0
Pritisci Zapada na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji su utihnuli, a prioritet SAD i najmoćnijih zemalja EU u ovom trenutku je rešavanja kosovskog pitanja, saznaje Nova.rs u diplomatskim izvorima. Zbog toga zapadne zemlje za sada neće preduzimati nikakve drastične poteze da kazni Srbiju zbog odnosa prema Rusiji, naravno uz uslov da Beograd bude konstruktivan u dijalogu sa kosovskim zvaničnicima.
Srbija je jedina zemlja kandidat za Evropsku uniju koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, zbog čega se neće pomerati na putu ka EU. Srpske evrointegracije već dugo tapkaju u mestu, a strahovalo se da bi kazna za Beograd mogla da bude i oštrija.
U nekim momentima pritisci na Srbiju da se pridruži restriktivnim merama EU prema Rusiji bili su izuzetno jaki, pa je čak i prećeno prekidom pregovora. Ipak, otvaranjem dijaloga o konačnom rešenju pitanja Kosova pritisci na Beograd su vidljivo oslabili.
Pročitajte još...
Naš dobro obavešteni sagovornik iz diplomatskih izvora kaže da Zapad, odnosno SAD i najmoćnije zemlje EU, u ovom trenutku toliko ne insistiraju na sankcijama, koliko im je važno da se reši kosovski problem.
“Sankcije ostaju kao zahtev, ali su pale u drugi plan zbog priče o Kosovu. Sva pažnja Zapada je usmerena što se tiče Srbije na rešavanje tog pitanja. Zbog toga pritisci na Beograd nisu toliko jaki kao ranije”, navodi izvor Nova.rs.
Srećko Đukić, bivši ambasador, kaže da se u epicentru diplomatskih igara na Zapadnom Balkanu nalazi rešavanje kosovskog pitanja, te da je sve ostalo sekundarno.
“Sankcije Rusiji su imaginarna i politička i ekonomska i bilo kakva druga veličina sa stanovišta evropske i američke politike. Te sankcije su kviz. Biće, ali ne znamo kada. Rešavanje kosovskog pitanja je centralno i ako se ono reši, onda se rešava i pitanje sankcija. Ako se reši pitanje sankcija, ne rešava se pitanje Kosova”, navodi naš sagovornik.
Nakon odluke o imenovanju savetnika Olafa Šolca i Emanuela Makrona – Jensa Pletnera i Emanuela Bona u pregovarčki tim EU za dijalog Beograda i Prištine praktično su pokrenuti pregovori o konačnom rešenju kosovskog pitanja. U javnost je u međuvremeno isplivalo nekoliko verzija sporazuma o normalizaciji odnosa, ali dogovor još nije postignut.
Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da je rok za to mart sledeće godine, ali ovu informaciju nisu potvrdile vlasti u Beogradu niti Brisel.
Upitan da li veruje da može doći do dogovora, Srećko Đukić kaže da nije siguran da će sadašnji projekat rešavanja kosovskog pitanja biti izveden do kraja.
“Nekoliko takvih pokušaja je već propalo. Međutim, da je to prioritet svih prioriteta, da, to verujem”, zaključuje on.
Crvene linije Beograda
Prva verzija plana Nemačke i Francuske, koji je sad i zvanično deo dijaloga uz posredovanje EU, nije bila prihvatljiva za Beograd. Taj plan je predviđao da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama i da zauzvrat dobije veliku finansijsku pomoć i ubrzan ulazak u EU.
Međutim, za srpske vlasti članstvo KiM u UN nije prihvatljivo, a to su potvrdili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Dačić je ranije izjavio da je Beograd postavio crvene linije u pregovorima sa Prištinom – članstvo Kosova u UN i ugrožavanje života i imovine Srba na KiM.
“Ne možemo da razgovaramo o tome da Kosovo potvrdi svoju nezavisnost time što će postati članica UN, sa druge strane crvena linija jeste i napad na Srbe, ugrožavanje njihovih života i imovine”, rekao je Dačić.
U međuvremenu, tiranski list Albanijan post objavio je i drugu verziju nacrta nemačko – francuskog plana o Kosovu, u kojem se ne pominje članstvo KiM u UN. Iako je u dokumentu koji je ponuđen bilo pozivanja na Povelju UN, evropski posrednici izrazili su spremnost da se to zameni pozivanjem na principe za članstvo u EU.
BONUS VIDEO NATO garant mira na Kosovu. Zašto nema rasprave o članstvu?
