve slučajeve takvih napada i da poboljšaju sigurnost novinara”, ističe se.
EP se osvrnuo i na incidente tokom protesta protiv iskopavanja litijuma, pozivajući poštovanje osnovnog prava na mirna okupljanja i osuđujući nasilje grupa ekstremista i huligana tokom mirnih protesta:
“Ponavljamo zabrinutost zbog navodne upotrebe prinudnog rada i kršenja ljudskih prava na gradilištu kineske fabrike Linglong i žalimo zbog deportacije državljana Bahreina uprkos privremenoj presudi Evropskog suda za ljudska prava da bi njegovo izručenje trebalo odložiti”.
Bilčik je u nacrtu rezolucije potvrdio podršku EP dijalogu
Beograda i Prištine, napominjući važnost konstruktivnog angažmana vlasti i Srbije i Kosova u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, koji je, kako se navodi, od ključnog značaja za napredovanje obe zemlje. Izraženo je i žaljeno zbog odluke prištinskih vlasti da odbiju predlog kojim bi se omogućilo glasanje ne teritoriji Kosova na izborima 03. aprila.
Srpska vlast je pozvana da deluje protiv veličanja osuđenih ratnih zločinaca i da se prekine sa retorikom i postupcima koji podrivaju integritet zemalja u susedstvu.
“Ponavljamo svoju zabrinutost zbog sve veće zavisnosti Srbije od kineskih investicija i pozivamo srpske vlasti da poboljšaju transparentnost i procenu uticaja kineskih investicija na životnu sredinu. Pozivamo Srbiju i da pojača napore za diversifikaciju snabdevanja energijom i celokupnog energetskog miksa, a posebno da smanji svoju zavisnost od Rusije”, piše, između ostalog, u dokumentu Evropskog parlamenta.
O nacrtu rezolucije, koju je predložio izvestilac EP za Srbiju, Vladimir Bilčik, tek bi trebalo da se raspravlja. Evroparlamentarci će imati rok do 27. aprila da podnesu amandmane, dok će glasanje biti u julu.
Direktor portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija rekao je za dnevni list “Nova” da očekuje da će rezolucija pretrpeti znatne promene do usvajanja u julu.
“Najpre će o ovom nacrtu raspravljati odbor za spoljne poslove EP i tek onda kreće rad na amandmanima, usaglašavanju teksta, usvajanju na samom odboru, i kasnije na plenumu. Iz iskustva predhodnih godina znamo da na rezoluciju može stići i preko 300 amandmana na koji će biti podneti u narednim danima od sttrane poslaničkih grupa i pojedinačnih poslanika. Ti amandmni će najverovtnije dodatno pooštirti tekst rezolucije”, naglašava naš sagovornik.
On je uporedio ovaj nacrt rezolucije, koju je Bilčik objavio, sa onim iz 2021. godine rekavši da je novi vidljivo oštriji.
“Sam Bilčik, odnosno Evropska narodna partija (čiji je pridruženi član SNS prim. aut.) su dodatno pooštrili retoriku prema vlastima u Srbiji, na prvom mestu zbog situacije u Ukraini, ali i zbog vladavine prava u našoj zemlji. Podvukao bih da je ovo prvi put da se u osnovnom tekstu rezolucije ne pominje slučaj Savamale, no nadam se da će krajnji tekst imati, ne samo pomenut slučaj Savamale, nego i druge afere koje su poslednjih godina potresale Srbiju”, kaže Štiplija.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare